Radič, povrće crvenih listova sa belim žilama, nije čest gost na našim trpezama, a na našim prostorima gaji se na malim površinama. Odličan je svež ili grilovan za pripremu salata i poseban značaj ima u ishrani dijabetičara.
Možda vas zanima
Kod radiča razlikujemo dva varijeteta: lisnati koji se gaji zbog listova koji mogu biti zeleni, crveni i ljubičasti (lisnata forma i glavati – glavičasti radič) i korenasti koji se koristi za forsiranje.
Uslovi za gajenje
Radič je dvogodišnja biljka u fazi rasada može da prođe stadijum jarovizacije i pri dugom danu i već u prvoj godini može da cveta. Optimalna tempereatura za rast i razvoj su 15-18 stepeni, a minimalna je 6-8 stepeni. Rast se zaustavlja pri temperaturama nižim od 2 i višim od 30 stepeni.
Radič voli otvoreno, osunčano mesto toleriše i malo senke, za stabilne prinose bitno je ravnomerno snabdevanje vodom ( 70-80% PVK). Najbolje uspeva na srednjeteškim odnosno srednje lakim zemljištima Ph 6-7.
Dosadila vam je zelena salata? Dajemo vam 6 predloga šta još možete saditi!
Obrada zemljišta
Obrada zemljišta se izvodi na 20-40 cm a površinski sloj mora biti mrvičaste strukture. U plodoredu dolazi na drugo mesto posle vrsta koje se đubre stajnjakom ( lisnati se đubri stajnjakom 20-40 t/ha). Radič se đubri sa 100-120 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i 100-160 kalijuma.
Predsetveno, unosimo polovinu predviđenih đubriva a druga polovina u vidu prihrane koja se obavlja u fazi formiranja lisne rozete.
Setva
Može da se gaji iz rasada ili direktnom setvom. Setva se obavlja na gredice sa razmakom međurednim od 10-15 cm ili rasporediti 3-10 gr semena po metru kvadratnom. Dubina setve 0,5-1 cm nakon setve pželjno blago valjanje.
Rana prolećna setva obavlja se februar-mart, lisnu rozetu formira za 25-40 dana sa listovima 5-7 cm koji se koriste u ishrani. Letnja setva obavlja se jun-jul u redove 30-50×15-30 cm.
Koja su lekovita svojstva cikorije
Radič gajen iz rasada najčešće se seje u etapama što omogućuje kontinuirano pristizanje za tržište od aprila do juna. Rasađuje se u fazi 3-4 lista (maj-jul) a bere se od jula do decembra. Mere nege, ako je iz semena, proređivanje u fazi 3-4 lista, kultiviranja najčešće dva i redovno zalivanje na svakih 5-7 dana sa 20-30 mm vode.
Odlične rezultate daju folijarne prihrane koje treba izvoditi zajedno sa zaštitom. U toku vegetacije se izvode 2-3 berbe (odsecanjem ili košenjem listova). Nakon košenja obavezna je prihrana i zalivanje. Lisnati radič pristiže za berbu za 60-80 dana a prinosi se kreću od 15-30 t/ha.
Korenast radič vadimo u periodu septembar-novembar (pre mraza). Koren koji se vadi treba da bude debljine 3-5 cm i dužine 15-20 cm. Vađenje korena može biti ručno ili mehanizovano.
Nakon vađenja koren se ostavlja na parceli 4-5 dana složen u humke s lišćem okrenutim spolja, tada se listovi prosuše i hrana iz listova pređe u koren, nakon toga osecamo listove na 2-4 cm iznad glave, tada moramo voditi računa da ne povredimo vegetativni vrh.
Forsiranje korena
Takav koren najčešće čuvamo u podrumima u pesku na temperaturi od 1-2 stepena. Forsiranje korena traje 20 dana a obavlja se u tamnim i toplim prostorijama.
U leje se unosi svež stajnjak (najbolje efekte daje konjski) čijim se razalaganjem oslobađa temperatura 10-15 stepeni. Na stajnjak se nanosi zemljišna smeša od oko 20 cm.
U leje sadimo koren 7×5 cm, tako da vrh ostane iznad površine zemljišta a zatim se prekrije kompostom, slamom ili crnom folijom. Na jednom metru kvadratnom može da se podstiče 300-350 korena.
Optimalna temperatura za pospešivanje radiča je 10-15 stepeni uz redovno zalivanje, razvijaju se listovi izdužene glavice.
U savremenoj proizvodnji radiča uglavnom se primenjuje gajenje na policama i mobilnim kasetama gde se uz bolju kontrolu svih useva bolje iskorišćava prostor jer se tako na relativno malom prostoru može da proizvodi (pospešuje) veća količina radiča.
Prinos
Pospešivanje može da se primenjuje sukcesivno u toku cele zime. Radič iz ovakve proizvodnje pristiže za 2-5 nedelje od sadnje, odnosno kada listovi dostignu dužinu 20-30 cm. Sa površine od 1m ostvaruje se prinos od oko 10-15 kg.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Dragan Mijušković PSSS Jagodina
Komentari