Oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine tesno su povezane, te se u zavisnosti od načina poljoprivredne proizvodnje koji se primenjuje može izvršiti znatan uticaj na okolinu. Srđan Radin, poljoprivredni proizvođač iz Stapara, pokazao je da ekološka proizvodnja koja se zasniva na svojevrsnoj simbiozi dveju vrsta može da rezultira visokim prinosima i kvalitetom proizvoda, a da se pritom vrši pozitivaj uticaj na prirodu.
Foto: Srđan RadinPorodica Radin se u mestu Stapar, nadomak Sombora, bavi akvaponik proizvodnjom. Reč je o sistemu simbioze biljaka i životinja, a njihova saradnja podrazumeva da riba đubri biljku, a biljka filtira vodu za ribu. Ova međusobna saradnja predstavlja zatvoren sistem kruženja azota, vode i hranljivih sastojaka.
„Akvaponija može biti jednostavan ili složen sistem. Voda se upumpava iz rezervoara sa ribom u rezervoar za uzgoj biljaka, curi preko medija za rast pored korena biljaka i drenira se nazad u rezervoar sa ribom. Biljke izvlačeći iz vode hranljive materije koje su im potrebne za rast, čiste vodu za ribe“, objašnjava Srđan Radin.
MOŽDA VAS ZANIMA
Akvaponijom obezbeđuju velike prinose na maloj površini
On je istraživanje sistema akvaponije sam započeo 2015. godine i kroz niz godina uspeo da uspostavi funkcionalan sistem akvaponije koji maksimalno koristi prostor. Ideja da se uspostavi čista priroda na malom, strogo kontrolisanom prostoru i urbanom okruženju, bez zemlje i zemljine podloge, vodila ga je kroz čitav istraživački proces.
„Privukla me je činjenica da na malim površinama bez zemlje i zemljine podloge mogu da se proizvedu velike količine čistih i svežih biljnih proizvoda prve klase, kao i veoma kvalitetne i zdrave ribe. Na taj način uspeo sam da za sebe, suprugu i naših četvoro dece obezbedim ukusno, zdravo i sveže voće, povrće i ribu sa malo prostora. Dodatno sam obezbedio posao za sebe i suprugu, tako da se može reći da živimo na samoodrživom poljoprivrednom gazdinstvu, a ipak se nalazimo u urbanom okruženju“, rekao je naš sagovornik.
Na ovom imanju sistem akvaponije je uspostavljen na 200 kvadratnih metara na kojima uzgajaju biljke i ribu. Uzgojna površina za biljke zauzima 70 kvadratnih metara, a preostali prostor koriste prolazi, osnovni bio reaktor sa filterima i pogonskim pumpama, bazeni za uzgoj ribe i ostalo.
Na uzgojnoj povšini za biljke imaju 500 sadnica paradajza i jedan deo sa vertikalnim sistemom u kojem se nalazi 1 000 sadnica jagode. Iz ukupnih 200 kvadratnih metara koje ove sezone dodatno poboljšavaju, dobijaju tri do četiri tone paradajza, blizu jedne tone jagoda i preko jednu tonu ribe.
Foto: Srđan Radin„Rezervoar za uzgoj punjen medijima kao što su šljunak, perlit, hidroton kuglice, uobičajen je metod gajenja biljaka u akvaponik sistemu, ali postoji mnogo različitih metoda koji se mogu primeniti. Biljke mogu da se gaje u plutajućim splavovima na površini vode ili u drugim različitim medijima kao što su kokosov treset, vermikulit i slični sastavi“, objašnjava ovaj proizvođač.
Akvaponski sistem se, kako ističe naš sagovornik, pravi od postojećih PVC materijala, smešta se u zaštićen prostor u vidu plastenika što obezbeđuje potpunu kontrolisanost mikroklime. Podloga ne zahteva plodno tlo jer se biljke nalaze u lejama sa rečnim šljunkom, ona mora da bude čvrsta u vidu tucanika, koji obezbeđuje dovoljnu otpornost na težinu uzgojnih jedinica.
Poljoprivredni i ekološki benefiti akvaponije
Naš sagovornik ističe da organske materije koje su uspostavljene u vodi obezbeđuju biljkama nesmetan način usvajanja svih hranljivih mineralnih i nemineralnih elemenata, a pritom se vrši veoma brz trasnport šećera kroz biljku.
„Biljke rastu dvostruko brže zbog prirodno uspostavljenog đubriva u vodi od ribe, a pritom nema uklanjanja korova. Ribe su najbrži konvertor biljnog proteina, a takođe sa ovakvom proizvodnjom nema prevare jer kod akvaponije ne mogu da se koriste hemijski pesticidi, oni bi doveli do pomora ribe“, objašnjava naš sagovornik.
Foto: Srđan RadinNe treba zanemariti ni ekološke prednosti ovakve poljoprivredne proizvodnje, a to su očuvanje vode i zemljišta, kao i energetska učinkovitost.
„Ovakvi sistemi koriste 90 posto manje vode, jer se voda i hranljive materije recikliraju u zatvorenoj petlji koja čuva vodu. Sva energija u akvaponiji je električna, pa i alternativni sistemi kao što su solarni sistemi, vetrenjače i hidroelektrane mogu da se koriste za napajanje“, istakao je ovaj proizvođač iz Vojvodine.
Akvaponska poljoprivredna proizvodnja je dokaz da se uz primenu samoodrživosti može postići velika produktivnost i smanjiti fizički rad na dnevnom nivou. Rezultat akvaponije su dva proizvoda – riba i biljna kultura, a kvalitet istih se obezbeđuje njihovom međusobnom saradnjom. Takođe, veoma važno je istaći i ekološki značaj ovakvog načina proizvodnje koji se ogleda u maksimalnom korišćenju prostora i uštedi vode.
Komentari