Od sadnje povrća u plasteniku i na otvorenom polju do prve berbe i pripreme za sledeću sezonu – put je koji petočlana porodica Veselina Dimića prelazi zajedno.
„Supruga i ja radimo uz pomoć troje dece, sada su odrasli i polako stvaraju svoje porodice, ali kad god su slobodni i imaju vremena oni su uvek u bašti i pomažu. Kada se rasađuje ili priprema roba i pakuje svi smo prisutni, to je porodičan posao. To su kulture paradajz, krastavac, pomalo paprika i najviše zelena salata…“, objasnio je Veselin.
Poslovi se često obavljaju vikendom jer su tada svi Dimići na okupu. Veselin tvrdi da je minimalna površina neophodna za povrtarsku proizvodnju od koje može da živi jedna porodica pola hektara plasteničkog prostora.
Možda vas zanima
„Ispod pola hektara je već nešto sasvim drugo jer su troškovi proizvodnje mnogo porasli i semena i hemija i đubrivo… Cene su već duži vremenski period iste, paradajz je sada što je izuzetak, skup je jer su letos padale kiše, ali sve ostalo je sedam godina isto. Svaka godina je za sebe.“
Svaka godina je različita, ali je cilj uvek isti – što veća zarada.
„Prodaja je najvažniji deo svega ovog, plasman robe. Trenutno nemamo problema jer se trudimo da napravimo kvalitetan proizvod, imamo stalne kupce na Kvantaškoj pijaci i jedan stalni kupac distribuira našu robu u piljare“, kaže Veselin i dodaje da povrtarstvo ima perspektivu ukoliko je dobro isplaniran i organizovan posao.
Da li salata može da bude zimnica?
„Mora da se zna kada se koja kultura proizvodi da bi došla u momentu kada ima najbolju cenu. Bez problema može da se živi od povrtarstva, a porodični posao je najisplativiji, nema potrebne angažovati dodatnu radnu snagu, i to automatski smanjuje troškove. Sve što porodica može da odradi ostaje u krugu porodice i to je prihod plus“, zaključio je Veselin.
A u složnu porodicu sreća sama od sebe dolazi kaže srpski narod! U vrednu novac sigurno.
Sagovornik: Veselin Dimić, povrtar
Komentari