Možda do sada niste imali prilike da se sretnete sa ovom vrstom, odnosno veličinom povrća, ali ono svakako izaziva sve veće interesovanje kod proizvođača. To su zapravo mladi izdanci povrća veći od klica, a opet manji od rasada. U trenutku berbe, u zavisnosti od vrste, biljka ima od 2,5 cm do 10 cm. Pored toga, ovo mikropovrće je idealno za gajenje i konzumiranje tokom hladnih zimskih meseci.
Mlado povrće ima vrlo intenzivan ukus, odlikuje se nežnošću, sočnošću i velikom količnom zdravih materija. U maloj količini mikropovrća nalazi se mnogo vitamina (posebno vitamina C, E i K), minerala, vlakana, aminokiselina, hlorofila, proteina.
Možda vas zanima
Gde se gaji mikropovrće?
Mikropovrće se uzgaja na veoma jednostavan način i to na prozorskoj dasci. Međutim, uslovi za klijanje biljaka moraju biti optimalni. Najpodesniji su prozori sa južne strane, koji imaju dovoljno svetlosti, koja je neophodna za dobar rast mikropovrća – do 12 sati dnevnog svetla. Ukoliko su dani kraći, poželjno je da se obezbedi dodatno osvetljenje, kako se biljčice ne bi izduživale, bile podložne bolestima i bile što kvalitetnije.
Koje povrće se može uzgajati ovako?
Kao mikropovrće najčešće se uzgajaju: razne salate, kres salata, potočarka, bosiljak, kupusnjače, cvekla, korijander, pšenica, matovilac, grašak, amarant, luk iz semena, rukola, spanać, cikorija, dragoljub i druge vrste. Najukusnije su kupusnjače, a mikropovrće crvene boje je posebno popularno među kuvarima, koji ga koriste za dekoracije jela.
Gde se koristi mikropovrće?
Za uzgoj mikropovrća možete izabrati povrće od kojeg se za jelo koristi stabiljka i list, kao na primjer kod graška, daikona (japanska bela rotkva ) ili cvekle. Te biljke neće se uzgajati zbog ploda ili korena već radi malih hrskavih izdanaka koji ne samo da su ukusni već i izgledom stvaraju gastronomski doživljaj.
Salata, rukola, potočarka, kres salata idealne su za ovakav tip uzgajanja, mogu se nabaviti posebni salatni miksevi sa sortama koje mogu rasti u plitkim teglama. Od začina iz semena brzo rastu bosiljak, korijandar, gorušica, a posebno aromatičan zalogaj dobija se od suncokreta i dragoljuba.
Od čega zavisi kvalitet povrća?
Od kvaliteta semena zavisi i kvalitet uzgojenog mikropovrća. Seme koje se koristi za uzgajanje mikropovrća trebalo bi da bude iz organskog uzgoja, ali može poslužiti i seme koje nije tretirano hemijskim sredstvima.
Mikropovrće ima od četiri do 40 puta više hraniva od klasičnog povrća i veliki uticaj na izlučivanje otrova (pesticida, teških metala) iz organizma i jačanje imuniteta. Zbog sadržaja korisnih materija i fantastičnog ukusa, sve je traženije u gastronomiji. Može da se uzgaja samo jedna vrsta ili mešavina mikropovrća.
Kako se gaji mikropovrće?
Za uzgoj nam je potrebna plitka posudica koju napunimo supstratom. Posudice bi trebalo da budu dubine najmanje 8 centimetara i da na dnu imaju rupice za drenažu (odvod suvišne vode). Supstrat treba da je odličnog kvaliteta. Najbolje je kupiti supstrat namenjen za uzgajanje rasada na organski način. Debljina sloja supstrata kreće se od 4 cm do 6 cm i zavisi od veličine semena. Pre setve, supstrat je potrebno zaliti vodom.
Setva se obavlja gusto, ali ne pregusto. Posejano seme se prekrije tankim slojem supstrata, zalije prskalicom i posudica se prekriju tankom folijom. Optimalna temperatura za klijanje, nicanje i uzgoj većine mikropovrća je oko 20ºC. Zalivanje vršiti prskanjem, jer je seme posejano plitko i klasičnim zalivanjem bi seme bilo ili pogurano u stranu zbog nalivanja vode ili bi se sprao tanak sloj supstrata iznad semenke.
Folija ima ulogu da zadrži vlažnost u zoni semenke i osigura bolje nicanje. Čim biljčice počnu nicati, folija se uklanja. Dalja briga se svodi na redovno zalivanje, ali ne preterano, jer ono može da dovede do pojave buđi i propadanja mikropovrća.
Celi ciklus uzgoja mikropovrća traje 10 do 15 dana. Berba se obavlja ručno uz pomoć makaza.Na taj način, putem malih količina hrane naša tela dobi će mnogo hranjivih materija jer u toj fazi biljke još koriste energiju za rast iz klice pa imaju visoku koncentraciju vitamina, minerala, proteina, aminokiselina, enzima i vlakana.
Autor: Valentina Aleksić, Poljoprivredna stručna i savetodavna služba
Komentari