Ukoliko ste do sada redovno pratili našu emisiju i posećivali naš portal, sigurno znate ko je Tihomir Bojanić. Za one koji su naše intervjue sa ovim poljoprivrednikom iz Čalme kod Sremske Mitrovice propustili, evo nekoliko reči o njemu i veoma uspešnoj proizvodnji paradajza kojom se bavi.
Tihomir Bojanić iz Čalme je, pre svega, poznat kao jedan od najvećih i najuspešnijih proizvođača paradajza u tom delu Srbije. Prosečni prinosi na njegovom imanju kreću se od 60 do čak 80 tona paradajza po hektaru, a uz to, kao i svaki uzoran domaćin koji se trudi da poveća vrednost svojih proizvoda, Tihomir paradajz na razne načine prerađuje. On kuvani paradajz u svom gazdinstvu cedi i pravi sokove, a odnedavno ovo povrće i suši i izvozi kao veoma tražen i plaćen specijalitet.
Možda vas zanima
Jesenje skladištenje paradajza
„Paradajz sam tokom prošle godine gajio na oko 5 hektara. To je oko 8-9 jutara zemljišta. Na 5 jutara imamo sitan paradajz, koji se traži za proizvodnju, mlevenje i kuvanje, a na oko 3 jutra gajimo krupni. Sortiment je isti već godinama, vodim se onom izrekom da ekipa koja pobeđuje ne treba da se menja. To i kupci prepoznaju na tržištu“, ističe Tihomir.
„Mi meljemo mnogo paradajza, a sada smo tržište proširili i u Novom Sadu i Beogradu. Interesantno je da smo ove godine počeli i da sušimo paradajz i izvozimo ga za Rusiju. To je pravi hit. Da mi je neko pričao pre dve godine da paradajz može da se suši, za mene bi to bila nemoguća misija“, ističe Tihomir.
„Kako možeš vodu da osušiš? Međutim, pokazalo se da može veoma uspešno, a zadovoljan sam i prodajom. Ove godine smo mnogo uradili, a nadam se da ćemo sledeće godine uraditi još više i da ćemo proizvesti veću količinu robe“, rekao je on.
Ukoliko činjenica da jedan kilogram sušenog paradajza košta 10 evra nije dovoljan razlog da se oprobate u ovom poslu, znajte i to da on nema sezonu. Kupci ga uvek žele i to u velikim količinama.
Koliko je paradajz isplativiji od pšenice?
„Prošle godine smo počeli da beremo 1. avgusta. Ove godine smo planirali da počnemo 1. jula, dakle mesec dana ranije. Uopšte nema razloga da čekamo sezonu. Imaću više berača, ali za mene je to bolje i daje mi veliku prednost u odnosu na ostale proizvođače“, dodaje on.
Nas troje iz kuće i još 12 žena brali smo svaki dan i to od 3 do 3,5 tona paradajza dnevno.
Kada ovakvi poljoprivrednici sumiraju 2016. godinu, proizvodnja hrane, priznaćete, zvuči kao jedno i više nego perspektivno, korisno i lepo zanimanje.
„Ova godina je bila zaista izvanredna i finansijski i vremenski. Nije bilo ni bolesti. Berbu smo završili 9. oktobra. Nas troje iz kuće i još 12 žena brali smo svaki dan i to od 3 do 3,5 tona dnevno. Proširio sam proizvodnju, prodaju, ceđenje, ali i izvoz za Rusiju“, naglašava Bojanić.
„Nadam se da će 2017. biti još bolja, prvo zato što sam se proširio za još 2 jutra, a drugo zato što je i tehnologija malo napredovala. U jesen zaoravam stajnjak i to oko 2 do 2,5 vagona po katastarskom jutru, još 500 kilograma mešavine i dodatno sam bacio stajnjak. Znači da mora bolje da rodi“, zaključuje naš sagovornik.
Sagovornik:
Tihomir Bojanić, povrtar iz Čalme
Komentari