Poput mnogih kultura, krompir je tokom ove godine pretrpeo ogromnu štetu usled suše i ekstremno visokih temperatura koje su prekomerno zagrejale zemljište. Tako ćemo i ove godine uvoziti velike količine. Razgovarali smo sa dr Živkom Bugarčićem i pokušali da saznamo kakve će dalekosežne posledice imati proizvodnja krompira u Srbiji, ali i odakle tako velika razlika u proizvođačkim i maloprodajnim cenama krompira.

Proizvodnja krompira – od proizvođača do uvoznika

Kako nam je dr Bugarčić objasnio, krompir deli sudbinu većine povrtarskih kultura. Pretrpeo je velike štete usled suše i leta sa izuzetno visokim temperaturama. Krompir se donekle dobro držao pre drugog toplotnoj talasa u julu, ali je zbog vreline i ekstremnog zagrevanja zemljišta počeo da truli. Na pojedinim gazdinstvima, propalo je od 20% pa do 50% roda.

Takođe, krompir koji je dočekao vađenje u solidnoj formi, ubrzo je počeo da klija u skladištima. Kako Bugarčić tvrdi, godina jednostavno nije bila naklonjena gajenju ove kulture. Usled ovakve situacije, ponovo ćemo uvoziti veće količine merkantilnog krompira, a već neko vreme uvozimo i krompir za preradu, što ranije nije bio slučaj.

Već tri godine za redom uvozimo velike količine krompira, a ove godine će to biti rekordnih 40.000 tona. Osim toga, postali smo i veliki konzumenti pa i uvoznici pomfrita, čija se količina u uvozu kreće i do 2.100 tona.

,,Tužna priča se nastavlja!” Dr Živko objasnio šta se dešava sa KROMPIROM!

S obzirom na to da broj proizvođača u Srbiji opada, postali smo redovan uvoznik krompira u različitim varijantama, iako ne treba zanemariti ni izvoz koji svake godine ipak ostvarujemo. Kako dr Bugarčić objašnjava, proizvođač koji nije u stanju da proizvede 30 tona krompira nije konkurentan na tržištu, pa veoma brzo ,,ispada iz igre”.

Srbija deli sudbinu mnogih zemalja koje su od ozbiljnog proizvođača i izvoznika, postale uvoznici krompira. ,,Kad si dve, tri godine uvoznik, postaješ stalni uvoznik”, objašnjava dr Bugarčić.

Nekoliko zemalja, poput Holandije i Belgije, lideri su po proizvodnji i izvozu krompira. Reč je o visoko industrijalizovanim zemljama koje mnogo polažu na mehanizaciju procesa čineći proizvodnju jeftinijom, što kod nas nije slučaj.

Kako nam je sagovornik objasnio, povećan uvoz krompira ne znači da smo postali izbirljivi u konzumaciji ovog povrća. Našem kupcu je uglavnom i dalje najbitnija pristupačna cena, a ne da li je reč o specifičnom krompiru koji se koristi za salatu, za prženje ili za pire.

Disbalans između proizvođačkih i maloprodajnih cena krompira

Razlika između cena krompira kod proizvođača i cena u maloprodaji je velika, i kako dr Bugarčić tvrdi, to je kod nas izuzetno izraženo. Nažalost, kod nas je veoma mali broj proizvođača direktan dobavljač. Trgovina se uglavnom odvija preko više posrednika, pa otuda i takva razlika u ceni.

Po njegovom mišljenju, visoke marže koče prodaju ali i proizvodnju. Sa druge strane, nepravedno je to da krajnji kupci zbog visokih cena krompira uglavnom upiru prstom u proizvođače koji u tom lancu najlošije prolaze.

Ne propustite da pogledate ceo intervju sa dr Bugarčićem putem linka iznad teksta.