Srbija je nekada proizvodila čuveni “invanjički” i “dragačevski” krompir na oko 100.000 hektara, a danas imamo samo trećinu tih površina. Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, od značajnog izvoznika postali smo veliki uvoznici. Ipak, Centar za krompir u Guči nije sedeo skrštenih ruku.
Samo prošle godine uvoz oko 41.000 tona svežeg krompira koštao nas je 7,5 mil EUR . Istovremeno, zabeležen je skroman izvoz u vrednosti od 750.000 EUR. Time je nastao ogroman spoljnotrgovinski deficit u ovoj oblasti.
Moguće je da će nas ove godine preplaviti jeftin uvoz uz EU, gde je zabeležen ozbiljan rast proizvodnje, pa postoji težnja da se, uz značajne subvencije, smanje ogromne zalihe. Biće to ponovo veliki pritisak jeftinog krompira iz uvoza na plasman iz odlične domaće proizvodnje, koja se procenjuje na oko 500.000 tona.
možda vas zanima
Proizvodnja krompira je izuzetno skupa i kreće se između pet i šest hiljada evra po hektaru, što je mnogim povrtarima nedostižno. Podsticaji postoje, uglavnom, za kupovinu mehanizacije i opreme. Uz domaću prosečnu potrošnju od oko 100 kilograma po stanovniku, na opstanak mogu računati samo veliki i dobro organizovani domaći proizvođači. Ostalima preti odustajanje od proizvodnje krompira.
Proizvodnja bezvirusnog semena krompira
Ipak, Centar za krompir u Guči angažovao je domaću nauku i znanje i uložio znatna sredstva u opremanje savremene laboratorije. U mrežarniku zaštićenog prostora je 2017. godine osvojena tehnologija za proizvodnju bezvirusnog semena krompira.
„Tehnologija stvaranja mini-krtola u aeroponiku je potpuno nova u svetu, pa smo morali da obavimo veliki broj laboratorijskih ispitivanja da bismo došli do pravih rešenja“, kaže prof. dr Zoran Broćić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Oni su iz ćelija klice krompira, slobodne od virusa, u laboratorijama proizvodili biljke, a prof. dr. Broćić objasnio je postupak.
„U aeroponiku biljke se hrane iz vazduha, preko rastvorljivih hranljivih čestica u vidu magle, a ne iz zemljišta. Koren je četiri-pet puta veći nego u zemljištu. Time se obezbeđuje optimalna ishrana, odgovarajuća količina vazduha, pa je vegetacija duža. Stvara se veliki broj mini-krtola, veličine jedva 15 mm – 25 mm i mase 7 g – 8 g, koje se beru kao sa grane nekog stabla. Na jednoj biljci izrasta 15-20 krtola, što je za deset puta više nego u klasičnim uslovima uzgoja u supstratu“, navodi Broćić.
Sadnjom u polju sledeće godine dobija se seme superelite, koje naredne sezone daju elitu u sredini izolovanoj od mogućeg dodira sa lisnim vašima, koje prenose viruse.
„Sada smo u fazi proizvodnje semena elite. Sledeće godine ćemo dobiti original, zatim prvu reprodukciju, a 2023. godine ćemo imati oko 120 tona bezvirusnog semena za merkantilnu proizvodnju krompira“, kaže Broćić.
Radi se o sortama krompira koje se dugo gaje kod nas, a to su: “kleoparta”, “kenebek”, “sinora”, “dezire”, “agria” i autohtoni “dragačevski mesečar”, koji je u fazi vraćanja na našu sortnu listu.
Stvaranjem našeg bezvirusnog semena krompira Srbija bi postepeno trebalo da se oslobodi uvoza svežih krtola, a posle izvesnog vremena i da postanemo izvoznici sadnog materijala. To je jedan od uslova da naše sadašnje prosečne prinose od 20 tona po hektaru povećamo na 40-45 tona po hektaru, kao u Holandiji i Nemačkoj. To će ovu proizvodnju učiniti znatno profitabilnijom nego sada. Biće to prilika da smanjimo devizne izdatke za uvoz oko 17.000 tona pomfrita, ali i da znatno povećamo izvoz čipsa.
Izvor: Ekapija
Komentari