Vredni povrtari će prvih lepih dana pripremiti leju za sadnju arpadžika za proizvodnju mladog luka. Ovo se najčešće radi za sopstvene potrebe, u bašti ili na okućnici gde se povrće gaji u skladu s principima organske poljoprivrede. Obično se koristi  arpadžik preostao iz jesenje sadnje ili nabavljen za onu kasniju, za proizvodnju glavica koje će se trošiti kao zreo luk, a po neke domaćice su se potrudile i da proizvedu sopstveni “semenski materihal“. Bez obzira odakle je došao, svaki povrtar mora da bude siguran da sadi zdrav arpadžik jer, kada je on zdrav može se očekivati i zdrav mladi luk. Dakle, valja ga dezinfikovati.

A pošto se na malom posedu povrće gaji bez pomoći hemije, baštovani ne treba da se uzdaju u sreću i ono – možda će biti zdrav. Verovatno niste znali da se arpadžik može dezinfikovati i bez hemijskih preparata. Pored toga što se luk odlikuje brzim klijanjem i rastom, prete mu i bolesti i štetočine  koje brzim prolaskom kroz različite fenološke faze ne može da izbegne.

Pre nego što se posadi, sav arpadžik valja prvo prebrati. Biraju se glavičice prečnika tri centimetra, suviše sitne ili suviše krupne treba izbegavati, na izgled zdrave, čiste, sjajne i bez oštećenja. Suve, trule ili oštećene, nisu za setvu i njih treba odložiti u stranu i kasnije spaliti. Jako sitne glavičice imaju slabu energiju klijanja, lakše propadaju i formiraju kržljave glavice.

Kako se dezinfikuje arpadžik?

Kada se  sve prebere, arpadžik treba dezinfikovati. Na taj način će se zaštiti sadni materijal i mlade biljke od štetočina, posebno od nematoda, lukove muve i prouzrokovača bolesti. Nerado kirišćene hemijske preparate mogu zameniti plavi kamen, so ili pepeo.

Plavim kamenom

Treba znati da se plavim kamenom ili bakarnim sulfatom luk štiti od parazitnih gljiva koje mogu izazvati propadanja mladih biljaka. Pošto on jeste hemijski preparat, istina manje otrovan, u radu valja koristiti zaštitu – gumene rukavice, naočare i masku. Dovoljna je ona koju svi stavljamo čim izađemo na ulicu. Rastvor se priprema tako što se u deset litara vode doda 30 grama plavog kamena i dobro izmeša dok se ne dobije homogena smeša u koju se glavičice luka potapaju na dva sata. Posle vađenja, one se moraju osušiti, i tek tada su spremne za sadnju. Iskorišćeni rastvor treba razrediti vodom i uliti u rupu iskopanu u kraju bašte, koja se odmah zatrpa.

Pepelom

Za dezinfekciju pepelom potrebno je odabrati isključivo onaj od drveta. Koristi se 250 grama pepela koji se rastvori u pet litara vode. U takav rastvor arpadžik se potapa  na svega deset minuta, prosuši se na vazduhu i sadi, čim se ukaže prilika. Takve glavice su istovremeno dezinfikovane i obložene stimulansom rasta tako da će biti obogaćene i mineralima iz pepela.

Morska so

Za dezinfekciju može poslužiti i morska ili kuhinjska so. Rastvor soli može pomoći u zaštiti sadnog materijala od štetočina, posebno je efikasan u sprečavanju lukove muve da u mladi, tek iznikao luk, položi jaja, a dobar je repelent i za grinje i nematode. Kako bi se poboljšalo delovanje rastvora soli, dobro je da se sadni materijal prvo dva sata drži potopljen u običnu vodu pa onda prebaci u slani rastvor koji se priprema tako što se u pet litara tople vode dodaju tri kašike soli. U smesi soli male glavice ostaju najviše do četiri sata. Posle toga trebalo bi ih tri do četiri puta isprati u čistoj vodi. Valja znati da se so teško ispira iz zemljišta i dugo negativno deluje na njegov kvalitet. Najgora varijanta upotrebe je „soljenje“ leje na kojoj se gaji luk. Bolja opcija je da se koristi slani rastvor i to samo jednom u toku vegetacije. Posle primene navedenog rastvora, biljke luka i zemlju treba zaliti vodom kako bi se so sprala sa biljaka.

Da bi se olakšao postupak dezinfekcije, preporuka je da se glavice luka  stave u mrežaste vrećice.