Tamarilo ili paradajz drvo veoma je zanimljiva povrtarska kultura koja daje narandžaste jajaste plodove i spada u porodicu paradajza. Ova biljka pored svojih zanimljivih karakteristika veoma je laka za gajenje.
Reč je o višegodišnjoj biljci koja u našim klimatskim uslovima preko zime mora da se gaji u zatvorenom prostoru, jer izmrzava na temperaturama ispod nule.
Možda vas zanima
Potiče iz Centralne Amerike a proučava se i kao voćna vrsta, a latinski naziv je Cyphomandra betacea. Razmnožava se iz semena koje teško niče obično tek 21 dan nakon setve. Biljka je veoma slična plavom patlidžanu sa mnogo krupnijim listovima kaže naš dr Ivo Đinović u svojoj knjizi Svet povrća.
Prve godine nakon sadnje razvija stablo sa listovima, a kada dostigne visinu od jednog metra počinje da se grana. Na njima počinje da cveta u grozdovima od 10 do 20 cvetova. Plodovi stižu za berbu za 2 meseca od oplodnje. Bere se sukcesivno, kad plod iz zelene pređe u narandžastu boju. Ima sorti sa različitom bojom ploda: belom, crvenom, žutom.
Plod je sočan, mesnat, sa pregradama, nešto između paradajza i fizalisa. Mnogo je hranljiviji od paradajza i sadrži 10 do 12 % suve materije. Ima dosta šećera i vitamina C. Može da se konzumira sirov u salatama, ili kuvan u varivima i ima veoma specifičan ukus i miris.
Teškoću u njegovom gajenju predstavlja osetljivost na lisne vaši. Usled njih mora da se prska i štiti, inače se javlja čađavica, opadanje lišća i sušenje biljaka.
Za dve godine, ako je sud u kome je posađena veliki može da dostigne visinu od 2,5 metra. U jesen treba da se unese u toplu i svetlu prostoriju, a po prestanku opasnosti od mrazeva može se izneti napolje. Ova biljka maksimalno živi 8 godina, i u poslednjoj godini tamarilo treba presaditi u baštu, i dozvoliti da se maksimalno razvije i donese dobar prinos.
Komentari