Grašak je jedna od najstarijih povrtarskih vrsta. Arheološki nalazi u Grčkoj ukazuju na to da se koristio čak 6.000 godina pre nove ere. Grašak se odlikuje kratkim periodom vegetacije i nije mnogo zahtevan za gajenje. Zato on kod nas može da uspeva i na planinama do 2.000 metara nadmorske visine.
Možda vas zanima
Grašak mogu da napadaju gljivice, bakterije i virusi, koji izazivaju kod njega različite bolesti i propadanje. Najznačajnije bolesti koje izazivaju gljivice su pegavost ili antraknoza graška (Ascochyta pisi), fuzariozno uvenuće biljaka (Fusarium oxysporum), plamenjača (Peronospora pisi), pepelnica (Erysiphe polygoni) i rđa graška (Uromyces pisi).
Stočni grašak – bogat izvor proteina
Antraknoza ili pegavost lista i stabla
Prenosi se zaraženim semenom i biljnim ostacima na polju, gde gljivica prezimljava. Zaraženo seme ima tamne, mrke mrlje i lako se uočava. Bolest se širi u polju u uslovima vlage. Mlade biljke koje su mnogo zaražene mogu da uginu.
Pegavost lišća i stabla smanjuje prinos, a inficirane mahune imaju malu upotrebnu vrednost. Ovu bolest moguće je sprečiti izborom zdravog semena, gajenjem otpornih sorti, plodoredom, izborom promajnog mesta za gajenje graška. Takođe, preporučuje se zaprašivanje semena benomilom i prskanje biljaka odmah po primećivanju prvih simptoma preparatima kao što su Benomil (Benlejt) ili Ridomil plus.
Šta sve odlikuje grašak šećerac
Najveću otpornost na ovu bolest pokazuju sorte Kosmaj, Frimas i Palanački G-65, a najosetljivije su Mali provansalac i Čudo Kelvedeona.
Uvenuće biljaka (fuzarijum)
Ova bolest ne pravi velike ekonomske štete u našoj zemlji. Do uvenuća graška dolazi u uslovima duge i visoke vlažnosti zemljišta, uz prisustvo parazita i ako je sorta preosetljiva. One mogu usloviti uvenuće graška u „oazama” u kojima je parazit bio prisutan. Većina sorti koje se gaje na našem području otporne su na ovu gljivicu.
Plamenjača
Javlja se u vidu mrke prevlake na naličju lišća, kada usevi nakon dužih padavina i rosa postanu gusti. Infekcija se prenosi i na mahune koje se deformišu i dobijaju mrku boju, kao i seme uzeto iz njih. Može se sprečiti izborom zdravog semena, plodoredom i prskanjem rastvorima preprata kao su Cineb, Antrakol, Poliram-kombi i tako dalje.
Plamenjača se masovno javlja na mestima gde je sprečeno provetravanje useva, u vlažnim i hladnim prolećima. U uslovima tople i suve klime nema opasnosti od ove bolesti.
Pepelnica
Pepelnica u našim uslovima napada biljke pred kraj vegetacije, kada one dobiju belu boju od micelije gljive, a kasnije se „ospu brašnom” – to su spore koje raznosi vetar i širi zarazu. Međutim, pepelnica ne može da nanese velike štete grašku. Ta bolest može se sprečiti plodoredom, a retko prskanjem biljaka sredstvima na bazi sumpora kao što je Karatan.
Gajenje graška: Plodored ključan za dobar prinos
Rđa graška
Rđa kod graška se javlja skoro svake godine, ali retko izaziva velike štete. Gljivica prelazi sa korova mlečike i u junu izaziva najveće štete na grašku. Kada bolest počne da se razvija, javljaju se gomilice spora na naličju lista (letnje spore). Ako biljka bude zaražena velikom količinom rđe, to može da izazove sušenje listova i biljke.
Suzbijanje rđe započinje se uništavanjem melčike, spaljivanjem zaraženih biljaka i prskanjem sredstvima koja se koriste za antraknozu ili pepelnicu.
Bakterioza graška
Ovu bolest izaziva bakterija Pseudomonas pisi, koja u biljku prodire kroz otvore na lišću. Izaziva pegavost zelenih delova biljke. Pege su u početku vodene, zelene, a kasnije postaju mrke. Na stablu i na cvetnim drškama pege se spajaju i obrazuju brazde.
Obolele drške otpadaju i tako se smanjuje prinos. Prenosi se semenom. Dezinfekcija semena vrši se preparatima na bazi žive. Na taj način se sprečava primarna infekcija. Druge mere borbe su plodored i uništavanje obolelih biljaka.
Viroze graška
Viroze graška razlikuju se po simptomima koji se manifestuju na zaraženim biljkama. Ova bolest najčešće se manifestuje u vidu mozaika i žutila na lišću, zatim savijanjem i opadanjem mahuna, skraćivanjem internodija i formiranjem žbunaste biljke, i tako dalje. Najpoznatiji simptomi te bolesti su enacijski ili običan virus mozaika graška i vršno žutilo biljaka.
Do sada je opisano oko desetak viroza od kojih se samo jedna prenosi semenom. Sve druge viroze prenose lisne vaši u toku vegetacije, sa korovskih i drugih zaraženih biljaka na zdrave. Suzbijanje te bolesti slično je kao i kod drugih viroza – uništavanjem korova i lisnih vaši.
Komentari