Jednu od najstarijih povrtarskih vrsta u Srbiji je čini se najlakše prodati. Za razliku od ostatka sveta, špargla, koja se svrstava u skupoceno i veoma delikatno povrće, kod nas je veoma slabo zastupljena.
Foto:Bojan Stojanović
Špargla se seje krajem marta, početkom aprila
I Bojanu Stojanoviću iz Sopota trebalo je dugo vremena da se odluči i krene sa proizvodnjom ove višegodišnje biljke. Poljoprivreda mu nije osnovno zanimanje, ali pošto ima plodne oranice na porodičnom imanju u Nemenikućama, rešio je da se okuša u proizvodnji zelene špargle.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Stric moje supruge, koji kao kuvar sezonski radi u Švedskoj, prvi je pre nekih 12 godina u Smederevskoj Palanci posadio šparglu i na njegov nagovor sam i ja počeo sa ovom proizvodnjom. Isplati se finansijski, zdrava je, a lako se nalaze kupci pošto je kod nas nema puno na tržištu. Ja to u početku nisam shvatao ozbiljno i sigurno sam izgubio pet godina zato što ga nisam poslušao”, ispričao nam je Bojan kako je uopšte došao na ideju da gaji povrće koje po mnogima donosi sigurnu dobit.
Kako objašnjava, u prvoj godini je samo proizvodnja rasada. Seme špargle, za koje kaže da ga je malo teže nabaviti kod nas, seje se krajem marta i početkom aprila, na dubinu od četiri do pet centimetara, razmak između semenki je pet do šest centimetara, dok je razmak između redova dovoljan da se može proći između.
Špargla tek u osmoj godini dostiže pun rod
Na stalno mesto rasađuje se naredne godine, krajem februara i početkom marta. Jedna od druge sadnica se rasađuje u razmaku od 30 centimetara i na dubinu od 30 do 40 centimetara. Špargla traži duboku sadnju zbog veće količine vlage i kako bi bila zaštićena od mraza.
I u drugoj godini nema berbe, potrebno je da što više izdanaka izbije iz zemlje uz redovno okopavanje i uklanjanje korova. Krajem jeseni ili početkom naredne godine treba pokositi izdanke, koji su izrasli tokom vegetacije u drugoj godini.
Foto:Bojan Stojanović
„Tek u trećoj godini od sadnje špargla stiže na rod i to je prvo branje. Međutim, ni tada nije puno branje, već se preporučuje da berba traje najviše mesec dana, kako se biljke ne bi previše iscrpele. Nakon toga potrebno je pustiti da izraste što više izdanaka, a ukoliko je suša tokom leta preporučuje se navodnjavanje zasada, da bi se koren što bolje spremio za narednu sezonu. Što bolje biljke negujemo tokom maja, juna, jula i avgusta biće bolji rod sledeće godine”, kaže Stojanović.
Špargla tek u osmoj godini dostiže pun rod. Od treće do osme godine postepeno se povećava prinos i dužina branja. Životni vek špargle može da bude 12 do 15 godina što zavisi od toga koliko se vodi računa o samom zasadu. Traži vlagu, ali je za nju najbitnije toplo i sunčano vreme, jer u suprotnom uspori rast.
Ova godina je najgora za proizvodnju špargle u zadnjih 10 godina
„Ukoliko je lepo proleće ona kreće početkom aprila. Ja sam prošle godine počeo branje oko 20. marta, jer su vremenske prilike bile fenomenalne, dok je ove godine stigla na branje tek krajem aprila. To je mesec dana kašnjenja i kolege koje su duže u ovom poslu od mene kažu da je u poslednjih desetak godina ovo najgora godina za proizvodnju špargle”, navodi naš sagovornik.
Stojanović je šparglu počeo je da gaji na površini od pet ari. Ovog proleća pod tom povrtarskom biljkom je oko 15 ari koja je stigla na rod, od čega je više od polovine u prvoj godini branja. Već naredne godine ovaj zasad biće proširen za još 10, a plan je kaže da šparglu proizvodi na nekih 40 ari.
Foto:Bojan Stojanović
„Ukoliko se bar malo vodi računa, može bez problema da bude do sedam tona po hektaru, što znači da bi sa nekih desetak ari ja trebao da od šeste godine u punom rodu imam oko 700 kilograma. Prošle godine sa 520 žbunova bilo je 115 kilograma, a ove bi trebalo da bude malo više. Međutim, zbog nepovoljnih vremenskih prilika izgubio sam ceo mesec i mrazevi u aprilu su učinili svoje, jer su smanjili rod za nekih 30 do 40 odsto. Tako da se nadam da ću da uberem nešto više od 150 kilograma”, istakao je ova povrtar.
Koliko je špargla tražena na tržištu govore i reči našeg sagovornika da bi u sezoni mogao da proda i tonu ovog povrća. Kaže da je ogromna potražnja, a sve proizvedeno do sada prodao je putem društvenih mreža. Trenutno nema veliku količinu špargle da bi je ponudio restoranima iako je, kako navodi, imao ponuda.
Cena špargle varira u zavisnosti od toga da li se prodaje u sezoni ili van nje odnosno da li se kupuje u trgovinama i velikim marketima. Kilogram špargle se u proseku trenutno kreće oko 1.000 dinara, što je, kako navodi Stojanović, zadovoljavajuća cena, jer kod ove proizvodnje nema velikih ulaganja.
Komentari