Cvekla je hranjiva i veoma lekovita biljka. U ishrani se najčešće koristi kao kuvana salata, a može se i peći. Sveži sok od cvekle koristi se nešto ređe, obično se služi kao koktel sa drugim sokovima i preporučuje se korišćenje u lečenju teških bolesti, navodi dr Ivo Đinović u svojoj knjizi „Svet Povrća“.
Možda vas zanima
Pored celuloze cvekla sadrži skrob, šećer i pektine, pa je kao takva idealna za čišćenje organizma. Iako je mnogo slatka preporučuje se u ishrani kod dijabetesa. Važan sastojak cvekle je beatin, materija koja pomaže metabolizmu. Beatin je derivat sa metilnim grupama i transformiše se u holin koji za sebe vezuje otrovne materije i kasnije izbacuje iz organizma.
Jarko crvena boja kod cvekle, pripisuje se antocijanima. Njima se prepisuju lekovita svojstva cvekle, posebno za lečenje anemije ali i za dosta teža oboljenja.
Više o tome kako gajiti cveklu pročitajte ovde.
Za lečenje teških bolesti preporučuje se po 300 ml svežeg soka od cvekle svakog dana. U 100 grama korena cvekla sadrži u proseku: 336 mg kalijuma, 60 do 86 mg natrijuma, 28-50 mg magnezijuma, 28 mg kalcijuma, 40 do 45 mg fosfora, po jedan miligram gvožđa i mangana, 0,7 mg kobalta, 0,35 mg hlora, 059 mg cinka, 0,13 mg bakra, 18 mg sumpora i nešto joda, broma, stroncijuma, litijuma, cezijuma i rubidijuma.
U korenu cvekle ima vitamina C, B1, B3, B5, B6 vitamina i beta karotena. Sorte sa žutom bojom korena imaju u sebi više beta karotena ali manje antocijana, tako su ipak korisnije one sa crvenom bojom.
Komentari