Šargarepa pripada famliji štitarica i ona je dvogodišnja zeljasta biljka. Koristi se u ishrani kao korenasto povrće zbog hranljivog sastava, mnoštva minerala i vitamina. U sastavu šargarepe najviše ima ugljenih hidrata, što je i čini bogatom hranljivim sastojcima.
Od vitamina je najvažniji karotin, odnosno provitamin A, ali ona u svom sastavu ima i druge vitamine: B1, B2, B6, K, D i C. Za šargarepu možemo reći da tek nešto više od tri stotine godina ima ovakav oblik i namenu, a vremenom je selekcija stvarala i korenove različite obojenosti, jer je njena prva namena bila gajenje za aromatično lišće, a tek kasnije je koren počeo da se koristi u ljudskoj ishrani.
Možda vas zanima
Ako šargarepu gajimo za tržite i korišćenje u ishrani onda se gaji kao jednogodišnja kultura, a ako je gajimo za seme i dalju reprodukciju onda u zemljištu ostaje i naredne godine i gaji se kao dvogodišnja kultura.
Treba napomenuti da se koren šargarepe pruža prilično duboko u tlo i da je za njega karakteristična velika usisna moć, a dodatnu hranu obezbeđuje uz bočne žilice. Na površini svake biljke šargarepe je mali plod dužine do 2 milimetra sa karakerističnim bodljama na površini, koji služi za dalje razmnožavanje. U jednom gramu semena šargarepe ima od 700 do 1200 semenki.
Biljka šargarepe nema velike prohteve prema visokim temperaturama. Seme klija i niče na temperaturi od 3-5 stepeni celzijusa, ali onda period nicanja traje dosta dugo, ili prosto rečeno, biljka se muči da napreduje. Nakon nicanja biljčice su dosta otporne na mrazeve, pa mogu izdržati i -5 stepeni celzijusa.
Međutim, postoji opasnost da, zato što su bile izložene niskim temperaturama, pređu u generativnu fazu odmah i u prvoj godini se ponašaju kao da su već u drugoj. Najbolje je ako je spoljna temperatura tokom vegetacije šargarepe oko 18 stepeni celzijusa.
Svoje potrebe za vodom šargarepa uglavnom sa lakoćom zadovolji, ali ako bi za sušne godine bilo neophodno navodnjavanje. Najveće potrebe za vodom šargarepa ima u vreme kada ima samo 5-6 listova, kao i u vreme kada koren intenzivno deblja i raste.
Posledice nedovoljne količine vode u tom periodu su redak sklop biljaka ili dobijanje kratkog i žilavog korena, različitog oblika, koji nije prikladan za tržište. Obrada zemljišta na kome će se gajiti šargarepa treba da je takva da se dobije mrvičasta struktura zemljišta i koriste herbicidi, da korovi ne bi ugrozili rast i razvoj šargarepe.
Najbolje je šargarepu gajiti na peskovitim zemljištima i aluvijalnim nanosima, a najgora su teška glinovita zemljišta. Onda nastaju veliki deformiteti na šargarepi. Šargarepu je neophodno gajiti u plodoredu i na istu parcelu je ne treba vraćati pre isteka 3-4 godine. Odlični predusevi su joj krompir, kupus, paprika i mahunarke.
Ako sada, pred nastupajuću zimu, želimo da posejemo šargarepu, limitiraju nas uslovi koji su tokom zime nepovoljni, ali rešenje je gajenje u toplim tunelima, koji mogu da budu niski i poluvisoki. U niskim tunelima je neophodno pokrivanje agrilom.
Na taj način se tokom zime mogu proizvoditi i bebi šargarepice, koje su izuzetno atraktivne i zanimljive za tržište. Nude se tržištu u rano proleće, kada nema drugog svežeg povrća, ali i prehrambenim industrijama za zamrzavanje. Najbolje je saditi je na kupicama ili izdignutim lejama, bankovima, uz dodatak stajnjaka.
Neophodno je i zagrtanje šargarepe da ne bi ostale zelene glave, koje umanjuju tržišnu, ali i hranljivu vrednost. Zagrtanje ima još pozitivnih karakteristika na gajenje šargarepe. Vrši se i uništavanje međuredne vegetacije, razbija se pokorica, i direktno popravlja stanje vlage i prozračnosti zemljišta. Pri ranijoj setvi se bolje razvija koren i veći je sadržaj karotina i šećera u njemu.
U koje god doba godine da se gaji, na rast i razvoj šargarepe dobro utiče prihrana i NPK đubriva. Dodatkom azota kroz prihranu direktno utičemo na povećanje vitamina A u korenu, dok dodatkom kalijuma utičemo na povećanje šećera i vitamina C u korenu.
Setva šargarepe zavisi od sortnih karakteristika. Može biti prolećna, letnja i pod kontrolisanim uslovima, kasna jesenja. Razmak između redova treba da bude 35-40 cm, pri dubini od 1-1,5 cm, dok razmak unutar redova treba da bude 5-8 cm. Pri setvi u dvostruke trake razmak između traka treba da je 75 cm. Pri ranijoj setvi se bolje razvija koren i veći je sadržaj karotina i šećera u njemu. Ono što je aktuelno ovih dana je jesenja berba odnosno vađenje šargarepe i ova šargarepa se čuva u odgovarajućim uslovima za duži vremenski period.
Šargarepa za seme je posađena krajem avgusta i isključivo se sadi u bankovima, a kada uđe u zimski period, koren je već debljine oko 1 mm. Zalivanje odlično utiče na prinos šargarepe, ali treba ga sprovoditi oprezno, zato što višak vode smanjuje sadržaj šećera u korenu. Prinosi šargarepe su, ako je namenjena svežoj proizvodnji, oko 25-35 tona po hektaru, a ako je namenjena za čuvanje preko zime i industrijsku preradu, od 60-70 tona po hektaru, jer se vadi u fiziološkoj zrelosti.
Šargarepa se tokom zime može čuvati u nadzemnim trapovima širine oko 1,5 metra, a visine oko 1m, sa obaveznom horizontalnom i vertikalnom ventilacijom. Preko šargarepe se stavlja tanak sloj zemljišta, pa sloj izolatora, pa još jedan sloj zemljišta. Na ovakav način se može čuvati do 6 meseci.
U podrumima, na temperaturi od 2 do 5 stepeni celzijusa, uz relativnu vlažnost vazduha od 90%, šargarepa može da se čuva 2-3 meseca, a u hladnjači u strogo kontrolisanim uslovima i do 8 meseci.
Komentari