Zdravlje zemljišta gradimo i održavamo tokom cele godine, hraneći ga i brinući se o njemu. Kako? Živo tlo ima ista četiri osnovna zahteva: hrana, voda, sklonište i vazduh. Jesen je najbolja sezona za početak brige o zdravlju tla.
1. Hranite zemlju organskim materijalom
Proleće donosi bujicu podzemnih aktivnosti koje ne možemo videti. Milijarde organizama iz zemlje postaju aktivni. Ovo živo tlo ispod površine pomaže vrtovima iznad zemlje da napreduju, reciklirajući hranljive materije, zarobljavajući vodu, poboljšavajući nagib tla i boreći se protiv štetočina i bolesti.
Možda vas zanima
Organskih materijala, ključnih sastojaka zdravog zemljišta, ima u izobilju. U zemlju možete dodati opalo lišće, baštenske ostatke, kuhinjske ostatke, pa čak i jabuke koje su popadale i počele da trule ispod voćaka.
Organski materijal usitnite i utisnite sa jakom motikom direktno u gornja 2 centimetra tla, i prekrijte malčem. U idealnom slučaju dodajte istovremeno koncentrisano stajsko đubrivo, mineralna đubriva sa fosforom i kalijumom i kreč. Dodavanje ovih materijala na jesen daje im vremena da se razgrade za upotrebu, kada biljkama budu trebali na proleće.
2. Malčirajte liščem i pustite crve da odrade posao
Umesto da frezirate zemlju ili slomite leđa sa duplim kopanjem, pustite crve da odrade posao sitnjenja zemlje umesto vas, koristeći tehniku malčiranja sa lišćem.
Malčiranje sa lišćem je proces izgradnje komposta direktno na površini zemlje. Ako je bašta nova, odnosno ima korova, možete prvo staviti kartonski sloj na zemlju, koji će ubiti postojeću vegetaciju, a zatim naizmenično stavite sloj zelenoj i smeđeg komposta 3-5 cm debljine. Ovo je poziv crvima da prokopaju tlo dok prevoze hranu u veću dubinu. U tom procesu oni drastično pobošljavaju strukturu zemljišta.
Malčiranje lišćem zahteva malo planiranja unapred. U idealnom slučaju, za nove bašte planirajte malčiranje godinu dana pre nego što planirate sadnju (a, za postojeće bašte nekoliko meseci unapred). Malčiranje sa lišćem će bukvalno izgraditi novo tlo od zemlje prema gore. Osim toga, maksimalno će povećati hranljive materije, umanjiti korov i održati život tla netaknutim i neometanim.
3. Negujte svoje zemljište
Zeleno đubrivo i usevi koji pokrivaju tlo, poput heljde leti, a daikon rotkve i deteline u jesen, odlični su načini za poboljšanje kvaliteta zemljišta. Kad god imate prazan prostor pre glavne sadnje, gajite pokrovne useve. Oni su dobri za dodavanje organske materije, svetlosti, omekšavanje strukture tla i obogaćivanje bašte hranljivim sastojcima. Pokrovni usevi deluju i kao živi malč za zaklon tla od isušivanja i za suzbijanje korova van sezone.
Nekoliko nedelja pre sadnje usitnite pokrovne useve direktno na zemlju. Tokom vegetacijske sezone možete da posejete brzorastuće pokrivne useve, poput heljde, da biste popunili jaz između prolećnih i jesenjih kultura. Kad dođe vreme za sadnju, povucite pokrov heljde i koristite je kao malč na jesen.
4. Analizirajte zemlju
Analiza zemlje i utvrđivanje šta joj nedostaje je neophodna aktivnost. Jako je važno da je uradite kada započinjete novu baštu ili kada na postojećoj bašti primetite da zdravlje tla opada. Ako nedostaje neki osnovni hranljivi sastojak, štetiće zdravlju bašte i zemlje, a to najbolje možete utvrditi analizom tla. Za najbolje rezultate testirajte hranljive sastoje u kasno leto ili ranu jesen.
5. Obezbedite zemlji ono što nedostaje
Koristite rezultate analize zemljišta i druge resurse da utvrdite potrebe za đubrenjem bašte. Možete da kupite kompletnu mešavinu organskog đubriva. Otopite đubrivo u gornja 3-4 cm povrtnjaka. Višegodišnje bašte nemojte uopšte da kopate. Posipajte đubrivo i kreč po potrebi oko biljaka, lagano zalivajte i prekrijte malčem. Ne zaboravite: na raspolaganju vam je i kopriva, koja je odlično organsko đubrivo.
6. Ne zaboravite azot
Od svih osnovnih hranljivih sastojaka, azot zaslužuje posebnu pažnju. Iako će živo tlo i dalje reciklirati i zadržati veći deo drugih mineralnih hranljivih sastojaka, azot je često u nedostatku, čak i nakon godina izgradnje tla. Ne samo da azot hrani biljke, već hrani i organizme u tlu. Zbog toga rast bašte i dugoročno zdravlje zemljišta zavise od azota.
Pre svake sadnje osigurajte dovoljno azota računajući sve dodane izvore. Organska đubriva, jesenji i prolećni usevi mahunarki prenose azot iz atmosfere u zemljište. Stajsko đubrivo ili delovi zelene trave, takođe pružaju azot. Kompost, sa druge strane, ne daje dovoljno azota. Iako je kompost odličan za poboljšanje opšteg zdravlja zemljišta, potrebni su dodatni izvori azota.
7. Uklonite korov
Kako se naša bašta budi u proleće, tako se budi i korov. Stavite ih pod kontrolu pre sadnje. Korov se takmiči sa baštenskim biljkama i, iz perspektive tla, krade organsku hranu od primarnih biljaka i živog sveta unutar zemlje.
Za početak, jesenje malčiranje daje vam prednost nad prolećnim korovima. Isčupajte korov koji se pojavljuje u proleće, što ranije i što brže, kada su mladi i lako se vade. Ako korovi nisu invazivni – to jest, ako se ne šire previše korenom ili nadzemnim delom, možete da ih vratite nazad na površinu tla i prekrijete sa 3-5 cm organskog malča. Na ovaj način, ne samo što ćete se osloboditi korova, već ćete istovremeno nahraniti zemlju organskim materijalom.
Pročitajte još koji su dodatni načini da prirodnim putem suzbijete korove u vašoj bašti.
8. Reciklirajte trajnice
Ako imate dvorište sa grmovima, voćkama, drvećem… imate bogat materijal za ishranu zemlje. Zimska i rana prolećna orezivanje drveća, žive ograde ili žbunastih biljaka mogu nahraniti tlo, ako ostatke reciklirate nazad u baštu.
Seckani komadići od drveća čine efektan malč. U zelenom stanju nude i vredan izvor azota kao malčirani sloj. Koristite mekše višegodišnje reznice i pravite malč pokrivke od opalog lišća.
9. Pustite zemlju da se osuši
Za zemlju je često važno ono što ne uradimo, jednako kao i ono što uradimo. Pre prolećne sadnje, najvažniji prioritet u nezi tla je ostaviti da se vlažno zemljište osuši. Kopanje, hodanje ili freziranje po vlažnoj zemlji, posebno zemlji sa glinom, sabija i oštećuje strukturu tla na kojoj ste tako naporno radili. Kad se to dogodi, praktično istiskujete vazduh iz zemlje, ostavljajući malo prostora da organizmi u zemlji dišu i da korenje raste.
Najjednostavniji način da proverite da li je zemlja spremna za prolećne radove je da uzmete grumen zemlje u ruku i stisnete. Ako ima vode, biće vlažna ili će formiraće čvrstu kuglu, što znači da još nije suva i da je morate pustiti da se osuši.
Izvor: Gardenista
Komentari