Za uspešnu proizvodnju krompira nije dovoljno samo odabrati zemljište. Najpre je potrebno napraviti dobru računicu kolika je isplativost ove kulture a koliki su troškovi. Naš sagovornik Živko Bugarčić objašnjava troškovi zasnivanja krompira po jednom hektaru zavise od toga da li se proizvodnja odvija u ravničarskom ili brdsko planiniskom kraju.
„Izuzetno visoka proizvodnja u Vojvodini sa kvalitetnim krompirom i pakovanjem koje će kasnije omogućiti da se on prodaje u dužem vremenskom periodu ne može koštati manje od 5.000 ili 6.000 evra. To znači da za tu proizvodnju treba odvojiti dosta novca, imati puno znanja i kvalitetno skladište da bi ona bila profitabilna svake godine. Sa prinosima od 40 do 50 tona tržišno upotrebljivog prinosa proizvodnja na druge staze je održiva“, ističe dr. Živko Bugarčić.
Možda vas zanima
Za razliku od prakse u ravničarskoj Vojvodini proizvodnja u dolini zapadne Morave ili leskovačkoj dolini se zasniva delom na semenu koje su povrtari ostavili od prethodne godine, a delimično na onom iz uvoza. I tu proizvodnja može da košta između 3.500 i 2.000 evra. A Živko dodaje da će ove dve grupe povrtara opstati na tržištu za razliku od onih u brdsko-planinskim oblastima. Oni nažalost nemaju mnogućnost navodnjavanja i vremenski uslovi im nisu naklonjeni u nekom dužem vremenskom periodu.
„Prošle godine je proizvodnja u brdsko-planinskim delovima bila solidna, ali ove godine se ona već smanjuje. Oni dosta zavise od kiše, od odabira dobrog zemljišta od kojih je većina erodirana. Tu proizvodnja košta negde između 3.000 i 3.500 evra. Ali je nepredvidiva jer oni ne znaju da li će dobiti 25 ili 30 tona krompira. To su regije u kojima mi imamo tržišne viškove krompira, ali su nažalost oni sve manji i manji. Sve je više onih koji krompir gaje za svoje potrebe na baštenskom nivou“, zaključuje Živko Bugarčić.
Sličnosti Srbije i Holandije u proizvodnji krompira
Naš sagovornik ističe neke sličnosti, ali i razlike naših proizvođača krompira u odnosu na one iz Holandije. Pa tako navodi da su njima slični jedino povrtari iz Vojvodine pre svega zbog ravničarskih predela i mogućnosti mehanizovane obrade. Sa druge strane naše mogućnosti za navodnjavanje su daleko veće, jer Holandija u jednom delu ima slanu vodu. Još jedna sličnost naše zemlje sa Holandijom je i ta što i jedni i drugi imamo prilično velike površine, čak mi možda imamo i duže pa na neki način proizvodnja može biti rentabilnija.
Ipak ima i stvari u kojima se poprilično razlikujemo od Holandije, zemlje koja je jedna od poznatijih po proizvodnji krompira u Evropi.
„Holandija je zemlja koja već više decenija ima dobre podsticaje u poljoprivredi pa i proizvodnji krompira. Imaju nešto nižu cenu nabavke semena jer imaju manje transportne troškove i jednostavniju proceduru oko uvoza. Oni zapravo i nemaju uvoz, za razliku od nas gde on traje od 10 do 15 dana, a sa carinjenjem možda i do 20 dana. Takođe, oni su dosta dobro opremljeni skladištima“, navodi dr. Živko Bugarčić.
On dodaje da je Holandija jedna od retkih zemalja gde skoro svaki proizvođač ima svoje skladište. Osamdesetih i devedestih godina sva velika skladišta su nestala jer su oni izgradili svoja. I što je jako važno oni imaju podelu rada, odnosno jedan je zadužen za poslove proizvodnje, drugi pere i pakuje, a treći se bavi prodajom proizvoda. Kod nas je proizvodnja rentabilna ako jedan u sebi sadrži nekoliko tih profesija.
Naš sagovornik zaključuje da bez ozbiljnijih subvencija u prvom redu vezanih za opremu i skladišta, proizvodnja krompira na duže staze može biti dovedena u pitanje.
Sagovornik: Živko Bugarčić
Komentari