Rotacija useva je odličan način za održavanje zdravog zemljišta i smanjenje štetočina i bolesti u organskom povrtnjaku. Otkrijte prednosti plodoreda i kako ga primeniti u svom dvorištu sa povrćem.
Uzgajanje istog useva na istoj lokaciji iz godine u godinu čini useve lakom metom za štetočine i bolesti. Povrće koje se nalazi u srodnim porodicama biljaka koristi slične hranljive materije i ranjivo je na iste insekte i patogene.
Možda vas zanima
Iako često vidimo velike farme koje svake godine uzgajaju iste useve za komercijalnu upotrebu, takođe vidimo da se ta polja prskaju hemijskim đubrivom, insekticidom, fungicidom, spektrocidom i herbicidima.
Plodored podrazumeva pomeranje rastuće lokacije biljnih porodica u bašti svake sezone. Sadnja različitih porodica useva iz godine u godinu u različitim oblastima dovodi do iscrpljivanja hranljivih materija u tlu i sprečava skupljanje štetočina i bolesti specifičnih za useve iz jedne sezone u drugu.
Šta je rotacija useva?
Rotacija useva podrazumeva menjanje lokacije na kojoj se uzgajaju botanički srodne porodice svake godine, tako da nijedan usev neće biti zasađen na istom mestu. Ovo omogućava tlu da se regeneriše i sprečava štetočine i bolesti da zaraze biljke iz godine u godinu.
Većina povrća se može grupisati u botanički srodne biljne porodice. Biljke koje pripadaju istoj porodici često su podložne istim štetočinama i bolestima insekata i imaju slične potrebe za hranljivim materijama.
Uzgajanje porodica useva na različitim lokacijama iz godine u godinu pomaže u smanjenju štete od štetočina, ograničava razvoj bolesti povrća i upravlja plodnošću zemljišta.
Na primer, paradajz je veoma podložan ranoj plamenjači i crvima. Ove bolesti i jaja štetočina mogu preko zime u baštenskom tlu napasti i mlade biljke paradajza sledećeg proleća ako su posađene na istoj lokaciji.
Potrebno je oko tri godine da bolesti i štetočine specifične za paradajz izumru.
Prednosti plodoreda
Sadnja useva na različitim lokacijama u bašti svake godine pomaže da vaša baštenska zemlja ostane zdrava. Prekida ciklus štetočina i bolesti, podržava prirodnu regeneraciju hranljivih materija i poboljšava strukturu zemljišta.
Kontrola štetočina
Usevi koji pripadaju istoj porodici često su podložni sličnim štetočinama. Većina štetočina se hrani vašim biljkama, a zatim pada u zemlju da bi hibernirala ili položila jaja.
Ako se biljke uzgajaju na istoj lokaciji i sledeće godine, ove štetočine mogu ponovo da se hrane usevom i mogu čak i da ojačaju brojčano.
Uzgajanje vaših useva na različitim lokacijama svake godine sprečava štetočine da pronađu vaše biljke rano u sezoni. Korišćenje plodoreda će pomoći da se broj štetočina insekata zadrži na niskom nivou.
Prednosti rotacije useva u bašti sa povrćem
Sprečavanje bolesti
Mnogi organizmi koji izazivaju bolesti ili patogeni mogu napasti određene porodice biljaka tokom zime u zemljištu. Ako uzgajate povrće u istoj botaničkoj porodici u istoj oblasti bašte iz godine u godinu, to obezbeđuje patogenima stalan izvor biljnog domaćina za zarazu. Vremenom se bolesti gomilaju i povećavaju štetu na biljkama.
Premeštanje te porodice useva na drugu lokaciju u bašti svake sezone dovešće do toga da mnogi patogeni bolesti izgladnjuju i umru.
Regenerisanje hranljivih materija u tlu
Vrsta povrća koje se uzgaja na određenom području u bašti direktno utiče na plodnost zemljišta u toj oblasti. Svaka porodica povrća je jedinstvena po vrsti i količini hranljivih materija koje izvlači iz zemlje.
Sadnja iste porodice useva na istoj lokaciji iz godine u godinu iscrpljuje tlo određenim hranljivim materijama. Rotiranje različitih porodica biljaka omogućiće da se hranljivi sastojci dopune.
Svi usevi nešto oduzimaju zemlji, ali neke biljke takođe poboljšavaju kvalitet zemljišta. Sadnja određenih useva kao deo procesa rotacije može promeniti plodnost i strukturu zemljišta.
Grašak, mahunarke i detelina su korisni za povećanje azota u baštenskom zemljištu i odlični su za upotrebu kao zimska pokrovna kultura. Kada biljke završe sa rastom i kada se rastvote u tlu, one obezbeđuju organsku materiju dok se razgrađuju pomažući zemlji da se regeneriše i obnovi hranljive materije.
Plodored balansira gubitak različitih hranljivih materija u zemljištu i omogućava vreme da se hranljivi sastojci nadoknade.
Poboljšanje strukture tla
Korenje biljaka pomaže u poboljšanju strukture tla tako što omogućavaju vazduhu i vodi da prodru. Ako iz godine u godinu na isto mesto sadite plitko ukorenjeno lisnato zelenilo, samo će gornji sloj ostati lomljiv.
Struktura tla se može poboljšati naizmenično ukorenjenim biljkama sa dubokim i plitkim korenom kao deo procesa rotacije. Sadnjom biljaka sa dubokim ukorjenjivanjem, kao što su kukuruz, šargarepa, daikon rotkvica i repa, sprečava se sabijanje tla. Duboko ukorenjeni usevi takođe mogu da crpe hranljive materije, čineći ih dostupnim za useve sa plitkim korenom sledeće godine.
Za zdravu baštu: Osnovni trogodišnji plan rotacije useva
Trogodišnje pravilo za rotaciju useva
Plodored ne mora da bude komplikovan. Osnovni koncept je da se sve posadi na drugoj lokaciji bašte od one na kojoj je raslo prošle godine. Jednostavan trogodišnji plan plodoreda daje zemljištu vreme da se regeneriše.
Svake godine rotirajte useve tako da se povrće u istoj porodici ne gaji na istom mestu tri godine. Ovo će omogućiti dovoljno vremena da patogeni u zemljištu i jaja štetočina specifičnih za biljke umru, a baštensko zemljište dovoljno zdravo da održi zasađene useve.
Kako planirati plodored u maloj bašti
Napravite mapu sadnje bašte svake godine koja pokazuje gde je sve zasađeno u bašti.
Skiciranje plana bašte na papiru ili kompjuteru takođe daje zapis o tome šta se nalazilo u svakoj oblasti iz godine u godinu. Dakle, ne morate se oslanjati na pamćenje ili slučajno posaditi nešto u istoj porodici povrća na istoj lokaciji u roku od tri godine.
Uvek pogledajte plan bašte iz prethodne godine kako biste bili sigurni da ne sadite srodne useve na istoj lokaciji.
Primer plana rotacije useva na 6 porodica povrća
Porodica Alliaceae: uključuje povrće koje rastu iz lukovica, uključujući vlasac, beli luk, praziluk, crni luk, mladi luk.
Porodica Amaranthaceae: lisnato zeleno povrće uključujući rukolu, cveklu, kelj, zelenu salatu, spanać, blitvu i potočarku.
Porodica Brassicaceae: uključuje povrće kao što je brokoli, prokelj, kupus, karfiol, krastavci, keleraba, rotkvica i repa.
Porodica Cucurbitaceae: takođe se nazivaju tikvice ili porodica tikvica, a uključuje krastavce, dinje, bundeve, tikvice i lubenicu.
Fabaceae porodica: obuhvata sve mahunarke, uključujući grašak, pasulj, soju, sočivo, lucerku i detelinu.
Porodica Solanaceae: poznate i kao biljke velebilje, a uključuje patlidžane, paprike, krompir i paradajz.
Grupišite biljke prema porodici i sadite ih u iste leje, tako da ih je kasnije lako premestiti kao grupu u drugu leju sledeće godine.
Ostalo povrće poput kukuruza, šargarepe i začinskog bilja se obrađuje tamo gde ima mesta, ali se trudite da ih ne sadite na ista mesta dve godine zaredom.
Ako nemate uzdigute leje, možete lako rotirati useve tako što ćete sve pomeriti za tri reda u bašti. Ovo će obezbediti dovoljno rastojanja da spreči da patogeni i štetočine specifični za biljke migriraju na vaše omiljene baštenske biljke.
Plodored ne mora da bude komplikovan. Postoji samo jedno uputstvo koje treba pratiti: nemojte saditi povrće u istoj porodici na istoj lokaciji tri godine.
Jednostavno preuredite plan rasporeda bašte svake godine kako biste sve posadili na drugoj lokaciji od one na kojoj je raslo prošle godine. Uvek proverite porodicu biljaka pre ponovne sadnje useva da biste bili sigurni da ne sadite srodne useve na istoj lokaciji.
Da li rotirate svoje useve iz godine u godinu? Voleli bismo da čujemo vaše savete u komentarima.
Izvor: Grow a Good Life
Komentari