S obzirom na to da se u Paraćinu i okolini paprika tradicionalno proizvodi u mnogim domaćinstvima, sa Nenadom Miloševićem, jednim od iskusnih proizvođača iz ovoga kraja, porazgovarali smo o trenutnoj poziciji povrtara u centralnoj Srbiji. Upitali smo ga kakva je njihova perspektiva, može li naša paprika da bude konkurentna na svetskom tržištu i kakve promene u ovoj grani poljoprivrede možemo da očekujemo u narednih nekoliko godina.
Nenad Milošević, povrtar iz Paraćina, rekao nam je kakve sorte paprike se gaje u njegovom kraju i na koji način se ta proizvodnja odvija.
Možda vas zanima
PAPRIKA – saznajte sve o ovom zdravom povrću!
„Kada je reč o proizvodnji paprike, trenutno svi koristimo sorte koje su jeftinije, jer je za naš budžet to prihvatljivije. Međutim, u narednim godinama će biti sve teže da se opstane. Naime, postoje hibridi koji su tolerantni na neke bolesti i mi ćemo morati kad tad da pređemo na njih, ukoliko želimo da se bavimo povrtarstvom.“
„Ipak, problem hibrida je što ne postoji nijedna paprika koja je urađena za naše tržište, to jest za našu pijacu. Postoje dobri hibridi sa visokim sadržajem suve materije, ali oni nisu lepi za oko i ne možemo da ih prodamo. Zbog toga i koristimo naše sorte.“
„U perspektivi, posao u povrtarstvu je sve teži i plašim se da gubimo bitku sa konkurencijom, odnosno sa susednim zemljama i to počev od Albanije. Iako je mnogi možda smatraju zaostalom zemljom, ona to više nije. Naprotiv, njihovi proizvođači su trenutno mnogo ispred nas i mi kaskamo za njima. Čija je to krivica, da li naša, ili državnih vlasti, neće ni biti važno ako izgubimo bitku na ruskom i evropskom tržištu.“
Mnoga sela u ovom kraju više ni ne proizvode papriku, jer to postaje sve teži, skuplji i zahtevniji posao.
Mislite da su domaći plodovi paprike interesantni nama ovde, ali nisu kupcima na drugim tržištima?
„Nama jesu, jer smo navikli na takve proizvode i naši kupci ih kupuju. Međutim, problem je i što sve manje ljudi živi u Srbiji. Moguće rešenje mogao bi da bude neki krajnji proizvod, kao što je ajvar. On i drugi slični proizvodi od paprike mogli bi da imaju uspeha na stranim tržištima.“
Mislite da će možda povrtari iz ovoga kraja morati na pređu na neku drugu granu poljoprivrede, na primer na voćarstvo?
„Evropska unija nas vidi kao voćarsku regiju. Zato će i sredstva iz predpristupnih fondova biti namenjena za voćare. Mi sami, bez tih sredstava, nećemo moći da imamo bolju proizvodnju. Mnoga sela u ovom kraju više ni ne proizvode papriku, jer to postaje sve teži, skuplji i zahtevniji posao. Ljudi su prešli ili na druge povrtarske proizvode, ili na voćarsku proizvodnju.“
Dakle, možda ćemo uskoro u ovim pomoravskim selima u kojima se tradicionalno gajila paprika uskoro viđati voćnjake i vinograde?
„Ja bih voleo da tako bude, jer u voćarstvu jeste budućnost. Verovatno će na kraju tako i biti, jer je sve manje ljudi u selima koji žele da se bave povrtarstvom. Mladi ljudi masovno odlaze u inostranstvo, a stariji ljudi nemaju više godine ni snagu da se bave takvim poslom. Uz to, oni i kada je reč o finansijama, ali i o znanju, nisu dovoljno potkovani da bi mogli da idu u korak sa velikim proizvođačima.“
„Mi, proizvođači u Pomoravlju, smo usitnjeni. U Vojvodini ljudi imaju imanja na parcelama od po 50 ili 100 hektara. Naša imanja imaju po toliko ari i zato ne možemo u trku ni sa njima, a kamo li sa nekim velikim proizvođačima koji imaju savremenu opremu i mehanizaciju.“
Sagovornik:
Nenad Milošević, povrtar iz Paraćina
Komentari