Beli luk latinskog naziva Allium sativum je hiljadama godina poznat kao lekovita biljka širokog spektra delovanja. Iako potiče iz srca Azije, uzgajali su ga Kinezi, Jevreji, Egipćani, a onda i Evropljani.
Možda vas zanima
Po predanjima beli luk je u narodu bio poznat po izuzetnim osobinama da odbija veštice i zle duhove. Njime su kićene kuće, magaze i štale, pa i danas nema seoske bašte bez belog luka, koji nazivaju prirodnim antibiotikom. Njegov jak miris upravo potiče od jedinjenja sumpora koje sadrži u visokom procentu.
Beli luk kao neprikosnoveni začin mnogim jelima daje aromu i popravlja ukus bolje nego bilo koja vrsta povrća.
Lekovita svojstva belog luka
Od lekovitih sastojaka sadrži eterična ulja koja imaju u sebi sumpor, specifičnog mirisa, velike nepostojanosti i osetljivosti. Od ostalih sastojaka tu su: alicin, alin, azotne supstance, biljne masti, mineralne soli, polioze poput inulina i spoj vezan za jod. Svi pomenuti sastojci u belom luku su u koncentrisanom obliku, a lekoviti su već u vrlo maloj koncentraciji. Hemijski sastav belog luka je takav da voda čini 62 odsto, oko 6 odsto čine proteini, 30 odsto ugljeni hidrati, 0,15 odsto masti, a sadrži još i holin, jod, vitamine B kompleksa, vitamin C, provitamin A, i mnoge mineralne materije.
Beli luk normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih sudova i snabdevanje srčanog mišića krvlju, što dovodi do poboljšanja srčane funkcije i smanjenja sklonosti ka trombozi. Prema rezultatima nekih istraživanja, beli luk je jedno od najboljih sredstava u prevenciji i lečenju začepljenja krvnih sudova. Snižava nivo štetnog holesterola (LDL) u plazmi, odnosno istovremeno povećava koncentraciju zaštitnog holesterola (HDL).
Uticaj temperature
Prema temperaturi beli luk ima umerene zahteve, otporan je na niske temperature i mraz, naročito kada je reč o ozimim sortama. Ova otpornost uslovljena je, pre svega, visokim sadržajem suve materije (35–38%). Klijanje počinje već na temperaturi od 3–5ºC, dok je optimalna temperatura za rast korena 10ºC, a nadzemne mase 16–18ºC. Intezivan rast čenova protiče pri temperaturi od 20ºC, a samo sazrevanje lukovice na temperaturi od 25ºC.
Sve što treba da znate o uzgajanju belog luka
Svetlost i vlaga zemljišta
Prema svetlosti beli luk ima izražene zahteve, tako da ga ne treba saditi na zasenjenim mestima ili u voćnjacima, jer će u takvim uslovima obrazovati sitne lukovice. U odnosu na fotoperiodizam beli luk je biljka dugog dana. Ova povrtarska kultura ima velike zahteve prema vlazi zemljišta i veoma je osetljiv na sušu, tako da se usled nedostatka vlage ostvaruju veoma niski prinosi.
Kritični periodi, u odnosu na vlagu su faza ukorenjavanja, intenzivni rast listova (maj) i početak formiranja čenova (do polovine juna). S obzirom na to da se beli luk u našoj zemlji najčešće gaji bez navodnjavanja, nedostatak padavina u maju i junu sprečava formiranje normalno krupnih lukovica, što znači da bi u takvoj situaciji 2–3 zalivanja doprinela ostvarivanju stabilnijih prinosa.
Jesenji beli luk kritčne faze prolazi u uslovima povoljnije vlažosti tako da daje zadovoljavajuće prinose i bez dopunskog navodnjavanja. Međutim, svako dopunsko zalivanje, naročito pri visokim temperaturama, daje pozitivan efekat. Veoma je izražen uticaj vremenskih prilika tokom vegetacije na osnovne komponente prinosa, kao što su masa čenova, krupnoća i kompaktnost lukovice.
Osobine zemljišta
U pogledu zemljišta, najbolji rezultati se postižu na plodnim zemljištima dobre strukture, povoljnog vodno-vazdušnog režima, kao i nezakorovljenim posebno višegodišnjim korovima, pre svega zbog plitkog, slabo razvijenog korenovog sistema. Ciklus proizvodnje belog luka započinje već pri izboru parcele i preduseva.
Dobri predusevi za ovu povrtarsku vrstu su kulture koje rano napuštaju parcele (strnine, konzumni i semenski grašak, paradajz, paprika). U plodoredu beli luk dolazi na drugo mesto, jer unošenjem stajnjaka pod ovu kulturu dobijaju se lukovice sa većim sadržajem vode, rastresite, loše kompaktnosti, podložne napadu bolesti, kratkog perioda čuvanja. S obzirom na osetljivost ove vrste prema određenim bolestima na istu parcelu, dolazi tek nakon 4–5 godina, kao i za vrste iz familije Alliacae. Takođe, nije preporučljivo gajiti beli luk posle kukuruza i šećerne repe, zbog primenjenih pesticida.
Obrada zemljišta i đubrenje
Osnovnu obradu, bez obzira na vreme sadnje, neophodno je obaviti čim prethodna kultura napusti parcelu. Kod jesenje sadnje preporučljivo je obaviti i predsetvenu pripremu jer ostaje malo vremena za ovu operaciju, dok se za prolećnu sadnju priprema obavlja rano u proleće čim je moguće ući u parcelu, da se ne bi kasnilo sa sadnjom. Zadatak predsetvene pripreme je da obezbedi pokrovni sloj od 2–3 cm iznad vrha čena, zavisno od vremena sadnje.
S obzirom na to da beli luk ima povećane zahteve za plodnosti zemljišta, to znači i potrebe za obilnijim đubrenjem u formi lako pristupačnih hraniva. Sa prinosom od 12 t/ha jesenji beli luk iznosi 99 kg N, 27 kg P2O5, 50 kg K2O i 60 kg CaO.
Procenjene količine đubriva se kreću: N 100-140kg/ha; P205 80-130 kg/ha, K2O 150-180 kg/ha; Mgo 30-40 kg/ha (kao primer đubrenja je primena NPK 5:20:30 od 500 kg/ha te prihrana KAN-om od 250 – 300 kg/ha). Uticaj azota se ogleda u povećanju lisne površine, jer su veličina i broj listova u direktnoj korelaciji sa masom lukovice. Preostala količina mineralnih đubriva se unosi u proleće (kod jesenje sadnje), čim to vremenski uslovi dopuste, a kod prolećne sadnje već nakon formiranja 3–4 lista. Dopunska mineralna ishrana, odnosno prihranjivanje, neophodno je u fazi najintezivnijeg formiranja listova.
Beli luk – kako se gaji tradicionalni lek iz bašte!
Sadnja
Za sadnju se koriste krupni čenovi bez obzira na položaj koji imaju na stablu (dancu) jer je poznato da najkrupniji čenovi daju krupne lukovice. Dezinfekcija sadnog materijala se obavlja nekoliko dana pred sadnju ako je sadnja mašinska ili se sadi ako je sadnja ručna. Ovom merom sprečava se razvoj i širenje bolesti, koje se sa čenova prenosi na mladu biljku, te kasnije intervencije neće imati uspeha. Koriste se fungicidi cineb, ditan, i drugi, prema propisanoj koncentraciji u trajanju od 10 do 20 minuta, nakon čega se obavlja sušenje ili sadnja.
Sadnja se obavlja na velikim površinama, sadilicama namenjenim za ovu kulturu ili adaptiranim za sadnju crnog luka iz arpadžika. Mašinska sadnja ima svoje prednosti u smanjenju troškova ove proizvodnje. Nedostaci ove proizvodnje se ogledaju u nepravilnom položaju čenova, koji zbog svog oblika mogu zauzimati obrnuti položaj. Ovakav položaj usporava klijanje, odnosno ukorenjavanje i početni porast.
Vreme sadnje je jedan od bitnih momenata u ovoj proizvodnji. Svako kašnjenje u sadnji rezultira time da biljka brže prolazi određene faze rasta pri nepovoljnim uslovima. Kod jesenje sadnje vremenom se određuje da li će biljka dovoljno razvijena ući u zimski period.
Optimalni rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je prva polovina oktobra, mada i nešto kasnija sadnja do kraja oktobra ne utiče na smanjenje prinosa. Sorte prolećnog belog luka posebno reaguju na svako kašnjenje u sadnji. Sa porastom temperature prolećni beli luk formira slabiji korenov sistem (optimalna temperatura je 5–10 ºC) koji nije u stanju da ishrani nadzemni deo biljke te se formiraju sitnije lukovice.
Kada je reč o dubini sadnje, neophodno je voditi računa da li su u pitanju sorte jesenjeg ili prolećnog belog luka. Dubina je uslovljena veličinom čenova, odnosno dubinom sadnje se određuje i debljina pokrovnog sloja koja treba da je 2–3 cm iznad vrha čena. Kod pliće sadnje usled intenzivnog prorastanja korena vrlo često dolazi do izbacivanja čenova na površinu i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok je kod preduboke sadnje usporeno nicanje te biljka zaostaje u nicanju i kasnije u porastu. Kod jesenje sadnje gde su čenovi krupniji i same biljke robusnije međuredno rastojanje je od 40–50 cm, a rastojanje u redu 7–10 cm, dok kod prolećne sadnje je 30–40 cm između redova i 6–8 cm u redu. Količina sadnog materijala kod jesenjeg belog luka se kreće od 1400–1800 kg/ha, a kod prolećnog od 800-1400 kg/ha.
Nega useva
Nega useva se sastoji od međuredne obrade, navodnjavanja, prihranjivanja, zaštite od bolesti, štetočina i korova. Međuredna obrada veoma povoljno deluje na stvaranje rastresitog gornjeg sloja zemljišta. Veoma je važno primeniti rano u proleće kada jesenji beli luk kreće sa vegetacijom da bi se otklonili vazdušni čepovi stvoreni tokom zimskog perioda i time uspostavio pravilan vazdušni režim za biljku. Suzbijanje korova veoma se efikasno sprovodi hemijskim putem, kao i kod crnog luka.
Posle sadnje, a pre nicanja vrlo efikasni su preparati na bazi pendimetalina. Njegova primena može da počne kada se beli luk nalazi u fazi 4-5 listova sa manjom koncentracijom, naravno ako je korov u fazi ponika i prvog para listova. Bolesti su značajni činioci u proizvodnji belog luka. Preventivno je neophodno voditi računa o plodoredu, pravilnom izboru sadnog materijala, kao i zaštiti useva tokom vegetacije.
Vodeći svetski proizvođači koriste bezvirusni sadni materijal (SAD, Francuska) sa kojim se ostvaruju zanatno veći prinosi. Dominantna bolest u našim uslovima je plamenjača (Peranospora destructor), a takođe su prisutni bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum), rđa (Puccinia spp.) trulež korena i stabla (Fusarium spp.) belog luka.
Primena fungicida se preporučuje još u dezinfekciji sadnog materijala, a kasnije tokom vegetacije praćenjem uslova za pojavu pojedinih bolesti neophodno je tretiranje. Danas je prisutan širi spektar fungicida u suzbijanju plamenjače, kako kontaktnih tako i sistemičnih preparata, a primenjuju se prema uputstvu proizvođača. Ekonomski najznačajnije štetočine belog luka su lukova muva (Chortophila antiqa) i muva jesenjeg belog luka (Suilia lurida). Muva belog luka aktivnost počinje rano u februaru i traje do aprila, aktiviranje nastaje već pri temperaturi zemljišta iznad 0 ºC. Larva se ubušuje u biljku i srednji list počinje da vene i da se povija. Zatim larva kreće prema lukovici gde biljka požuti, suši se, ugine, a lukovice su mekane i podložne truljenju.
Jesenji luk ima manje štete jer su jesenje biljke snažnije u vrijeme pojave štetočina. Kada se uoče štete tada je kasno za tretiranje, tako da je potrebno preventivno tretiranje u rano proleće, osobito ako su povoljni uslovi za let ovog insekta.
Berba i čuvanje
Koren kod belog luka prorasta veoma brzo, odmah nakon poleganja listova tako da treba voditi računa o vremenu njegovog ubiranja. Beli luk se skida kada su listovi zeleni, a koren još uvek živ. Upravo iz tih razloga pri berbi je potrebno potkopavanje, a ne čupanje, jer koren odumire kada se listovi sasvim osuše. Branje belog luka se obavlja kada je nadzemna masa zelena, a luk je u početnoj fazi poleganja. Samo vađenje se odvija ručno ili mašinski.
Jesenji beli luk dospeva za vađenje u prvoj dekadi jula, a prolećni krajem jula. Nakon vađenja, beli luk se suši na parceli, ili pak na promajnom mestu, a potom se čisti, odsecanjem suvih listova 1,5-2 cm iznad lukovice i odstranjivanjem suvih korenova. Nakon toga se sadni materijal pakuje. Povećanje ukupne proizvodnje, a samim tim i prinosa moguće je uvođenjem u proizvodnju savremenih sorata, primenu sortne tehnologije i korišćenje deklarisanog sadnog materijala.
Gajenje belog luka u svetu
Beli luk se u svetu gaji na prosečnoj površini nešto većoj od 1,0 milion hektara, s tim da je u pet zemalja (Kina, Indija, Koreja, SAD i Rusija) skoncentrisano 70 odsto ukupnih svetskih površina pod belim lukom, (Faostat, 2004). Požete površine pod belim lukom u ovom razdoblju u Evropi čine svega 12 odsto (oko 125.000 ha) od ukupnih svetskih površina. Srbija je regionalni lider u proizvodnji belog luka na oko 9000 ha, tako da je prema zasađenim površinama značajan evropski proizvođač, ali je ukupna produkcija veoma niska.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Piše: Mr Slađana Berić Tovirac, stručni saradnik APCU
(Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi RS – Područna jedinica Doboj)
Komentari