Klice određenih kultura nisu toliko zastupljene u našoj svakodnevnoj ishrani a predstavljaju bogat izvor vitamina i minerala pogotovu u zimskom periodu. Lako se gaje, ne iziskuju velika ulaganja a u daljem tekstu saznajte od kojeg semena možete da proizvodite klice i kako da to izvedete na vrlo jednostavan način.
Možda vas zanima
Razlika između semena i klica sastoji se u tome što se u semenu nalazi pritajen život i relativni mali broj organskih jedinjenja.
Pola šolje lucerkinih klica sadrži više vitamina C nego 6 čaša soka od narandže
Upravo iz semena nastaje čitavo bogatstvo, u pogledu sadržaja vitamina, hormona, fermenata, organskih kiselina i šećera. Sadržaj vitamina se naglo povećava, kod nekih vrsta A vitamina ima 300% više u klicama nego u semenu, a vitamina C 500% više. Pola šolje lucerkinih klica sadrži više vitamina C nego 6 čaša soka od narandže kaže dr Ivo Đinović u svojoj knjizi „Svet Povrća“.
Za proizvodnju klica mogu se korititi različite vrste semena. Držeći se pravila makrobiotike mi treba da koristimo one vrste koje uspevaju na našem podneblju, koje su autohtone ili su to postale tokom vremena. Za naklijavanje može da se koristi: seme pšenice, kukuruza šećerca, suncokreta, soje, graška, pasulja, lucerke i kupusnjača, potočarke i njene pitome verzije kres salate i mnoge druge kulture.
Kako se gaje klice?
Klice se mogu gajiti u tegli, u salvetama od papira ili specijalnim loncima sa više spratova.
Na berbu stižu prosečno 3-5 dana od početka naklijavanja, na sobnoj temperaturi od 16 do 24 stepeni Celzijusa. Mogu da se gaje na stolu, prozoru ili u špajzu, a ako se sade redovno omogućuje se neprekidna berba. Sve što je potrebno za proizvodnju klica su seme, voda, toplota, neki sud i malo prostora.
Naklijavanje u teglama
Naklijavanje u teglama je vrlo jednostavno. Umesto poklopca stavlja se retko platno ili mreža od nerđajuće žice, pričvršćena prstenom od limenog pokloca a platno se pričvršćuje gumicom.
U teglu se stavlja probrano, zdravo i čisto seme, otprilike jedna desetina zapremine, jer klice moraju da imaju prostora za svoj rast. Nakon sipanja semena naspe se voda, koliko da oblije seme, i tako se ostavi da nabubri, nekoliko sati ili preko noći. Nakon ovoga se voda prospe i doda čista. Ovo se radi često, kako bi se ispirali štetni metaboliti od klijanja. Ne sme se dozvoliti zasušivanje, a dovoljno je 2 do 3 potapanja vodom dnevno. Tako se forsira klijanje a koči razvoj korena. Kada se klice pojave, kvašenje mora da učesta. U zavisnosti od vrste semena i toplote u prostoriji, određuje se i broj kvašenja na dan.
Soja i leblebija (naut) treba da se kvase šest puta na dan. Oni niču i na nižim temperaturama, na 13-18 stepeni. Poželjno je kvašenje mlakom vodom jer se tako utiče na brže klijanje semena. Posle svakog kvašenja, tegla se lagano „mućka“ kako bi se svo seme dobro okvasilo i opralo, a voda nakon toga pažljivo prospe. U tegli mogu da se dobiju klice bele boje ako se tegla pokrije ili stavi na tamno mesto.
Naklijavanje u papirnim salvetama
Papirne salvete mogu da služe za naklijavanje vrlo sitnog semena koje brzo niče. Za te svrhe najbolja je kres salata. Postupak je sledeći: raširi se salveta i pokvasi, po njoj naspite suvo seme a onda pokrijte drugom mokrom salvetom. Ove salvete treba da se kvase 2 do 3 puta na dan. Za dva do 3 dana već mogu da se koriste klice. Jedu se kao salata ili kao dodatak sendvičima, kada porastu 4-5 cm u dužinu i dobiju po 2 lsitića.
Berba i čuvanje klica
Berba i čuvanje klica može biti različito, u zavisnosti od vrste semena i željenog ukusa. Pravilo je da se kod krupnog semena koriste kraće, a kod sitnog – duže klice. Kod nekih vrsta pasulja duge klice postaju čvrste i žilave.
Kad klice dobiju dužinu pri kojoj su najbolje za jelo, tada ih treba pokvasiti poslednji put i dobro ocediti, sve dok ne postanu suve. Mnoge se koriste sa sve semenom, ali neka smena imaju čvrstu ljusku, kao što su seme ječma, ovsa, pirinča, suncokreta, i tikve pa se klice od njih odvajaju a seme odbacuje. Mnoge semene ljuske se odvajaju od kotiledona pri bubrenju i klijanju, i lako mogu da se skinu pre pripreme za jelo, kao kod suncokreta i tikve, te se one jedu sa semenom.
Od klica kukuruza i žitarica moguće pravi se ukusno brašno. Klice prethodno osušiti a zatim ih samleti na željenu finoću. Od ovog brašna dobija se hleb posebnog kvaliteta.
Upotreba klica u ishrani
Klice je najbolje iskoristiti ako se jedu odmah po „berbi“. Tada su najukusnije, najhranljivije i najlekovitije. U hermetičkim zatvorenim kutijama mogu da se sačuvaju u dobrom stanju u fržideru, do nedelju dana. Klice se mogu jesti i dok su sirove, ali se preproručuje blanširanje kako bi ostale hrskave. Sojine graškove i pasuljeve klice obavezno obariti pre upotrebe.
Izvor: Dr Ivo Đinović, Svet Povrća
Komentari