Skoro deceniju, sve do ove godine, na kraljevačkoj pijaci, ali i velikim trgovinskim lancima i manjim prodavnicama, čak i u piljarama, mogao se kupiti samo kineski beli luk, ponegde i holandski , dok pravi srpski luk gotovo da je nestao na pijačnim tezgama i u trgovinama. Iako su kupci znali za prednosti našeg luka, znatno niža cena belog luka poreklom iz Kine bila je presudna kod izbora ovog nezamenjivog začina u mnogim jelima. Ove godine naše sorte „bosut” i „sremac“ počele su da vraćaju staru slavu srpskog belog luka.
Srpski beli luk nije više u senci onog kineskog , ma koliko po veličini čena i glavice, boji i pakovanju izgledao inferiorno u odnosu na luk poreklom iz Kine. Tako je bar na kraljevačkoj zelenoj pijaci na kojoj mladi baštovan Mihailo Ribać od ranog jutra do iza podneva prodaje iskjučivo luk koji na svom imanju u selu Vrdila kod Kraljeva proizvodi njegova tetka Simka i tečo Mirko Simić, oboje penzioneri.
Možda vas zanima
Dok čeka posao u nekoj državnoj ili privatnoj firmi, Mihailo uz solidnu novčanu nadoknadu radi na pijaci. Prodaje i druge povrtarske kulture iz plastenika i bašte svojih rođaka, ali, kako kaže, srpski beli luk je ove godine, naročito do početka jeseni, pravi hit na kraljevačkoj pijaci.
„Svi me dobro poznaju i više niko i ne pita, da li je luk naš ili kineski. Vide mušterije golim oko da je to „onaj pravi“ i odlično se prodaje, mada, ruku na srce, nije jeftin. Kilogram košta 800 dinara, glavica 50 dinara i prodaja na komad najbolje ide. U dane uoči Svetog Nikole i božićnih praznika očekujem rekordnu prodaju i odličnu zaradu“, raspoloženo priča Mihailo.
Inače, Mirko i Simka u jesen prošle godine, u vreme koje se i preporučuje za sadnju, zasadili su beli luk na desetak ari svoje zemlje i samo od ovog povrća očekuju čistu zaradu od preko 2500 evra. Na selu nijedno povrće, a ni voće ne mogu da donesu toliki prihod s tim što treba imati u vidu da su ulaganja mala i obrada laka. Prema njihovim rečima u lancu proizvodnje belog luka najskuplje je seme ali je i ono njihovo te je i zarada veća.
Velike prednosti srpskog belog luka
Iako je u trgovini kineski beli luk skoro duplo jeftiniji od srpskog, potražnja našeg luka je sve veća.
„Treba imati u vidu da su naši potrošači sve upućeniji u kvalitet poljoprivrednih proizvoda, posebno životnih namirnica koje svakodnevno upotrebljavaju u ishrani. Jednostavno, sve su edukovaniji kad je u pitanju njihovo zdravlje”, kaže agronom Dragutin Jevtović. Prema njegovim rečima, inostrani farmeri, konkretno proizvođači luka, za razliku od naših, koriste u velikoj meri zaštitna sredstva, dakle hemiju, protiv klijavosti što nije dobro. “Njima je profit u prvom planu. Zato će mnogi pre kupiti glavicu našeg belog luka nego 250 grama ili pola kilograma nekog iz uvoza, da ne pominjem poreklo, i to je zdrava logika“, kazuje Dragutin.
Stručnjaci kažu da beli luk, sa svojstvima koja poseduje srpski, ima široku primenu u farmaceutskoj industriji. Dokazano je da daje veoma dobre rezultate u lečenju visokog krvnog pritiska, srčanih smetnji, bronhitisa, raznih infekcija, zatim bolesti organa za varenje i disanje i drugih.
Natprirodna moć pripisana mu je u narodnim pričama i verovanjima. Mnogi sebi i ukućanima stavljaju u džep po koji čen belog luka jer štiti od uroka, nevidljivih i zlih sila. I u narodnoj medicini ima veliku primenu.
Sadnja u jesen-najbolja
Pijačni trgovac Mihailo Ribać uz tetku Simku i teča Mirka ovladao je svim tajnama u proizvodnji belog luka. Stekao je, kako kaže, i zavidno iskustvo tako da planira da se i sam posveti proizvodnji ove sve traženije povrtarske kulture.
„Beli luk je najbolje saditi u jesen jer mu odgovaraju niske temperature. Čenovi se sade s vrhom nagore na dubini od pet centimetara u vlažne leje bogate humusom”, kaže Mihajlo.
Dalje, kaže da rastojanje između redova treba da bude od 15 do 20 centimetara, a u redu seme treba da je na razdaljini od osam do 10 centimetara. Belom luku odgovara svaka zemlja, ali je najbolje da bude rastresita.
„Preporučujem vrlo malu upotrebu hemije, najviše dva prskanja i tako se dobija zdrav,ukusan i sočan luk, kakav se sve više traži“, savetuje Mihailo Ribać, možda i budući uspešni povrtar.
Komentari