Krastavac ima veoma široku rasprostranjenost i danas se praktično uzgaja u svim zemljama sveta. U našem podneblju se proizvodi od davnina, a poslednjih 30 godina najviše kao sirovina za industrijsku preradu.
Krastavac se uzgaja na svetlim i osunčanim terenima, pa se redovi prilikom sadnje postavljaju u pravcu sever-jug. Temperatura zemlje od 15 do 18 stepeni C, uz prisustvo zemljišne vlage, povoljno utiče na klijanje i nicanje. Koren formira u zemljišnom sloju do 25 cm dubine, i ima izražene potrebe za vodom.
Možda vas zanima
U plodoredu krastavac dolazi na prvo mesto. Najbolje uspeva posle strnih žita, mahunarki, lukova, paprike i višegodišnjih trava, ranog kupusa i drugog ranog povrća. Na istom mestu ne treba ga gajiti najmanje četiri godine. Dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima, naročito zgorelim stajnjakom i primenom NPK đubriva. Osnovna obrada izvodi se u jesen, i u zemljište se unosi 40-60 tona stajnjaka/ha.
U intenzivnom uzgoju krastavca kornišona koriste se pored klasičnih mineralnih đubriva i kristaloni. To su vodotopiva đubriva koja se mogu aplicirati preko lista, ali je najčešća primena kap po kap. Ova đubriva se primenjuju od ukorenjavanja, u fazi intenzivnog vegetativnog porasta, kao i u fazi plodonošenja. Koncentracije ovih hraniva se kreću od 0,05 do 0,15%. U uzgoju kornišona se koriste i dopunska đubriva, od kojih su najznačajniji kalcijum nitrat i kalijum nitrat.
Sadnja krastavca na foliji
U aprilu se obavlja zatvaranje brazde uz prethodno đubrenje sa 500 kg NPK đubriva, formulacije 10:20:30. Pre setve se obavlja freziranje i prave se gredice mehanizovano ili ručno.
Krastavac daje veoma dobre rezultate pri sadnji na crnoj foliji. Crna folija je širine 1.2 m i pokriva gredicu 0.9 m širine. Postavljanje folije se obavlja ručno ili mašinski uz dobro zatezanje i ukopavanje sa strane gredica.
Krastavci su interesantni u proizvodnji povrća u zaštićenom prostoru jer brzo rastu i mogu početi rađati za 60-70 dana po setvi. U plastenicima se najviše uzgaja krastavac salatar, i to besemeni kultivari ženskog tipa. Masa tržišnih plodova varira od 200 do 300 grama. Prinos se kreće od 10 do 30 kg/m2, što zavisi od vremena uzgoja i trajanja berbe.
Biljke krastavca salatara su velikih listova, imaju snažan vegetativni porast i visoku rodnost. Da bi takvoj biljci osigurali dovoljno svetla za rast, neophodan je vertikalni uzgoj krastavca uz oslonac. Krastavci se vode uz špagu ili mrežu koja se pričvršćuje na žicu na željenoj visini (oko 2 m).
Gajenje krastavca uz potporu
Ovakav način uzgoja vezuje se za proizvodnju na otvorenom polju i zasniva se na formiranju špalira. Konstrukcija za špalire mora da bude dovoljno čvrsta da izdrži teret biljne mase i nalete vetra. Visina špalira treba da bude 1,8-2 metra sa ukopanim stubom 40 cm u zemlji.
Stubovi se postavljaju na razmaku od četiri metra, sa dva reda žice. Prva se postavi na visinu od 20 cm od gredice, a druga na 180 cm. Ankerima se žica zategne, a između stubova postavi se mreža za kornišone. Ako se gaji po jedan red, onda razmak između redova treba da bude 1,5 metara, a razmak između biljaka u redu 30 cm.
Špaliri sa dva reda biljaka uz jedan naslon podižu se na rastojanju od dva metra uz rastojanje između redova 60 cm (140 + 60) x 30 cm. Stubovi su najčešće drveni (bagremovi).
Berba i klasiranje krastavca
Berba krastavaca započinje 50 do 70 dana nakon setve, odnosno, 30 do 40 dana nakon sadnje. Sprovodi se svaka dva do tri dana, najčešće tri puta sedmično. Period plodonošenja traje oko 60 dana, mada je kod partenokarpnih hibrida uz metod orezivanja bočnih grana taj period i duži. Kornišoni se beru u tehnološkoj zrelosti kad su jedri, pravilnog oblika i krupnoće koja odgovara sorti i zahtevu industrije.
Od zametanja ploda do tehnološke zrelosti kornišona potrebno je dva do četiri dana. U početnim berbama krastavac se bere svaki drugi dan, a posle i po dva puta dnevno. Prinos krastavca kornišona se kreće 3-5 kg/m². U Evropi se krastavac bere u više klasa, dok naši otkupljivači zahtevaju klasiranje u tri klase:
- I klasa ima dužinu 3-6 cm, prečnik oko 2 cm i prosečnu težinu 12-15 g
- II klasa ima dužinu 6-9 cm, prečnik oko 3 cm i prosečnu težinu 40 g i
- III klasa ima dužinu ploda 9-12 cm, prečnik oko 4 cm i prosečnu težinu 80-100 g.
Naravno, najvišu cenu ima prva klasa, jer se s njom ostvaruju i najniži prinosi po jedinici površine. U kilogramu kornišona prve klase ima 80-100 plodova, a treće klase 12-25 plodova.
Najčešće bolesti krastavca
Poznato je da se na krastavcima javlja plamenjača, čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva Pseudoperonospora cubensis koja potiče iz toplijih krajeva. Njena pojava je vezana za visoke temperature. U našim uslovima uglavnom se javlja tokom juna meseca i bakteriozna plamenjača krastavca, Pseudomonas lachrymans.
Na bakterioznu plamenjaču krastavac je osjetljiv u vreme formiranja vreže, pa je neophodno u toj fazi primeniti fungicid na bazi bakra. Početni simptomi plamenjače uočavaju se u vidu krupnih uglastih pega, oivičenih lisnom nervaturom, žute boje. Ceo list postaje krt, lomljiv, brzo se suši i izumire. Primarne zaraze nastaju u polju. Tokom vegetacije ova gljiva ostvaruje veći broj generacija.
Pepelnica krastavca (Erysiphe cichoracearum) je bolest toplog i suvog vremena. Na krastavcima se javlja istim intenzitetom u polju kao i u zaštićenom prostoru. Vrlo tipičan simptom infekcije je pepeljasta prevlaka na licu lista, koja se lako uklanja dodirom prsta.
Najčešće štetočine koje napadaju krastavac
Sitni insekti kao što su lisne vaši, bela leptirasta vaš i grinje predstavljaju značajne štetočine u proizvodnji krastavaca. Lisne vaši (familija Aphididae) pojavljuju se u dve forme, krilatoj i beskrilnoj.
Krilate forme sele se sa biljke na biljku i mogu se razvijati na više vrsta domaćina, dok se beskrilne hrane na domaćinu na kojem su se razvile. U slučaju jakog napada lišće se suši i pokriveno je obilnom mednom rosom na koju se naseljavaju gljive čađavice. Napadnute biljke zaostaju u rastu i podložne su napadu drugih štetočina i uzročnika bolesti. Za praćenje pojave i leta koriste se žute lepljive ploče. Predviđen broj žutih klopki je jedna na 50 m² plastenika.
Grinje u objektima zaštićenog prostora napadaju sve vrste povrća i cveća. Ukupno razviće obavi se za dve sedmice, što znači da se tokom godine realizuje i do 21 generacija koje se međusobno preklapaju. Pri većem broju uboda, list izgleda kao mramorast. Na naličju napadnutog lista grinje ispredaju paučinu, stoga je potrebno što bolje isprskati taj deo biljke.
Osim biljaka, treba oprskati i konstrukciju objekata i cevi za grejanje. Pri pojavi grinja interval primene akaricida je pet do sedam dana. Pri porastu temperature grinje intenzivno naseljavaju usev krastavca.
Prilikom primene navedenih pesticida trebalo bi voditi računa i pažljivo pročitati uputstvo o primeni, mogućnosti mešanja, kao i o redosledu sipanja u prskalicu. Treba poštovati karencu tj. vremenski period koji mora proći do berbe krastavaca. Tretmane insekticidima treba obavljati u predvečernjim satima kako bi se zaštitile pčele i drugi oprašivači gajenih biljaka.
Autori: Dr Dragiša Marković, Mr Slađana Berić Tovirac
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari