Nakon velikog deficita vlage, u junu je mnoge ratare obradovala velika količina kiše koja je pala. Pa ipak da li to isto važi i za proizvodnju povrća? Da li su ovakvi vremenski uslovi doneli više štete ili koristi povrtarima?
Ako se posmatra referentni period od 30 godina, jun je jedan od najkišnijih meseca sa prosečnom količinom padavina na nivou od 80-100 mm zavisno od godine do godine. Ali, od ukupne količine padavina važniji je raspored.
„Nažalost, do sada taj raspored nije bio baš najbolji, ali koliko god da je bilo oticanje vode spojilo je sa zimskim padavinama, tako da u narednih 2-3 nedelje profesionalni proizvođači će biti mirni, obzirom na potrošnju vode evaporacijom na nivou 3-5,5 mm zavisno od sume radijacije”, navodi dr Žarko Ilin.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, veći problem predstavljaju obilne padavine, visoka realtivna vlažnost vazduha i temperature na nivou 18-19 stepeni. U roku od 3 dana su idealni uslovi za pojavu plamenjače. Ako temperatura poraste u drugoj, trećoj dekadi juna, pogotovo tokom jula, što je normalno, a ostane kišovito i vlažno, postoji objektivna opasnost od pojave bakterioze, što znači da će ove godine profesionalni proizvođači imati nešto povećane troškove za intezivnu i kvalitetnu zaštitu svih povrtarskih useva.
Za sada je dovoljna intezivna zaštita, ali ukoliko se ovakvo vreme nastavi do polovine jula, kako se i najavljuje, stvaranje infekcija na povrtarskim kulturama moglo bi značajno da se poveća.
„Kad god uhvati vreme, bitna je međuredna kultivacija do god biljke ne sklope redove kako bi se razbila pokorica, odnosno odavanje vode evaporacijom sa ravne površine. Ali, svakako, u narednom periodu voditi računa o proizrokovačima bolesti, ali i o štetnim insektima”, savetuje Ilin.
Oism plamenjače koja u ovom periodu može da predstavlja velike probleme po rod povrća, proizvođači bi trebali da obrate pažnji i na štetočine, a posebno na one koje napadaju paradajz. To se pre svega odnosi na moljce, odnosno tutu absolutu. Iako je ovu štetočinu vrlo teško suzbiti, ipak pravovremenim tretmanom, vodeći računa o karenci, šteta može da se svede na minimum.
Ukoliko se sa zaštitom ne krene na vreme, štete mogu da budu i 100%. Zato sada svi povrtari treba da obrate pažnju na svoje parcele i obave sve potrebne tretmane na vreme.
Sagovornik:
prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Komentari