U kulinarstvu ga najčešće povezuju sa povrćem, iako on po svim svojim karakteristikama pripada voću. Italijanima je poznat kao zlatna jabuka, Nemci ga zovu rajska jabuka, a za Francuze je jabuka ljubavi. Mi ga jednostavno zovemo paradajz. Bez obzira na godišnje doba, ova biljna kultura u njenim najrazličitijim oblicima česta je i uvek aktuelna namirnica na svakoj trpezi.
Poreklo paradajza
Prvi paradajz nicao je u predelima Srednje i Južne Amerike kao korov malih i žutih plodova. U ishrani su ga koristili Inke i Asteci, a nakon što su Španci osvojili Ameriku, stigao je i na naš kontinent. U Evropi su ga prvo smatrali otrovnom ukrasnom biljkom da bi postepeno bio predstavljan vladarima i visokom staležu kao afrodizijak i lekovita biljka, a tek kasnije postaje dostupan širokim narodnim masama.
Možda vas zanima
U Evropi je bio rasprostranjen na Mediteranu zbog blage klime, a u Napulju je već 1692. godine objavljen prvi kuvar sa jelima od paradajza.
Gajenje paradajza
Paradajz najbolje uspeva na lakim, propustljivim, strukturnim i ocednim zemljištima, bogatim humusom. Najbolji predusevi za gajenje paradajza su luk, grašak, ozima pšenica i višegodišnje trave, a zadovoljavajući – kupus i šargarepa.
Paradajz ima veliku potrebu za svetlošću, a vlaga mu je izuzetno potrebna u periodu cvetanja.
Paradajz i zdravlje
Osim toga što je ukusan pa se upotrebljava kao sveža salata ili dodatak za kuvanje u mnogim jelima, paradajz je veoma koristan za naše zdravlje. Bogat je vitaminima A, C, B i K, dok od minerala sadrži kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Likopen u paradajzu, pored toga što je zaslužan za njegovu crvenu boju, odličan je za prevenciju arteroskleroze i infarkta, a pruža zaštitu i od malignih bolesti želuca, prostate, debelog creva i grlića materice.
Kao sveža salata odličan je za regulisanje visokog krvnog pritiska. Uz to, dobro ga je konzumirati i u vidu soka, dok termičkom obradom i dodavanjem hemikalija gubi većinu svojih lekovitih svojstava.
Komentari