Benefiti jesenje setve i sadnje su višestruki, a kao dva najznačajnija izdvajaju se konzumiranje svežih plodova u rano proleće i ekonomski efekat koji ovakav način proizvodnje obezbeđuje, jer povrće u rano proleće postiže veliku tržišnu cenu.

Neophodan preduslov za uspešnu jesenju setvu i sadnju povrtarskih kultura je odabir pogodne sorte, optimalno vreme setve i sadnje i pravilno sprovođenje agrotehničkih mera, kako bi biljke lakše podnele uslove koji vladaju tokom zime.

Agrotehničke mere koje je potrebno sprovoditi su pre svega mere zaštite povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova, zatim pravovremeno đubrenje uz poštovanje preporučenih doza i zaštita od jakih vetrova, što se postiže izborom odgovarajućeg terena.

Treba imati u vidu da mlade biljke lakše prezime nepovoljne uslove od starijih, te zbog toga treba voditi računa o rokovima setve i sadnje u leje kao i na stalno mesto.

Jesenja setva/sadnja lukovičastog povrća

Jesenja sadnja belog luka

Beli luk dolazi na drugo mesto u plodoredu, na istu parcelu se vraća posle 3-4 godine i najbolje uspeva posle krompira, kupusnjača, šargarepe, peršuna, krastavaca, salate i tikvica.

Najbolja zemljišta za gajenje belog luka su sunčana, plodna, srednje teška i srednje laka sa neutralnom pH reakcijom, zatim zemljišta koja dobro drže vlagu i koja su bogata hranljivim materijma zbog izraženih potreba ovog useva.

Beli luk ima visoke zahteve prema kompostu (3-5 kg/m3) jer sa 10 kg lukovica usvaja 50-80g azota, 20g fosfora i 40-80g kalijuma.

Čenovi belog luka sade se u jesen, u oktobru mesecu i koriste se dobri, zdravi i krupni čenovi jer daju veću lukovicu sa krupnijim i kvalitetnijim čenovima. Dubina sadnje je 4cm, a čenovi se sade vrhom na gore, jer u suprotnom čenovi teže ili nikako ne niču.

Razmak između biljaka je 5-10cm i 20-30cm između redova prilikom setve u redove ili razmak između biljaka 10 cm i između redova 15-20 cm ukoliko se beli luk gaji na gredicama.

Za mladi luk čenove je potrebno posaditi u septembru mesecu, a potrošnja je u novembru.

Jesenja sadnja crnog luka

Za gajenje crnog luka najbolja su laka do srednje teška zemljišta dobre strukture i plodnosti, čija je reakcija slabo kisela ili neutralna.

Obrada zemljišta pre jesenje sadnje obuhvata predsetvenu pripremu kako bi zemljište bilo mrvičasto, što omogućava ujednačenost i brzinu nicanja, a obavlja se odmah nakon skidanja prethodnog useva. Ukoliko je zemljište suvo, preporučuje se prethodno navodnjavanje.

Luk ne podnosi monokulturu i na isto mesto se vraća posle 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja plamenjače, nematoda i najznačajnije štetočine luka – lukove muve. Treba ga saditi na parcelama gde su prethodno gajeni krastavci, kupus, paprika, paradajz ili strna žita, dok kao predkulture nisu preporučljivi grašak i ostalo lukovičasto povrća, kao i lukovičasto cveće.

Jesenja proizvodnja obavlja se na dva načina, iz rasada i sadnjom arpadžika.

Setva za proizvodnju rasada obavlja se u avgustu mesecu a rasađivanje krajem septembra i početkom oktobra kada rasad ima 3-4 lista, dok se sadnja arpadžika za mladi luk obavlja u septembru i oktobru mesecu.

Sadnja na otvorenim parcelama najčešće se obavlja u trake s pet redova, sa razmakom između redova 25cm a između traka 40-50cm. Razmak u redu treba da bude 10cm a dubina sadnje je 2-3cm. U zaštićenom prostoru crni luk se seje u redove sa međurednim razmakom 8-10cm i razmakom u redu 4-5cm.

Gaji se kao čist usev ali i kao međukultura između zelene salate, jer su ove dve biljke izuzetno dobri susedi. Preporučuje se sukcesivna setva u razmacima 15-20 dana čime se osigurava kontinuitet u dospevanju.

Jesenja setva/sadnja lisnatog povrća

Zelena salata

S obzirom da je salata skromnih zahteva prema uslovima uspevanja, biljka kratke vegetacije (35-90 dana) i visoke biološke nutritivne vrednosti, vrlo često je upravo ona odabir organskih proizvođača za gajenje u jesenjem i zimskom periodu na otvorenim parcelama a još više u zaštićenom prostoru, gde je vodeća povrtarska kultura.

U plodoredu dolazi na drugo mesto i najbolje uspeva posle kultura obilno đubrenih stajnjakom kao što su paradajz, paprika i kupusnjače. Odgovaraju joj srednje teška do teška zemljišta, plodna, pH reakcije 5,8.

Na otvorenom polju setva salate za jesenju proizvodnju rasada obavlja se u julu i avgustu mesecu, rasađivanje u septembru a za berbu pristiže u novembru. U zaštićenom prostoru setva i sadnja salate obavlja se sukcesivno, sa razmacima 10-20 dana što zavisi pre svega od zahteva, potražnje na tržištu i želje potrošača.

Sukcesivna setva/sadnja omogućava kontinuitet u isporuci koji je propraćen svežinom i kvalitetom glavica, što osigurava dobre finansijske rezultate.
Ukoliko se proizvodi u tunelima i plastenicima bez grejanja, setva semena obavlja se 20.08. , 30.08. i 10.09. , sadnja rasada 15.09. , 25.09. i 5.10 a berba je 20.10., 10.11. i 25.12.

U tunelima i plastenicima sa dodatnim zagrevanjem setva se obavlja 5-10.09. i 10-25.10. , rasađivanje 5-10.10. i 25.11. – 25.12. , dok za berbu pristiže 25.11. – 24.12. i 15.01. – 15.02. Tipična ozima sorta zelene salate je Nansen, i ona se preporučuje za jesenju i zimsku proizvodnju na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.

Podnosi temperature do -13°C, te se zbog toga može gajiti sa ili bez pokrivanja agrotekstilom. Vrlo često se gaji u združenoj setvi, a najbolje ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič.

Razmak sadnje je 10-20cm između biljaka i 20-40cm između redova, dok se u plasteničkoj proizvodnji koriste specijalne folije sa razmakom 30x30cm koje se postavljaju na razmak jedna od druge dovoljno za nesmetano obavljanje poslova i prolazak radnika.

Spanać

Za uspešno gajenje spanaća najbolja su laka do srednje teška, plodna i propustljiva za vodu zemljišta čija je pH reakcija 6,5-7.

Ne đubri se direktno stajnjakom i dolazi na drugo mesto u plodoredu posle kultura đubrenih ovim organskim đubrivom. S obzirom da ima kratku vegetaciju, ne bi dobro iskoristio hranljive materije iz stajnjaka a obilna azotna ishrana dovodi do nakupljanja štetnih materija – nitrata i nitrita.

Spanać treba gajiti u jesenjem periodu pre svega zbog njegovih malih zahteva za toplotom i zbog toga što je spanać biljka kratkog dana, jer u suprotnom, pri visokim temperaturama i dugim danima, spanać brzo formira cvetno stablo i sazreva, što se, takođe, dešava i zbog nedovoljnih količina vode.

Spanać izdrži mraz od -6 do -8°C a dobro ukorenjene biljke podnose temperature i do -20°C.
Proizvodi se isključivo direktnom setvom semena u više navrata (sukcesivna setva), a rok setve za jesenju proizvodnju je avgust – septembar.

Seje se sa rastojanjem između redova od 20-25cm ili u trake od pet redova sa razmakom između traka 40-50cm i međurednim razmakom 15-20cm.

Rastojanje između biljaka u redu treba da iznosi 10-15cm. Neposredno nakon setve obavezna mera nege je zalivanje, a ovu meru je neophodno često praktikovati i u toku vegetacije, jer zbog slabo razvijenog korenovog sistema koji se najviše rasprostire u površinskom sloju, spanać zahteva puno vode.

U uslovima nedovoljne vazdušne i zemljišne suše, biljke se sporo razvijaju, brzo stare i nakon formiranja 3-4 lista pri višim temperaturama obrazuju generativne organe.

Blitva

Blitva se najčešće gaji u uslovima zaštićenog prostora ali i na otvorenim poljima. Laka je za gajenje, nema velike proizvodne zahteve i kratke je vegetacija – od sejanja do berbe potrebno je 8-12 nedelja. U pogledu zemljišta najviše joj odgovaraju srednje teška, plodna zemljišta, pH reakcije 6,5-8.

Gaji se na drugom mestu u plodoredu, ređe iz rasada, najčešće direktnom setvom semena i to u septembru mesecu za ranu prolećnu potrošnju. Razmak između biljaka je 15-20cm i između redova 25-30cm. Seje se sukcesivno, odnosno u određenim vremenskim razmacima.

Jesenja setva/sadnja kupusnjača

Karfiol

Setva za proizvodnju rasada obavlja se krajem juna, rasad koji pristiže za mesec dana rasađuje se krajem jula na otvorenim parcelama a formiranje glave počinje krajem septembra. Kada glave dostignu prečnik 3-5cm, vade se cele biljke i unose u kanale dubine 20-30cm, nakon čega je potrebno dobro ih zaliti.

Biljke u ovim kanalima ostaju 30-45 dana, koliko traje period dozrevanja, tokom kojeg hraniva iz listova prelaze u glavu i karfiol dospeva u oktobru, novembru i decembru (sukcesivna setva, sadnja, dozrevanja i pristizanje).

Pored kanala, karfiol se može uneti i u objekte zaštićenog prostora sa grejanjem, što omogućava dobijanje glave tokom zime, ali su prinosi manji.
Razmak setve i sadnje identičan je kao kod proizvodnje kupusa.

Kupus

Proizvodnja kupusa za jesenju i zimsku potrošnju obavlja se posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca.
Najbolji predusev za kasni kupus su mahunarke jer ostavljaju zemljiše obogaćeno azotom.

Proizvodnja ne sme da se obavlja na mestima gde su prethodno bile gajene kupusnjače, jer kupus je usev koji ne podnosi monokulturu i u plodoredu dolazi na prvo mesto.

Setva se obavlja u maju i junu mesecu u hladnim lejama na osunčanom, lakom, humusom bogatom i nezakorovljenom zemljištu. Rok setve za proizvodnju rasada treba ispoštovati, jer se u suprotnom produžava vegetacija, odnosno svaki dan setve posle 10.06. produžava vegetaciju za nedelju dana.

Kupus se seje na razmak 25-30cm između redova i 1,5-2cm u redu. Ukoliko je setva gušća, veći je i sklop biljaka usled čega dolazi do zasenjivanja i izduživanja rasada. Neophodna mera u proizvodnji rasada kupusa za jesenju potrošnju je zalivanje.

Rasađivanje su vrši tokom druge polovine jula a za berbu pristiže krajem oktobra, početkom novembra. Biljke se rasađuju kada imaju 5-6 dobro razvijenih listova a rasađuju se samo zdrave, dobro razvijene i neoštećene biljke, dok se slabe i bolesne odbacuju.

Međuredni razmak izbosi 60-70cm a razmak u redu 50-60cm. Kao i kod proizvodnje rasada, nakon rasađivanja je, takođe, obavezno izvršiti navodnjavanje a nakon 10-15 dana od datuma sadnje potrebno je popuniti prazna mesta gde se biljke nisu primile.

Proizvodnja ranog kupusa iz jesenje sadnje – Prednost jesenje sadnje ogleda se u tome što se rasad proizvodi u hladnim lejama na otvorenom polju, krajem avgusta i tokom celog meseca septembra a rasađivanje se vrši u oktobru.

Takođe, benefit ovakvog načina proizvodnje je i rok berbe, jer kupus pristiže za berbu 20-25 dana ranije od najranijih sorti sađenih tokom meseca aprila.

Proizvodnja ranog kupusa iz jesenje sadnje može se uspešno obavljati ukoliko se primene određene agrotehničke mere koje su vezane za sadnju. Naime, sadnju treba obavljati na terenima zaklonjenim od jakih vetrova i u specijalne kanale dubine oko 20cm, kako bi bankovi sa strane umanjili uticaj hladnoće.

Rasađivati treba samo jak rasad, kako bi se biljke pre zimskog hladnog perioda dobro ukorenile i ojačale. Pored navedenog, preporučuje se i pojačano đubrenje stajskim đubrivom koje u procesu razlaganja zagreva zemljište.

Kelj

Po svojim biološkim osobinama, a samim tim i po uslovima proizvodnje kelj je sličan ostalim kupusnjačama i zbog relativno dobre otpornosti na visoke i niske temperature može se proizvoditi tokom cele godine.

Gaji se na isti način kao i kupus, sa međurednim razmakom 60-70cm i razmakom u redu 40-60cm. Setva se obavlja u junu u otvorene leje, sadnja tokom jula a berba počinje u oktobru.

Kelj pupčar

Kelj pupčar je odličan izbor za jesenju i zimsku proizvodnju i potrošnju jer dobro podnosi mrazeve do -10°C i kratkotrajne mrazeve od -15 do -20°C bez većih oštećenja koje bi smanjile kvantitet i kvalitet proizvoda.

Gaji se iz rasada ali se može uspešno proizvesti i direktnom setvom semena. U klimatskim uslovima kakvi vladaju na našem području setva za zimsku proizvodnju obavlja se krajem maja u nađubrenoj leji koja se pokriva kompostom u sloju debljine 1-1,5cm a rasađivanje krajem juna i početkom jula.

Zbog njegove duge vegetacije (period između rasađivanja i berbe traje četiri meseca) sadnja ne sme da kasni, jer u suprotnom plodovi odnosno glavičice ostaju sitne, nedovoljno formirane i slabijeg kvaliteta. Razmak sadnje između redova treba da iznosi 70-100 m a u redu 50cm.

Kao što je već navedeno, kelj pupčar je veoma otporan na niske temperature, te se zbog toga preporučuje primena sukcesivne setve, rasađivanja i berbe, koja može da počne u oktobru a traje sve do januara – februara.

Brokoli

Brokola daje najbolje rezultate na plodnim zemljištima sa visokim sadržajem organske materije koja se po strukturi svrstavaju u srednje teška. U plodoredu dolazi na prvo mesto, a za proizvodnju jesenje brokole najbolji predusev su strna žita.

Od ostalih kupusnjača razlikuje se po tome što zahteva niže temperature, ali je istovremeno osetljiva na niske temperature i jak mraz.

Njenu proizvodnju je najbolje organizovati u rano prolećnom, jesenjem i zimskom periodu, jer najbolje uspeva na temperaturama između 15 i 18°C a optimalna temperatura je 13°C. Da bi brokola formirala deo koji se koristi u ishrani – ružu, mora proći period izloženosti niskim temperaturama nižim od 10°C.

Međutim, usled dugotrajnog (20 i više dana) uticaja niskih temperatura dolazi do fiziološkog poremećaja – pupoljčenja, odnosno manje cvetne ruže se formiraju prerano a dolazi i do formiranja bočnih izanaka. Do ove pojave dolazi i ukoliko su nerazvijene biljke izložene vodenom stresu nakon rasađivanja.

Sa druge strane, izloženost visokim temperaturama dovodi do formiranja sitnih, rastresitih cvasti koje se brzo otvaraju.

Još jedan fiziološki poremećaj koji se javlja kod brokole manifestuje se kroz šupljikavost stabla i rezultat je nedostatka mikroelementa bora, te je zbog navedenog, pre proizvodnje na određenoj parceli poželjno uraditi hemijsku analizu zemljišta, i u skladu sa rezultatima izvršiti odgovarajući tretman đubrenja.

Razmak prilikom sadnje treba da je 60-80cm između redova i 40-60cm u redu. Nedelju dana posle rasađivanja potrebno je popuniti prazna mesta.

Keleraba

Keleraba se kao jesenja kultura gaji zbog kratke vegetacije (4 -100 dana) i dobre otpornosti na niske temperature. Gaji se na otvorenom polju ali češće u zaštićenom prostoru. Na istu parcelu vraća se posle tri godine a najbolje uspeva na zemljištima gde su prethodno gajene kulture koje se oblino đubre stajnjakom.

Najviše joj odgovaraju srednje teška zemljišta, pH reakcije 6-7,5. Može se gajti i kao međukultura u usevima salate i spanaća.

Proizvodnja se odvija najčešće preko rasada, ali se može proizvoditi i direktnom setvom semena. Setva se obavlja krajem avgusta a ubiranje krajem septembra, ili za kasnu jesenju proizvodnju keleraba se seje početkom novembra a berba je u decembru mesecu. Rokovi sadnje isti su kao kod proizvodnje kupusa.

Proizvodnja rasada obavlja se na tri načina: u otvorenim lejama za jesenju proizvodnju, u toplim objektima kontejnerski rasad za zimsko – prolećnu proizvodnju i saksijski rasad koji daje najbolje proizvodne rezultate.

Za jesenju proizvodnju razmak biljaka treba da je 40 x 30cm ili 30 x 20-30cm ukoliko se kelaraba proizvodi iz rasada i 20-30cm x 10cm prilikom direkne setve semena. Navedeni razmaci treba da se poštuju, jer ukoliko je sadnju gušća dolazi do zasenjivanja, izduživanja listova i promena na stablu biljke.

Nakon setve/sadnje, biljke je potrebno zaliti, a zatim se zalivaju na svakih nedelju dana sve do faze obrazovanja zadebljalog stabla. Nakon ove faze, zalivanje treba da bude kontrolisano i ne obilno, jer dolazi do pucanja zadebljalog stabla i keleraba nije za upotrebu.

U uslovima nedostatka vode i pri višim temperaturama od optimalnih (dnevna 12-15°C, noćna 8-10°C), sprovodni sudovi odrvenjavaju i ovakvi plodovi, takođe, nisu za upotrebu.
Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva krajem novembra, početkom decembra.

Jesenja setva/sadnja plodovitog povrća

Grašak

Jesenja setva graška obavlja se od sredine do kraja oktobra, kako bi seme moglo da isklija, biljka da se razvije, naraste 5 do 7cm i formira nekoliko listova, te u ovoj fazi razvića bila pripremljena da opstane i podnese zimske vremenske uslove proizvodnje bez oštećenja.

Za jesenju setvu graška, koja daje veće prinose i bolji kvalitet, treba birati sorte kasnijeg vegatacionog perioda, a za setvu se koristi nešto veća količina semena za razliku od prolećne setve, jer dolazi do propadanja u toku zime zbog hladnoće.

Dubina setve je 2-3cm nakon čega sledi obavezno valjanje zemljišta, a u slučaju nedovoljnih padavina i zemljišne vlage, potrebno je zalivanje. Najbolja zemljišta su ocedna, srednje laka do srednje teška, neutralne pH reakcije.

Najbolji način setve koji se preporučuje je setva u dvorede leje, odnosno sa razmakom od 30-35cm između redova, nakon čega je najbolje napraviti razmak od pola metra. Ovakav način setve preporučuje se iz razloga što se biljke naslanjaju jedna na drugu i ne padaju na zemlju, te nema potrebe za postavljanjem špalira što predstavlja dodatna finansijska ulaganja i potrebu angažovanja radnika.

Ukoliko se odlučite za jesenju setvu graška, obratite pažnju na đubrenje zemljišta. Naime, grašak je biljka koja ne podnosi preterano hranljivih materija u zemljištu, jer se može desiti da biljka formira veliku vegetativnu masu, dok će kvalitet i kvantitet mahuna biti smanjen u velikoj meri.

Jesenja setva/sadnje korenasto/krtolastog povrća

Mrkva

Proizvodi se kao druga kultura u plodoredu a na isto mesto dolazi posle 3-4 godine. Dobra je predkultura, te nakon nje na parceli gde je gajena možemo saditi većinu drugog povrća. Za nju su dobre predkulture biljke obilno đubrene stajnjakom (grašak, paprika, krompir, paradajz, kupus).

Mrkvu treba gajiti na humusnim i rastresitim zemljištima jer ovakva zemljišta omogućavaju pravilan razvoj korena i ne dolazi do pojave deformiteta – račvanja, savijanja i pucanja.

Direktna setva semena za kasnu proizvodnju vrši se u maju-junu a predzimska krajem oktobra, početkom novembra. Pre sejanja može se obaviti naklijavanje semena jer se na taj način skraćuje nicanje. Setva se obavlja na ravnoj površini ili na gredicama koje su bolji izbor jer uzdignuti bankovi pružaju dobru provetrenost i odvod viška vode.

Obavezna mera nege pri ovakvom načinu proizvodnje je zagrtanje, jer ukoliko je koren van zemlje javlja se “zelena glava” koja smanjuje tržišnu vrednost. Razmak između biljaka treba da je 3-10cm, što zavisi od sorte a međuredni razmak 25-50cm za setvu u redove na ravnoj površini.

Gredice mogu biti široke (100cm) ili uske (75cm). Na široke se seje pet redova a na uske dva reda mrkve sa razmakom između biljaka 20 – 30-35cm a u redu 2-3cm.

Mrkva se, takođe, može gajiti i u zaštićenom prostoru u niskim i poluniskim tunelima. Ovakav način proizvodnje primenjuje se kada želimo da dobijemo mladu mrkvu pre proleća. Niski tuneli su najbolji izbor jer je u takvim tunelima temperatura viša u odnosu na poluniske i mrkva brže napreduje.

U niskim tunelima je i bolje čuvanje vlage, što je naročito značajno u periodu nicanja, formiranja rozete i u fazi kada počinje širenje korena. Ukoliko se proizvođač ipak odluči za poluniske tunele, biljke je poželjno pokriti agrotekstilom. Razmak setve je 5-8 x 20cm ili u pantljike sa razmakom između pantljika 50-60cm.

Rotkvica

Rotkvica se odlično uklapa kao pretkultura i kao naknadni usev zbog kratke vegetacije koja traje svega 40-60 dana. Najbolje uspeva na lakim, baštenskim zemljištima, pH reakcije 5,2-6,7. U plodoredu dolazi na drugo mesto i na istu površinu se seje nakon tri godine.

Za jesenju proizvodnju seje se u avgustu i septembru mesecu sukcesivno na svakih 7-10 dana. Razmak setve je 5-10cm u redu i 20-50cm zmeđu redova. Kao i rotkva, i rotkvica se može sejati omaške ali radi dobijanja plodova boljeg kvaliteta, neophodno je proređivanje.

Rotkva

U našim uslovima rotkva se najčšće proizvodi tokom jesenjeg perioda jer u uslovima povišenih temperatura koji vladaju tokom leta i nedovoljne količine vode, u unutrašnjosti hipokotila razvija se sundjerasto tkivo. Najbolje uspeva na plodnim, sednje teškim zemljištima, pH reakcije 5,5-6,7. U plodoredu zauzima drugo mesto.

Setva se obavlja u julu i avgustu mesecu, a za berbu dospeva nakon 80-100 dana, koliko traje dužina vegetacije. Jesenja setva obavlja se na razmak redova 20-50cm sa razmakom u redu 5-10cm. Na manjim površinama može se sejati i omaške ali je nakon nicanje potrebno proređivanje.

Peršun

Na otvorenom polju peršun se gaji zbog zadebljalog korena a u zaštićenom prostoru zbog listova. Tehnologija gajenja na otvorenom polju ista je kao proizvodnja mrkve.

U plastenicima se gaji bez grejanja ali se mora pokriti agrotekstilom. Proizvodi se direktnom setvom semena i iz rasada, a najbolje rezultate daje ukoliko se proizvodi kontejnerski rasad ili rasad u saksijama. Setva se obavlja u avgustu i septembru, rasađivanje u oktobru i novembru a ubira se u toku zimskog perioda. Razmak je isti kao kod mrkve.

Lišće je moguće dobiti i iz izvađenog korena peršuna i to na sledeći način: peršun se sa otvorene njive vadi krajem avgusta i sadi u tunele ili leje gde ubrzo počinju da rastu mladi listovi. U tunelu/leji potrebno je održavati temperature 10-15°C, umereno zalivati i često provetravati jer, u suprotnom, dolazi do truljenja.

Setvu paradajza i paprike za proizvodnju rasada u srednje visokim plastenicima, bez dopunskog zagrevanja obavićemo u vremenu od 10-20. marta, a rasađivanje 10-20. maja ili, raniju setvu u tople leje sredinom januara, čija bi sadnja pristigla početkom aprila.

Proizvodnja rasada biće u dosta različitim uslovima i njoj se mora pokloniti velika pažnja ,jer od kvaliteta rasada zavisiće i prinos i kvalitet proizvoda.

Zemljište namenjeno za proizvodnju ranostasnih sorti paradajza i paprike treba dobro nađubriti zgorelim konjskim ili goveđim stajnjakom u količini oko 400 kg/ar.i tri kgr/ar NPK mineralnog đubriva i zaorati, zatim zemljište dezinfikovati i plastenik provetravati zemljišta i provetravanje plastenika.