Pored toga što ima široku primenu u očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine, zeolit igra veoma važnu ulogu i u zaštiti biljaka. Savremena povrtarska proizvodnja gotovo da ne može da se zamisli bez upotrebe ovih minerala.
„Zaštita ne podrazumeva samo hemijske preprate koji se nanose na biljke u fazama kada je to potrebno, već i celokupno pripremu od početka do kraja. Od sadnje biljaka, preko negovanja pa do plodonošenja. Sa druge strane veoma je važno da znamo da priroda kada zadaje probleme, ona i sama daje rešenja. Jedno od takvih rešenja su i preparati od zeolita, koji spadaju u grupu nemetaličnih minerala. Zeolit u svetu još nazivaju i mineral budućnosti“, navodi inženjer zaštite bilja kompanije I Zeolit, Svjetlana Pantović.
Možda vas zanima
Da bismo se uverili koliko je efikasan zeolit kada je proizvodnja povrća u pitanju, posetili smo domaćina Dragana Agatonovića iz Jagodine, koji u plastenicima na više od 2 hektara gaji paradajz, papriku krastavac i zelenu salatu, ali uz primenu preparata od zeolita. Tokom godine naš domaćin gaji povrće i na otvorenom polju, ali i nekoliko ratarskih kultura na oko 50 hektara zemlje.
„Zelenu salatu smo rasadili pre dvadeset dana. Rasad je proizveden u kontejnerima, supstrat smo koristili jedinicu i dodavali smo zeolit, i to na 100 kontejnera sa 104 rupe oko 60 kilograma zeolita. To se izmeša sa supstratom i dodaje se prilikom sadnje u kontejnere. Pre rasađivanja salate bacimo još oko 200 kilograma zeolita po hektaru. U ovom plasteniku smo konkretno bacili oko 100 do 120 kilograma pre pripreme zemlje“, ističe naš domaćin.
Preparati kompanije I Zeolit idealni su za povećanje prinosa u plastenicima. Njihov preparat Ecozel koristi se u količini od 200 do 400 kg po hektaru i služi za poboljšanje kvaliteta zemljišta, a preparat Ecozel plus meša se sa supstratom, i u odnosu na celu količinu dodaje se 30% preparata. Veoma povoljno utiče na razvoj biljaka.
„Minerali iz zemljišta apsorbuju štetne materije, kao što su teški metali, pesticidi i radioaktivni elementi. Takođe, oni popravljaju i strukturu zemljišta i vodno-vazdušni režim, iniciraju brži porast biljaka, pa dolazi i do ranijeg plodonošenja. Popravlja se i kvalitet i kvantitet plodova. Oni postaju krupniji, dobijaju pravilniji oblik i prirodniji ukus“, objašnjava stručnjak iz kompanije I Zeolit.
Sagovornici:
Svjetlana Pantović, inženjer zaštite bilja kompanije I Zeolit
Dragan Agatonović, povrtar iz Jagodine
Komentari