Uvoz poljoprivrednih proizvoda, rast cena proizvodnje, spora isplata državnih subvencija, nedostatak radne snage, problemi su koji muče proizvođače povrća u plastenicima. Pomoglo bi kada bi država uvela dodatne subvencije te kada bi, na neki način, zaštitila domaće proizvođače. Iako su troškovi proizvodnje značajno porasli, cena salate, na primer, je trenutno znatno niža nego prošle godine. To za portal Agromedija.rs kaže Milutin Cvetković iz Mačkovca kraj Kruševca, koji se plasteničkom proizvodnjom bavi od 2015. godine.
Njegovo gazdinstvo ima šest plastenika, dva su od po četiri ara, dok su četiti površine po 3,2 ara. Takođe, povrće gaje na otvorenom.
Više na temu:
-Sada je salata u pet plastenika, u šestom će uskoro, za otprilike nedelju dana, da bude krompir. Njega sada prvi put radimo u plasteniku. Inače, u ovo vreme je u plasteniku uvek salata, posle ide paradjz ili krastavac, a nakon toga još jedna tura paradajza ili krastavca – objašnjava Milutin Cvetković.
Poljoprivredom se bavi oduvek, a od te proizvodnje živi cela porodica, njegovi roditelji, supruga i dvojica sinova. Osim plastenika rade baštu na otvorenom, bave se ratarstvom, ali i stočarstvom. Glavna delatnost im je povrtarstvo.
-Od 2015. godine imamo dva plastenika, a četiri smo postavili prošle godine. Naše dosadašnje iskustvo pokazuje da se nikada ne zna šta je najisplativije. Evo, sada je vreme kada stiže salata iz plastenika, ali još slabo ide, maltene džaba. Prošle godine je kutija salate bila 500 dinara, a sada je 350 dinara. Na kraju se nekako sve to ujednači, najbitnije je da postoji određeni finansijski efekat – kaže naš sagovornik.
Potvrđuje da su troškovi proizvodnje porasli sigurno za trećinu:
-Poskupelo je đubrivo, hemija, semena, radna snaga, sve je poskupelo. Nije problem da se nađe dobro seme, treba samo da se plati dobro. Veći je problem da se nađe radna snaga, dnevnice su velike, učinak mali, ako se ne osloniš sam na sebe, odnosno na porodicu, onda nema mnogo uspeha.
Osim plastenika Cvetkovići povrće gaje na otvorenom te su prošle godine na 1,4 hektara imali kupus, paradajz na 50 ari, papriku na 35 ari, karfiol na 15 ari…
-I za proizvodnju na otvorenom isto važi da se nikada ne zna koje će povrće doneti zaradu. Uvek je jedno dobro, drugo loše, uvek se balansira. Prošle godine smo baš dobro prošli sa krastavcima i karfiolom. Cena paradajza se često menjala. Čim skoči država uveze iz Albanije. Najveći problem u našem radu je uvoz poljoprivrednih proizvoda, ne možemo nikada da ostvaimo neku normalnu zaradu – ističe on.
Svoje proizvode prodaju uglavnom na kvantaškoj pijaci u Kruševcu.
-Ranije sam davao i veleprodajama, ali su mi neke od njih ostale dužne i od prošle godine proizvode isključivo vozimo na kvantaš – objašnjava on.
Za prodaju na lokalnim zelenim pijaca, dodaje, bila bi potrebna dodatna radna snaga. Procenjuje da mu se to trenutno ne bi isplatilo. Smatra da bi država trebalo da ubrza isplatu postojećih subvencija:
-U martu će biti godinu dana od kada sam kod Ministarstva predao zahtev za subvenciju za kupovinu dva nova plastenika, oni vraćaju 50 odsto bez PDV-a. Još uvek čekam taj povraćaj novca. Takođe, tada sam kupio dva polovna plastenika, za njih sam konkurisao za subvenciju kod Grada Kruševca, za kupovinu folija, ali to mi nije odobreno. Država bi, takođe, trebalo da razmisli o uvođenju dodatnih subvencija za poljoprivrednike koji se bave plasteničkom proizvodnjom – zaključuje naš sagovornik.
AUTOR: J. Božović
Komentari