Cilj svake proizvodnje je potrošnja! Kada bi se svi proizvođači pridržavali ovog pravila i kad bi sve lokalne samouprave imale organizovanu proizvodnju, ne bi se svake godine pojavljivali viškovi proizvoda. Isto tako, ni otkupne cene ne bi bile niže od onih koje proizvođači očekuju. Potrošnja, odnosno tražnja određuje obim i strukturu proizvodnje.
Možda vas zanima
Ali, s obzirom na to da se sva ova pravila uglavnom ne poštuju, možemo da sagledamo činjenice, i izvagamo gde su proizvođači, a gde potrošači, kad govorimo o proizvodnji paprike. Polazna osnova je upotrebna vrednost ove jesenje crvene lepotice.
Paprika je zbog svog izuzetno složenog hemijskog sastava nezamenljiva u svakodnevnoj ishrani. Sem upotrebe u svežem stanju, ima široku upotrebu i za spravljanje različitih proizvoda: industrijsku preradu, tradicionalnu pripremu u domaćinstvu i tako ima masovniju upotrebu tokom cele godine.
„Papriku treba što više koristiti u sirovom stanju, preporučuju nutricionisti!“
Visok sadržaj ugljenih hidrata, proteina, ulja, koga posebno ima u semenu, bojenih materija, karotenoida, mineralnih materija: kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, natrijuma, vitamina C, koga ima do 270 mg na 100 g ploda, i grupe B vitamina, odlike su plodova paprike. Ljuta paprika sadrži i alkaloid kapsaicin, koji je zastupljen i do 0,6%.
Od asortimana zavisi produktivnost!
Važno je znati da je crvena paprika po svojim sastojcima nekoliko puta vrednija od zelene. Najbolja je kad je mesnata i jedra. Što je zrelija i crvenija, to ima više vitamina i mineralnih materija, te je korisnija i lekovitija.
Zbog velike količine vitamina C, upotrebom crvene paprike se povećava elastičnost i propustljivost kapilara, sitnih krvnih sudova u organizmu. Lekovita je u slučaju prehlade, kod lečenja astme, bronhitisa i svih respiratornih infekcija. Papriku treba što više koristiti u sirovom stanju – preporučuju nutricionisti! Usitnjavanjem se takođe gubi deo hranljivih materija, pa salate treba pripremati neposredno pred služenje.
„Presudnu ulogu u ekspanziji imaju razvoj rashladnih uređaja i prerađivačke industrije!“
Paprika se kod nas ipak najviše koristi prerađena, iako je potpuno jasno da i termička obrada i usitnjavanje uništavaju sva njena lekovita svojstva i da tako pripremljena jedino zadovoljava naša čula ukusa i želju za pikantnom hranom.
Proizvodnja paprike znatno se razvila u poslednjih nekoliko decenija. Presudnu ulogu u ekspanziji ove proizvodnje imala je domaća i svetska tražnja, razvoj rashladnih uređaja i prerađivačke industrije. Oko 50% celokupne proizvodnje paprike ostvari se u centralnoj Srbiji, a najviše u Pomoravlju. Za hladnjače i transportna rashladna sredstva može se reći da su najrevolucionarniji izumi za proizvodnju paprike.
„U septembru imamo najviše paprike, iz svih perioda setvi različiti rodovi su na tržištu!“
Berba paprike se obavlja u više navrata, najčešće je to 3-5 masovnih berbi u njivskoj proizvodnji. Kod rane proizvodnje imamo prvu berbu u junu, srednje rane krajem jula i početkom avgusta i u kasnoj proizvodnji berba je krajem avgusta i početkom septembra i traje sve do pojave jačih jesenjih mrazeva. Tako da u septembru imamo najviše paprike, iz svih setvi različiti rodovi su na tržištu.
U zavisnosti od sorte i namene, paprika se bere i koristi kako u tehnološkoj, tako i u fiziološkoj zrelosti. Pored optimalnog vremena berbe, za kvalitet paprike i za konzumiranje u svežem stanju, ali i za preradu, važan je način pakovanja, uslovi transporta i čuvanja i vreme proteklo od berbe do direktne potrošnje, odnosno prerade.
„Treba izbegavati papriku sa mrljama, jer su one siguran znak da je unutar ploda počeo proces kvarenja!“
Kod kupovine paprike posebno treba voditi računa da bude čvrsta i mesnata, a izbegavati one koje imaju znake početka venjenja, jer to ukazuje da su izgubile vlagu. Treba izbegavati i papriku sa mrljama, jer su one siguran znak da je unutar ploda počeo proces kvarenja. Paprika je izuzetno osetljiva i lako kvarljiva, brzo gubi svoj karakterističan ukus i brzo vene.
Pažljivo ubranu papriku sa drškom najbolje je bez sabijanja puniti u mrežaste vreće ili duboke letvarice, kao transportnu ambalažu. Kod transporta dugog 2-3 dana maksimalno dozvoljena temperatura pri utovaru može da bude oko 10 stepeni, pod uslovom da se u toku transporta kreće od 4 do 10 stepeni.
Nauka kaže da u komorama sa temperaturom od -0,5 do 0,5 stepeni, uz relativnu vlažnost vazduha 85-95% može da se čuva i do 40 dana.
Mnogi plodovi su pretrpeli ožegotine od sunčevih zraka!
Gajenje paprike ima i veliki privredni značaj jer se gaji na velikim proizvodnim površinama uz značajno angažovanje radne snage. Po svojim karakteristikama paprika treba da bude visoko akumulativan proizvod. Ali da li je to tako?
Proizvođači kažu da ih kilogram paprike u proizvodnji košta oko 35-40 dinara. Prodajna cena za prvoklasne plodove je oko 50-60 dinara. Većina proizvođača robu prodaje u svojim dvorištima i dobijaju 40-50 dinara za kilogram. Prerađivači otkupljuju filete paprike, i tu postoji mogućnost da se isklasiraju proizvodi i da se prodaju i oni koji nisu prvoklasni. Naravno, tu je i cena niža, i kreće se 35-40 dinara.
Izostanak padavina tokom leta je pogodovao odsustvu bolesti, pa nisu bila velika izdvajanja za upotrebu zaštitnih sredstava, ali je bilo potrebno izdvojiti više novca za navodnjavanje. S druge strane, mnogi plodovi su pretrpeli ožegotine od sunčevih zraka, i one su trajno oštetile takve plodove. Sve u svemu, kad govorimo o proizvodnji na otvorenom, proizvođači očekuju višu cenu od kasnije berbe i tu eventualno vide veću zaradu, na „poslednjem zrnu“.
„Često se zanemaruje činjenica da je prosperitet zapravo u preradi, i to onoj planski osmišljenoj!“
Podizanje većeg broja hladnjača bi bila mogućnost za bolji plasman i šansa za razvoj visokoprofitabilne i izvozne prilike. Rashladni kontejneri su mogućnost za domaće tržište, u kojima se čuva lako kvarljiva roba, pa i paprika, koja zadržava svoju svežinu po nekoliko dana. Sa robom koja je očuvana u hladnjačama i kontejnerima može se organizovati proizvodnja tokom cele godine i izrada različitih proizvoda.
U Srbiji su, generalno, vrlo mala izdvajanja za ispitivanje tržišta i tražnje u odnosu na proizvodnju, pa zato vrlo često imamo nesklad između onog što je proizvedeno i onog što ima ugovoren plasman. Često se zanemaruje činjenica da sekundarni proizvodi daju znatno veću vrednost od primarnih i da je prosperitet zapravo u preradi, i to onoj planski osmišljenoj. Prerađivačka mala i srednja preduzeća treba da budu cilj i proizvođača i potrošačkog društva.
Izvori:
dr Ljubo O. Vračar „Tehnologija zamrzavanja povrća“
Jovan Babović – „Plasman i tržište“, „Ekonomika poljoprivrede i zadrugarstva“
Lične beleške i zapažanja
Komentari