Dr Živko Bugarčić, specijalista za krompir, osvrnuo se na proteklu sezonu u pogledu uzgajanja i plasmana ove kulture. Kako nam je potvrdio, ova godina je u tom pogledu bila ,,veoma neobična”.
Kakva je ova godina bila za proizvođače krompira?
Kako tvrdi naš sagovornik, iz godine u godinu imamo nagle prelaske iz jednog godišnjeg doba u drugo i neravnomeran raspored padavina, dosta topla leta i duge sušne periode. Usled takvih okolnosti, imali smo situaciju da u prvih 10 dana aprila imamo četiri dana sa mrazom i snegom, pa je postojao opravdan strah da li će krompir uopšte da nikne.
možda vas zanima
Ono što je dr Bugarčić posebno ističe jeste i činjenica da već godinama uvozimo celike količine krompira. Zbog sve češćeg i sve većeg uvoza krompira, bez obzira na to kakve su cene krompira na domaćem tržištu, imamo stalnu tendenciju pada. U prethodne tri godine smo uvezli veoma velike količine krompira.
U 2018. smo po prvi put uvezli ekstremno veliku količinu krompira – skoro 40.000 tona, a u poslednje dve godine prelazimo 50.000 tona. Ove godine ćemo sigurno uvesti još veću količinu krompira, jer je tendencija pada površina i prinosa, što nije slučaj samo u kulturi krompira već i u mnogim drugim.
Kako naš sagovornik ističe, u planinskim krajevima su vremenski uslovi doveli do toga da se majska sadnja krompira prekida, te da do 20. juna nijedan dan nije bio pogodan za nastavak setve. Tako je na područjima Novu Varoši, Ivanjice i Arilja setva krompira završena tek oko 25. juna.
Usled veoma nepovoljne situacije tokom proteklih nekoliko godina ne treba ni da čudi što interesovanje proizvođača opada, a samim tim i broj hektara pod krompirom.
Ko su ovogodišnji gubitnici i ima li pobednika?
Sa druge strane, primetno je da na tržištu opstaju proizvođači koji su išli u korak sa tehnologijom i koji su osavremenili proizvodnju i sortiment.
Pojedini proizvođači se specijalizuju u proizvodnji, a to je naročito izraženo u Vojvodini gde ima nekoliko proizvođača koji proizvode, na primer, krompir koji ide u supermarkete i oni rade na 50 do 100 hektara. ,,Ima nekoliko takvih i kada dođe neko iz Evrope, prosto ne može da poveruje koliko su neki proizvođači napredni”, tvrdi Bugarčić.
,,Sa druge strane, mi imamo jednu izuzetno moćnu industriju čipsa koja raste i u Magliću i u Čačku, i mi predstavljamo lidera u regionu. Proizvođači koji rade sa fabrikama čipsa imaju sortiment koji daje oko 40 do 45 tona po hektaru. Ove godine su imali problema sa plamenjačom, sa zabarivanjem, ali su dobili sasvim zadovoljavajuće prinose.
Takođe, ima nekoliko proizvođača koji rade krompir za preradu u kocku od kojih se prave supe, čorbe, salate – ruska, neko zove francuska i sl. Tako da nije svima u tom poslu loše”, navodi naš sagovornik.
Najgore su prošli, kako tvrdi naš sagovornik, proizvođači između Drine i Ibarske magistrale, u dolini zapadne Morave. Kiša u maju i junu mesecu dovela ih je u poziciju da strepe da li će išta izvaditi, šta će od toga što izvade biti zdravo, da li će biti problema sa plamenjačom.
U planinskom području prinosi su prilično mali, jer je dobar deo sadnje bio sa zakašnjenjem, a i suša je krenula posle tog kišnog perioda. Iz ovih razloga nećemo imati dovoljno krompira i bićemo prinuđeni da uvozimo i više nego što smo uvozili prethodnih godina.
Odakle uvozimo i kakve nas cene očekuju?
Iz Belorusije se može uvesti krompir koji je znatno jeftiniji od onog iz zapadne Evrope, ali se krompir za supermarkete uglavnom uvozi iz zapadne Evrope. Šta to znači za krajnje potrošače? Platiće dosta visoku cenu pada proizvodnje i samog uvoza, jer na uvozni krompir od 30-ak ima još sigurno 15 centi dodatnih troškova, a na to zatim treba dodati i zarada uvoznika, maržu supermarketa.
,,Tako krompir kod nas postaje veoma, veoma skupa roba. Zbog toga se često ističe da su krompir i luk među proizvodima koji su najviše porasli. Međutim, nije to samo kod nas. U drugim zemljama proizvodnja ima tendenciju pada, izuzev za najveće proizvođače kao što su Nemačka, Belgija, Holandija, Francuska. Poljska je u zadnjih desetak godina smanjila proizvodnju za oko 2.000.000 tona, a Rumunija za skoro 100.000 tona.
To znači daRumunija sada proizvodi krompir na oko 40% površina u odnosu na to koliko je nekad radila. Mađarska je u poslednjih nekoliko godina je prepolovila proizvodnju. Bugarska i mnoge druge zemlje kao i zemlje Mediterana, počev od Grčke, Italije, Portugala, Španije, koja je jako veliki proizvođač ranog krompira – svi oni imaju tendenciju pada. Zašto je pad?
Pa je dobrim delom zbog toga što je proizvodnja krompira poslednjih godina postala izuzetno skupa: skupa energija, skupo gorivo, skupa električna energija za skladištenje, skupo mineralno đubrivo. Krompir takođe traži radnu snagu koja ima vrlo malo za poslove u poljoprivredi.
Sa druge strane, kriterijumi u supermarketima su izuzetno strogi. Mnogi ne mogu da odgovore na te kriterijume. I onda proizvođača da uđu u neke manje rizične i manje zahtevne, manje finansijski zahtevne, ali i stručno manje zahtevne proizvodnje. I tako se, nažalost, proizvodnja iz godine u godinu smanjuje, krug onih koji uvoze krompir je sve veći i onda se uvek oči upiru u Francusku i Holandiju.
U prvom redu Francusku, koja je recimo sa nekih 6.000.000 tona krompira do pre nekoliko godina, 5-6, sad skočila na 8.000.000 tona. Znači, za onoliko koliko je Poljska pala, za toliko je Francuska porasla. Oni imaju zaista i najkvalitetniji krompir i posebno se razvila jedna oblast koja je gore na severozapadu prema Belgiji.
Sa tih velikih površina, gde se radi i četvororednim samohodnim mašinama, oni ubiraju jako visoke prinose, dobar je kvalitet i mnoge fabrike pomfrita u Belgiji i Holandiji, koje su podignute zadnjih godina, gledaju da se krompir dovede iz Francuske, odakle se dobija izuzetan kvalitet sirovine. Znači, sve u svemu, dosta dinamična situacija na tržištu krompira”, tvrdi Bugarčić.
Kakva je perspektiva malih proizvođača?
,,Mali proizvođači i proizvođači gde je moguća rana proizvodnja krompira, oni u našim uslovima redovno imaju solidnu zaradu, oni nisu ugroženi od uvoznog krompira.
Tu je isto bitno koliko članova porodice može da se uključi u posao, da ne mora da se angažuje spoljna radna snaga. To je opet privilegija nekih zemljišta koja su topla.
Onda ukoliko je parcela blizu kuće – sve su to neki troškovi koje su za tu ranu ili letnju proizvodnju na strani malih proizvođača. Sa tim troškovima ne mogu lako da se nose veliki proizvođači.
Sa druge strane ta proizvodnja je namenjena, da kažem, dnevnoj prodaji – spremiš večeras, sutra oteraš na pijacu. Primer je Južni Banat, oni su u prednosti od kad imamo novi, Pupinov most. Oni su očas posla u Beogradu, na kvantaškoj pijaci. Nigde, ni u jednoj zemlji nisu svi veliki proizvođači mogli da ugase male proizvođače.
Ja recimo znam za mnoge zapadne zemlje gde i mali funkcionišu. Ali, opet kažem, mali funkcionišu za pojedine segmente proizvodnje.
Za ovu proizvodnju koja je namenjena za prodaju tokom jeseni i zime, sve je u prilog velikih proizvođača. Nažalost, to je tako i to ukrupnjavanje neke zemlje doživljavaju sa velikim zakašnjenjem. Neke su doživele pre 50 godina. U Holandiji, koju jako dobro poznajem, u zadnjih 20-25 godina površina pod krompirom koju radi jedan proizvođač se povećala tri puta.
To u prevodu znači preko polovine tih koji su se bavili krompirom je izašla iz krompira, ovi su preuzeli poslove. Svugde postoji ta diferencijacija, ona je bolna, ali šta da radimo, to su tendencije”, zaključuje dr Živko Bugarčić.
Komentari