Karfiol je jedna od povratskih kultura bez koje je priprema turšije nezamisliva. Ukoliko planirate gajenje karfiola, u daljem tekstu možete pročitati sve o agrotehničkim merama i kako da budete uspešni u ovom poslu.

Karfiol vodi poreklo iz oblasti oko Sredozemnog mora. Smatra se da je nastao od divlje vrste koja se rasprostire u Maloj Aziji i u Grčkoj. Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis) je kupusnjača kod koje se za ishranu koristi bela kompaktna glavica, takozvana ruža.

Možda vas zanima

MITOVI o muškim i ženskim lubenicama i patlidžanu!

Povrtarstvo

29/06/2024

Kako da proizvedete rasad BATATA!

Povrtarstvo

17/06/2024

Šta se sadi, a šta NIKAKO ne sme uz KROMPIR

Povrtarstvo

15/06/2024

Spada u grupu visoko kvalitetnog povrća zbog visokog sadržaja sirovih proteina, šećera, vitamina C i veoma niskog sadržaja nitrata i nitrita. Pošto sadrži malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, karfiol se preporučuje u dijetalnoj ishrani. Visoka hranjiva vrednost i prijatan ukus svrstavaju karfiol u delikatesno povrće.

Karfiol u poređenju sa ostalim kupusnjačama ima izražene zahteve prema uslovima spoljašne sredine. Optimalna temperatura za rast i razvoj je oko 18 stepeni C. Najbolje mu odgovara vlažnost zemljišta između 70 i 80% Poljskog vodnog kapaciteta (PVK).

Povećana vlažnost zemljišta štetno se odražava na organoleptička svojsta ruže koja postaje nearomatična, sa niskim sadržajem šećera i mineralnih materija. Povoljna relativna vlažnost vazduha za karfiol kreće se oko 85-90 odsto.

Osetljiv je na visoke temperature preko (25 stepeni C) i na nedostatak vlage. Nepovoljni uslovi tokom proizvodnje prouzrokuju fiziološke poremećaje (sitna cvast, prorastanje brakteja, pupoljčenje, jalovost) što delimično ili u potpunosti umanjuje tržišnu vrednost karfiola.

Proizvodnja karfiola

Za proizvodnju karfiola treba izabrati plodna, rastresita i topla zemljišta, uglavnom neutralne reakcije. Ne odgovaraju mu teška i hladna zemljišta. Zemljišta sa plitkim pedološkim profilom, nepropusna, kao i zemljišta sa nedostatkom mikroelemenata (bor, molibden) ne treba birati za proizvodnju karfiola.

Plodored

Dolazi na prvo mesto u plodoredu. Odlični predusevi za karfiol su okopavine, strna žita, grašak i rana šargarepa. Dobro podnosi i proizvodnju u monokluturi, ali samo uz povećanu upotrebu đubriva.

Gajenje karfiola i obrada zemljišta

Osnovna obrada se mora obaviti tokom jeseni, po skidanju prethodnog useva. Oranje je potrebno izvesti na dubinu od 30 do 40 cm, kako bi uzorano zemljište ostalo da prezimi u otvorenim brazdama.

Površinska priprema zemljišta počinje u proleće kada je potrebno zatvoriti zimske brazde drljanjem, radi što boljeg usitnjavanja i uništavanja tek izniklog korova. Na parcelama gde se planira direktna setva karfiola neophodno je neposredno pred setvu ili zajedno sa setvom formirati izdignute leje.

Đubrenje

U proizvodnji karfiola koriste se organska i mineralna đubriva. Karfiol povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom, jer se uz poboljšanje strukture zemljišta postiže bolja aeracija. Stajnjak se unosi u količini od oko 50-60 t/ha.

Pored toga, od mineralnih đubriva potrebno je uneti 100-200 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 200-250 kg/ha kalijuma. Precizne norme đubriva mogu da se odrede tek na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta.

Pod osnovnu obradu zemljišta unosi se stajnjak i 1/3 PK đubriva. Ostatak, odnosno druga trećina PK đubriva unosi se uz predsetvenu pripremu zemljišta zajedno sa ½ azotnih đubriva. U praksi, radi ekonomičnosti, najčešće se primjenjuje jedno prihranjivanje sa drugom polovinom azotnog đubriva i to 20 do 30 dana od sadnje kada započne najintenzivniji rast lisne rozete.

Proizvodnja sadnica i sadnja

Setvu treba obaviti 6-7 sedmica pre planiranog rasađivanja. Vreme setve zavisi od sorte, reona gajenja i svrhe proizvodnje. Rasad je spreman za rasađivanje kada postigne visinu stabla od 15-20cm i 3-4 para listova. Razmak sadnje određen je sa bujnošću sorte. Za rane sorte koje su obično manje bujne planira se razmak 50×50 cm, dok bujnije sorte (jesenje, ozime) trebaju razmak 60-80×40-70 cm.

Gajenje karfiola – mere nege

Kontrolu stanja useva treba obaviti nekoliko dana nakon rasađivanja. Prazna mesta se popunjavaju ukoliko nedostaje više od 10% biljaka. Međuredna obrada je sledeća mera nege koju je neophodno izvoditi sve dok bijke ne sklope redove. Obavlja se radi uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima.

Dubina kultivacije ne treba da je veća od 5-10 cm jer karfiol ima plitak korenov sistem i u suprotnom došlo bi do većih provreda istog. Za uspešnu i sigurnu proizvodnju karfiola neophodno je redovno navodnjavanje.

Specijalna mera nege koja se primjenjuje u proizvodnji karfiola jeste etioliranje. Vrši se ciljem da se ruža zaštiti od direktne sunčeve svjetlosti čime ostaje biela, što se izuzetno ceni na tržištu. Primjenjuje se tako što se vežu ili zalamaju 2-3 lista iznad ruže. Danas ima dosta sorti čiji je položaj listova dobro podešen pa ih ne treba etiolirati.

Gajenje karfiola i štetočine

Od insekata najveće štete prave kupusni buhač i kupusna muva. Kupusni buhač se suzbija hemijskim preparatima na bazi diazinona, dimetoata, fenitrotiona malationa. Kupusna muva se suzbija hemijskim preparatima na bazi dimetoata, diazinona, hlorfenvinfosa i metomila.

Berba i čuvanje

Karfiol je spreman za berbu kada ruža dostigne prečnik od oko 12 cm. Nije poželjno kasniti sa berbom jer dolazi do prorastanja ruže. Tehnološka zrelost u toku leta je veoma kratka i traje 3-4 dana, dok u toku jeseni traje nešto duže, 10-20 dana. Karfiol se pakuje u letvarice ili kartonske kutije koje mogu biti otvorene ili zatvorene.

Skladišti se u hladnjačama pri temperaturi od 0 do 10C pri relativnoj vlažnosti vazduha od 97%. Karfiol je potrebno uskladištiti pre nego što spoljni listovi počnu da žute i lako se odvajaju. Ne sme se skladištiti sa proizvodima koji obilno izdvajaju etilen jer je jako osjetljiv na njega.

Da li znate kada je pravo vreme za berbu karfiola?

U tabeli su prezentovani rokovi setve, sadnje i berbe karfiola:

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Piše: Prof. dr Aleksandra GOVEDARICA- LUČIĆ

(Poljoprivredni fakultet u Istočnom Sarajevu)