Pasulj zauzima veoma značajno mesto u ljudskoj ishrani, jer spada u visoko vredne i kvalitetne namirnice. Veoma se često gaji i konzumira na našim prostorima, a prvenstveno zbog toga što je veoma hranjiv.
Značaj pasulja proističe iz hemijskog sastava zrna koje sadrži u proseku 20-30% belančevina, 55% skroba, 2,8% celuloze dok je sadržaj mineralnih materija 5%.
U ishrani ljudi mogu se upotrebljavati zelene mahune (boranija) i seme od koga se spravlja veliki broj jela. Ostali deo biljke-pasuljevina i ljuske od zrelih mahuna upotrebljavaju se za stočnu hranu i to pre svega za ishranu preživara (koza i ovaca), ali im je hranljiva vrednost i svarljivost dosta mala. Mogućnost konzerviranja mahuna i zrna na razne načine daje mu izvanredan strateški značaj kao rezervne namirnice. U ratu i mirnodopskim uslovima pasulj je uvek bila i jeste vrlo značajna i hranljiva namirnica vojske. Pasulj se iskorišćava u industriji za proizvodnju limunske kiseline, a brašno od zrna pasulja dodaje se u testenine radi poboljšanja kvaliteta.
Možda vas zanima
Vodič za uspešno gajenje različitih sorti pasulja
Zrnene mahunarke, pa i pasulj imaju veliki agrotehnički značaj. Zahvaljujući kvržičnim bakterijama, koje žive u simbiozi na korenu mahunarki, vrste iz ove familije ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, tako da je pasulj kvalitetan predusev za sve njivske biljke. Pasulj je stoga vrlo dobra predkultura većini drugih ratarskih i povrtarskih kultura.
U mnogim krajevima naše zemlje, posebno jugu i jugoistoku, najveći deo površina pod pasuljem jesu u združenom usevu sa kukuruzom. Ovo je tradicionalni način gajenja pasulja u kome pasulj i kukuruz imaju obostrane koristi pri ovakvom načinu gajenja. Pasulj, zahvaljujući simbiozi atmosferskog azota, povećava rezerve azota kukuruzu, a kukuruz stvara povoljne mikroklimatske uslove pasulju koji se teško oplođuje i naliva zrno u čistom usevu pri dugotrajnim sušama i visokim temperaturama. Sve češće se proizvođači pasulja vraćaju ovakvom načinu gajenja pasulja, posebno u uslovima organske proizvodnje u kojoj je proizvodnja kukuruza belog zrna vrlo interesantna u kombinaciji sa proizvodnjom pasulja.
Iz ličnog iskustva: Gajenje pasulja bez hemije
Poslednjih godina sve više se smanjuju površine pod pasuljem. Najveći razlog za to jesu smanjeni prinosi zbog sve učestalijih suša u periodu oplodnje i nalivanja zrna. Proizvodnja pasulja obavlja se uglavnom na sitnom posedu individualnih proizvođača, najčešće u združenom usevu sa kukuruzom, gde preovlađuju domaće slabo prinosne sorte i populacije. Nedostatak pasulja na tržištu, dobra tržišna cena pasulja i sve veće potrebe za ovom kulturom nameću značaj proizvodnje i povećanje površina pod ovom kulturom.
Biljka pasulja veoma je osetljiva na kiselu reakciju zemljišnog rastvora i na zaslanjene tipove zemljišta. Pasulju pogoduje neutralna reakcija zemljišnog rastvora. Može uspevati na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama, ali mu pogoduju tereni viših nadmorskih visina. Pasulj je veoma osetljiv na monokulturu, strnine i krompir odlične su predkulture pasulju, a pasulj je dobar predusev većini ratarskih i povrtarskih kultura.
Osnovna obrada zemljišta najbolje je da se obavi u jesen na 30cm dubine. Predsetvena priprema zemljišta za setvu pasulja treba biti kvalitetno obavljena lakim drljačama ili setvospremačima, kako bi se izbeglom preterano gaženje, kvarenje strukture zemljišta i nepotrebno gubljenje korisne vlage. Osnovno đubrenje pod osnovnu obradu zemljišta treba da obezbedi dovoljne količine fosfora i kalijuma za prolećnu vegetaciju useva. Nezavisno od sadržaja fosfora i kalijuma u zemljištu, potrebe pasulja za fosforom su 60-80kg/ha, kalijuma 80-100kg/ha i azota 60-80kg/ha.
Stoga je preporuka da se u jesen zaore 300kg//ha NPK- 8:16:24, pod predsetvenu pripremu zemljišta unese 200kg/ha NPK-(15:15:15) i 200kg/ha KAN-a ili 120kg/ha ureje. Pasulj jeste leguminozna biljka alimu je neophodno u početku vegetacije uneti izvesnu količinu azota.
Optimalno vreme setve je polovina aprila meseca, kad temperatura zemljišta diostigne 12oC. Optimalna dubina setve je 2-4 cm, na lakšim tipovima zemljišta dublje a na težim pliće. U zavisnosti od krupnoće semena i apsolutne težine optimalna količina semena je 150-200 kg/ha.
Vratite bogat ukus jelima – gajite stare sorte boranije
Nega useva sastoji se u međurednoj kultivaciji useva u cilju poboljšanja vazdušnog režima zemljišta. Tretiranje protiv korova može se obaviti zemljišnim herbicidima u periodu posle setve a pre nicanja useva. Korekcija se može izvršiti u toku vegetacije, preparatima kojim se mogu suzbijati uskolisni korovi (Fokus ultra, Fusileid forte) ili širokolisni korovi (Basagran ili Galbenon). Veoma značajno je preventivno se boriti protiv najbitnijih bolesti, bakterioza, antraknoze pasulja i plamenjače, posebno u uslovima učestalih padavina. Praćenje pojave lisnih vaši bitno je sa aspekta njihovog suzbijanja i u zaštiti od prenosioca virusa.
Žetva useva obavlja se kad su mahune zrele, žute boje još neotvorene. Žetva može biti dvofazna, radi manjeg osipanja, kosidbom i naknadnom vršidbom. Vršidba se može obaviti mašinski ili ručno mlaćenjem posle gaženja. Ukoliko je vršidba mehanizovana, da nebi došlo do mehaničkog oštećenja zrna mora se smanjiti broj obrtaja bubnja u jedinici vremena i oblaganje radnih delova gumom.
Prinos semena pasulja kreće se 1500-2000kg/ha pa i do 2500kg/ha, u boljim agroekološkim uslovima proizvodnje. U Srbiji selekcijom pasulja bave se Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka. Najpoznatije i najzastupljenije sorte pasulja u proizvodnji u Srbiji jesu: Biser, Galeb, Medijana, Dvadesetica, Panonski tetovac, Panonski i Poboljšani gradištanac.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Saša Stanković PSSS Niš
Komentari