Rabarbara je navodno novije povrće na našim prostprima. Međutim, za nju su znale još naše bake koje su je sadile u neki skriveni kutak bašte da bi, tokom letnjih žega, njenom drškom gasile žeđ. S promenom načina razmišljanja i navika, njoj se pridaje malo veći značaj.
Rabarbara se razmnožava reznicama ili semenom
Ova zagonetna, nežna lepotica s ogromnim listovima kod koje se u ishrani koriste samo lisne drške je zanimljivo povrće i po malo egzotičan ukras u bašti. Svi baštovani koji žele da kućicu-dve imaju na okućnici ili u bašti treba sada da razmišljaju o pripremi zemljišta, i o setvi ili sadnji ovog povrća.
MOŽDA VAS ZANIMA
Rabarbara se razmnožava vegetativno –reznicama ili generativno semenom. U vreme mirovanja (jesen ili proleće) od dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka izvade se rizomi i podele tako da na svakom delu budu dva – tri pupoljka.
Razmak između biljaka rabarbare prilikom sadnje 40 – 60 cm
Sadi se u jarke tako da se gornji deo reznice može pokriti sa pet – šest centimetara zemljišta. Razmak između biljaka je obično 40 – 60 centimetara. Seme se seje od aprila do juna direktno u baštu, ili u septembru – oktobru, kada su slabija isparavanja, u posude za rasad koje se drže na terasi, prozorskoj dasci ili toploj prostoriji i u proleće, kada prođe opasnost od izmrzavanja, rasađuju u baštu, u dobro pripremljeno zemljište.
Ako poznajete nekog baštovana koji gaji ovo povrće zamolite ga da vam na kraju vegetacije proda ili pokloni rizom – dva ove biljke i započnite sopstvenu proizvodnju. Ako takvi ne postoje u vašem okruženju, potražite seme u nekoj bolje snabdevenoj poljoprivrednoj apoteci i posejte ga u saksijice.
Nikako je nemojte brati U PRVOJ GODINI – Kada i kako se bere RABARBARA?
Rabarbara traži đubrenje organskim hranivom
Za gajenje su najpodesnija duboka, plodna, srednje teška zemljišta dobrog kapaciteta za vodu, neutralne reakcije od 5,6 – 7,2. Na kiselijim zemljištima uz đubrenje treba primeniti i kalcijum. Najmanje dva meseca pre planirane sadnje, a to je otprilike ovo vreme, leja se obilno pođubri organskim đubrivom uz dodatak fosfora i kalijuma, i preašovi. Organsko đubrivo se u međured unosi i svake treće zime. Nega u vegetaciji je uklanjanje korova i zalivanje.
Rabarbara je otporna na kasne mrazeve u proleće
To je biljka umerene, više prohladne klime vrlo velike otpornosti na niske temperature u stanju mirovanja. U jesen, kada se skrati dan i temperature padnu ispod 14 stepeni biljka odbacuje listove, a na rizomu se zameću spavajući pupoljci. Za uspešnu jarovizaciju su potrebne temperature niže od 10 stepeni u trajanju od 12 – 16 nedelja. U proleće, kada počinje razvoj novih listova, rabarbara je otporna na kasne mrazeve i može podneti minus četiri stepena bez oštećenja. Zbog velike površine listova i intenzivne transpiracije potrebno joj je mnogo vlage.
U kasnijim berbama rabarbara se bere svakih 10 dana
Berba počinje u drugoj godini posle sadnje. Listovi se beru ručno kada je liska potpuno razvijena. U jednoj berbi beru se dva – četiri lista po biljci. U prvoj godini berbe bere se tri-četiri nedelje, a zatim prekine da bi biljka razvila što više listova. U kasnijim godinama bere se svakih desetak dana. U kontinentalnim područjima to je od sredine aprila do sredine ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura.
U 100 grama rabarbare ima 80 mg kalcijuma
One koji su za ovo povrće čuli, videli, pa čak i probali, kao i one koji tek sada čuju za njega, u kratkim crtama upoznajemo s ovom biljkom koja se redovno gaji u mediteranskim baštama i na imanjima naših komšija u Republici Hrvatskoj i Sloveniji. Rabarbara (Rheum rhaponticum) je višegodišnja zeljasta biljka s krupnim listovima i dugim debelim zelenim, ljubičastim, ili ružičastim lisnim drškama trouglastog preseka.
Postoji mnogo sorti, njen životni vek može da potraje i 30 godina, a na istom mestu gaji se obično od sedam do devet godina. Za ishranu se koriste samo lisne drške, jer listovi sadrže toksin (otrov). U lisnim drškama ima više voćnih kiselina, pre svega jabučna, kao i dosta mineralnih materija i vitamina. Rabarbara ima relativno malo vitamina C, ali zato sadrži znatno više vitamina B, naicin, pantotensku i folnu kiselinu. Veoma je bogata kalcijumom (80 mg u 100 g rabarbare), kao i magnezijumom i manganom.
Rabarbara poboljšava varenje i pospešuje zdravlje kože
Od lisne drške rabarbare se pripremaju čorbe, salata, sos, kompot, marmelada, džem, a koristi se i kao dodatak nekim poslasticama. U Americi se od ovog povrća priprema jedna od najpopularnijih pita. Ona je obavezan sastojak originalne formule eliksira zdravlja i dugovečnosti, poznatog pića „šveden biter”. Lekovita svojstva rabarbare uključuju gubitak telesne težine, poboljšanje varenja, zdravlja kože, sprečavanje nastanka Alchajmerove bolesti, oštećenja neurona, nastanka kancera, stimulaciju rasta kostiju.
Komentari