U selu Lokošnica, nedaleko od Leskovca, paprike se proizvode u svakom domaćinstvu. Naša ekipa posetila je ovo selo, ali ne samo da bismo saznali kakav je rod i kvalitet njihovih paprika, već i da bismo uživali u slikama zaista neobično okićenih kuća i dvorova u njemu. Uživajte i vi!
Kakva je paprika, da li ste zadovoljni?
Možda vas zanima
Nikola Stanković, iz sela Lokošnica, kaže: „Paprika je dobra ove godine, svako ko ju je gajio je zadovoljan“.
Šta kažete za cenu? Kupci paprike kažu da je preskupa i da razmišljaju da li će praviti ajvar.
„Cena je za nas uvek loša i mala, ali to je večita borba između proizvođača i kupaca.“
Ove paprike na Vašem imanju nisu neka uobičajena sorta? To je Vaša proizvodnja?
„To je naša sorta koja postoji više od 200 godina. To je naša autohtona sorta od koje se svake godine ostavlja seme i kojoj ovo naše podneblje posebno odgovara. Ona ima nekoliko imena, ali mi je svi zovemo ljutača ili nizača. Iako nije ljuta, to je opšte prihvaćen naziv i svi je tako zovu.“
Za šta je koristite?
„Ona se uglavnom koristi kao začinska paprika, po kojoj je naš kraj nadaleko poznat. U poslednjih nekoliko decenija, koristi se i kao suva paprika za punjenje, odnosno za pripremanje raznih jela i tradicionalnih specijaliteta.“
Kako se te paprike suše?
„Najpre, posle berbe odvojimo prvu klasu. Od nje pravimo vezice sa po deset komada paprika. Ostalo se melje. One nisu ništa manje kvalitetne, ali su krive, pa ne mogu lepo da se pune.“
Zaista ukusna paprika.
„Jeste ukusna. Ona ima mnogo C vitamina, kao što verovatno već znate.“
Dnevno može da se naniže 30 do 35 venaca. U manje vence stane oko 120 paprika, a u veće oko 200.
Naravno, ali osim C vitamina ima i mnogo ukusa i nema debelu koru, kao paprike na koje smo navikli.
„Tako je. Ona je potpuno drugačija od paprika za ajvar, turšiju i mnogih drugih vrsta. Ipak, mi i od nje pravimo ajvar.“
Koliko može da rodi ova paprika, ako računate po hektaru?
„U sirovom stanju, to bude zaista mnogo. Ipak, kada se preradi, to bude 10 puta manje. Dakle, 10 kilograma sirove paprike daje 1 kilogram začinske.“
Kad podvučete crtu, da li se ovaj posao isplati?
„Opet smo na nuli. Ipak, mi ne možemo ništa drugo da proizvodimo. Nemamo plastenike, pa ni mogućnost za ranu proizvodnju, niti bilo šta slično. Svi u ovom kraju gaje krompir ili ovu papriku i ne verujem da će to ikada da se promeni.“
Kako to? Radite stalno, a ništa ne zarađujete?
„Ništa čudno. Tako se radi u poljoprivredi širom Srbije, pa smo se i mi uklopili.“
Iz Lokošnice se niko nije odselio 20 ili 30 godina. Mladi ostaju na imanjima i to selo raste i živi od proizvodnje začinske paprike.
Za nizanje paprika, od jutra do mraka, zadužene su žene svih generacija.
Koliko može da se naniže venaca dnevno i koliko paprika stane u jedan venac?
„Dnevno može da se naniže 30 do 35 venaca. U jedan prosečno stane oko 200 paprika. Svaka od njih mora da prođe kroz naše ruke, da se odvoji i sortira. Neke su za sušenje, a druge za mlevenje.“
Da li je težak ovaj posao? Pretpostavljam da dnevno radite po 8 sati?
„Radimo ceo dan. Od 7 ujutru, pa do 10 uveče. Kada više nema dnevnog svetla, nižemo na veštačkom, upalimo sijalice ili reflektore. Često se desi i da zapevamo, da brže prođe vreme.“
Kao što se pred Novu godinu kite jelke, tako se u septembru kiti Lokošnica vencima paprike. Nešto više o tome saznali smo od našeg domaćina, Dejana Jovanovića.
On kaže: „Berba paprike počinje krajem avgusta ili početkom septembra meseca. Paprike se zatim nižu na manje ili veće vence koji se zatim kače i suše 20 do 30 dana, uglavnom na mestima gde je hladovina i promaja. U manje vence stane oko 120 paprika, a u veće oko 200. Tako sušena i tucana paprika je glavni proizvod našega sela i ona se kasnije prodaje na pijacama i u marketima“.
U ovaj posao je potrebno da se uključi cela porodica. To je veoma kratak period od kada se ubere paprika, pa dok se osuši. Ipak, čujemo da i pored mnogo posla mladi iz ovog sela ne odlaze. Da li je to istina?
Berba paprike počinje krajem avgusta ili početkom septembra meseca. Paprike se zatim nižu na manje ili veće vence koji se kasnije kače i suše 20 do 30 dana, uglavnom na mestima gde je hladovina i promaja.
„Istina je. Iz ovog sela se niko nije odselio 20 ili 30 godina. Mladi ostaju ovde i mi rastemo i živimo sa paprikom.“
U svakom domaćinstvu se gaji paprika?
„Tako je. U svakom domu paprika se gaji na prosečno pola hektara do hektar zemlje.“
Da li Vam je nekada potrebna i dodatna radna snaga? Ima li uopšte radne snage?
„Nema, ali se mi snalazimo na razne načine. Mnogima pomažu Romi koji rade za dnevnicu. Ona obično iznosi 1.000 dinara, uz dva obroka.“
Zato je ovo dobra prilika da pozovemo sve radne ljude da dođu u Lokošnicu i pomognu meštanima u ovom važnom poslu i ujedno zarade neki novac.
Sagovornici:
Nikola Stanković, iz sela Lokošnica
Dejan Jovanović, povrtar iz Lokošnice
Komentari