Bašta puna raznovrsnog povrća nije još uvek prava bašta. Da bi to postala, ona mora imati stogove od pritki obavijene boranijom koje liče na zeleni breg. Pune listova, sitnih, belih, žutih i roze cvetova. Ono što je čini još bogatijom jesu mahune koje neprekidno od juna pa sve do jeseni pristižu za branje u velikim količinama.
Možda vas zanima
Boranija je član porodice mahunarki koje se tradicionalno gaje u svakoj bašti. Dugogodišnje prirodne i veštačke selekcije sorti dovele su do neverovatnog bogatstva u boji, obliku, veličini i ukusu. Međutim, živimo u svetu gde se sve više kupuju strane, a zanemaruju semena starih domaćih sorti boranije. To je čak dovelo do toga da je danas retkost imati ili kupiti seme prave autohtone sorte neke vrste boranije.
Bob – jedna od najređih mahunarki u našim baštama
Kako vreme odmiče, sve se češće za industrijsku proizvodnju koriste sorte niskih boranija (tip olovka žuta i zelena) koje ne zahtevaju oslonac, tačnije pritku ili špalir. Sorte ovih boranija su manje prinosne, ali se mogu obrađivati i brati uz pomoć mašina.
Kod penjačica, s druge strane, to je sve potrebno ručno uraditi. Ulaganja su znatno manja, a boranija se može sejati čak i kao postrna letnja kultura, odnosno nakon žita ili drugih ranih kultura.
Sorte visoke boranije, kao što su tačkare, plitkare ili lozane, veoma su cenjene kod vrtlara. Mnogi povrtari su godinama sakupljali i razmenjivali semena, što je osiguralo da se ove veoma kvalitetne i otporne sorte boranije i dan-danas ipak sade.
Sorte visoke boranije, kao što su tačkare, plitkare ili lozane, veoma su cenjene kod vrtlara.
Vreme setve visokih sorti boranija kreće se od sredine aprila pa do kraja maja. Uz pritku se seje 5 zrna. Da bi se što bolje razvijale, potrebno je da odaberete sunčano mesto sa dosta vlage. Ove sorte dobro podnose i kada se nađu u polusenci. Zaštitite je od biljnih vaši pred cvetanje i prihranite je azotnim đubrivom.
Neke od najčešćih sorti boranija pritkara
- Puterica je žuta boranija, pljosnatog tipa, srednje duge mahune koje su vrlo mesnate, bez končića, sa nekoliko zrna koja mogu kasno da narastu. Najukusnija je kada je sveža, ali i prilikom zamrzavanja ne gubi mnogo na kvalitetu. Semenka je bela kod hibridnih sorti i slabijeg je kvaliteta. Uglavnom je kraća, tvrđa i ima manje plodova. Za razliku od njih, postoji i sorta koja ima tamnoplavo seme. Reč je o pravoj beloj puterici.
- Roze puterica je bela puterica sa nešto užom mahunom, bele do limunžute boje mahune, koja vremenom dobija roze preliv. Obično ima tanju mahunu, manje mesnatu, dugu i retko ima konac. Najbolja je kada je sveža. Seme je kakao braon boje i nešto sitnije.
-
- Šarena pirgava puterica, bugarka visoka ili trešnjevka je sorta visoke boranije polupljosnatog tipa mahune. Bledozelena do belo-žute nijanse, sa ljubičastim crticama. Meka je, uvek bez konca, krta i sa malo više semena nego bela puterica. Isključivo bi je trebalo koristiti svežu, jer zamrzavanjem može dosta da omekša. Semenke su sitnije šarene do braon sa tamnim pegama, a nekad i bele sa braon pegama.
- Zelena puterka je visoka boranija, sa veoma dugim i širokim pljosnatim mahunama. Ona ima jak karakterističan ukus boranije i veoma je pogodna za zamrzavanje blanširanjem. Bere se mlada, a brzo dobija konac i seme. Veoma obilno rađa. Savetuje se da mahune koje ne uberemo dok su mlade, treba ostaviti da sazru i onda koristiti zrna kao kod pasulja. Seme je belo, krupno kao tetovac i lako se kuva.
- Ljubičasta visoka boranija veoma je karakteristična zbog mahune koja ima ljubičastu boju i pljosnatog je tipa. Koristi se isključivo kao baš mlada mahuna i finog je ukusa. Brzo očvrsne i stvori konac. Obilno rađa i dobro se pokazala kao zamrznuta. Seme je braon boje poput kafe.
Komentari