Mnogi od nas kada kupuju paradajz na pijaci ili u prodavnici ne mogu baš uvek dobro da procene koji paradajz je zelen a koji je zreo. Još teže mogu da zaključe koji je tretiran veštačkim hormonima rasta, a koji prirodnim putem. Ovog puta rešili smo da vam otkrijemo u čemu je tajna.
Možda vas zanima
Naime, postoji ogromna razlika između paradajza proizvodenog na prirodan i veštački način.
Organski proizveden paradajz
Kada se ova povrtarska biljka uzgaja na isključivo organski način onda ona izgleda kao na ovoj slici. Ovakav paradajz je spreman za ljudsku upotrebu, i svi ga mogu konzumirati bez ikakvog straha da može biti štetan.
Paradajz je moguće gajiti na organski način, bez pesticida, insekticida i bez tretiranja hormonima rasta. Da bi on bio crven, ukusan i bez žilica unutar njega, cvet pre svega mora biti oplođen na prirodan način, vetrom, bumbarima ili vibracijom.
Na prvoj slici je paradajz kakav bi trebalo da bude, okruglog oblika, boja ravnomerna celom duzinom, kod peteljke nema pečat ili žutu tufnu kao onaj proizveden veštački. Takav paradajz je 100 posto zdrav, mekan i bez žilica u unutrašnosti, semenka mu ima pravilan oblik, dok plod ima prirodan ukus i miris i slađi je od prve ljubavi.
Koprivom se vrši prskanje u razmeri 1 prema 10 (litar soka od koprive na 10 litra vode). Detaljnije o pripremi preparata od korpive možete pročitati ovde.
Veštački proizveden paradajz
Ako se paradajz proizvodi industriski on često može da bude plastičan i zelen. Kada se plod raseče na pola vidi se da je ubran pre vremena, a zapravo nije tako. Naime pri samom sejanju semena, ljudi dodaju razne hormone rasta što čini da plodovi veštački sazru, odnosno spoljašnost paradajza izgleda kao da je zrela, a unutrašnost je još uvek zelena.
Na ovoj slici, paradajz je oplođen hormonom. Tako proizveden paradajz ima brazde, nije okruglog (pravilnog) oblika, pa su zato komore sigurno šuplje. Te šupljine stvaraju u sebi kiseline, i takav paradajz nije za jelo. Neki poljoprivrednici se često odlućuju za ovaj vid oplodnje (hormonima) da bi imali veću težinu ploda.
Kada se u tim šupljinama sakupe kiseline takav neujednačen plod je sigurno teži za nekih 20-30 odsto u odnosu na onaj koji je proizveden organskim putem. Ako se uzme u obzir da se u jednoj sezoni ubere preko milion plodova paradajza nepravilnog oblika koji su teži za 30 odsto, jasno je da se tu radi o ogromnoj zaradi. Ali koliko je to zapravo zdravlje je pod znakom pitanja.
Kada biljka dođe do stadijuma kada treba cvet da se opraši i tada na scenu stupa ORTOMONE (takođe hormon) pa se onda oplodnja se vrši na veštački način i takav paradajz ima žilu u sebi, bude bas čvrst i nije za jelo. Takođe, zaštita od insekata se obavlja raznim koktelima otrova koji imaju karencu od 40 i više dana.
Suština je jasna. Zdrava proizvodnja daje zdrave proizvode, a zdrava hrana nema cenu ako uzmemo u obzir da se sve prvo daje deci.
Komentari