Pasulj je mahunarka koja ima bitno mesto u srpskoj kuhinji, a u čast njegove pripreme održavaju se brojne pasuljijade širom zemlje. Međutim, ova povrtarska kultura čini se, sve više gubi na značaju. Od Mladena Žuže, proizvođača pasulja i predsednika Asocijacije proizvođača pasulja „Topolovački pasuljari“ iz Ravnog Topolovca, saznajemo zašto je to tako.
Foto:PixabayRod pasulja ove godine tri puta manji od očekivanog
Naš sagovornik se u Ravnom Topalovcu, opština Žitište, bavi uzgojem pasulja na površini od 2,5 hektara. Proizvodi žuto – zeleni pasulj. Nekada je pasulj uzgajao na 5 hektara, ali kako su se smanjivali prinosi ove mahunarke tako je i on smanjivao površinu.
MOŽDA VAS ZANIMA
Zablude: Da li pasulj treba đubriti?
12/06/2021
„Visoke temperature ove godine su veoma negativno uticale na proizvodnju pasulja, Imali smo tri puta manji rod nego što se očekivalo. Ja sam svoj pasulj zalivao četiri puta i opet nisam uspeo da postignem ni blizu onaj prinos koji sam nekada imao. Neki proizvođači su ga preorali, uopšte ništa nisu ni radili, jer nije im se isplatilo, više bi ih koštali radnici nego što bi zaradili, te se stoga odustali“, objašnjava situaciju sa terena Žuža.
Cene, nakupci i uvoz uticali su na smanjenje površina
Našeg sagovornika smo upitali da li pored pasulja možda gaji još neku drugu kulturu, a on odgovara da gaji samo pasulj jer imaju kanale ali u kanalima nemaju vode, što im predstavlja veliki problem. On je vrlo skeptičan, te se predomišlja da li uopšte da nastavi sa gajenjem pasulja jer nema računa.
„Kod nas u selu nisam siguran da će sledeće godine, od 450 jutara pod pasuljem, koliko je bilo pre deset godina, ostati 20 jutara. Kada sam počeo sa proizvodnjom i kada smo osnovali ovo udruženje, imali smo 450 jutara pasulja u Ravnom Topolovcu, a nakon toga su prinosi drastično opali. Uopšte cene, nakupci i uvoz, sve su to faktori koji su uticali da se smanjuju površine. Šta da mi radimo kada je u marketima bio jeftiniji pasulj nego što ga mi prodajemo. Šta će narod, kupuje tamo gde mu je jeftinije“, rekao je Žuža za naš portal.
Foto:PixabayProizvođači pasulja ne mogu da pokriju troškove proizvodnje
Naš sagovornik kaže da su ove godine prodavali pasulj po ceni od 350 dinara za kilogram, na veliko. Dakle to su veće količine koje premašuju 20 kilograma.
„Pasulj nije rodio a cena je ostala ta koja je, ne možemo da pokrijemo troškove proizvodnje. Narod onda odustaje, neće niko da radi ako nema računicu. Šta da vam kažem kad ja moram da kupim naftu da bih navodnjavao isto kao i onaj što vozi auto od 100 000 evra“, rekao je naš sagovorik za kraj.
Komentari