Velike količine vitamina i minerala koje se nalaze u kupusu činili su ga prioritetnom namirnicom trpeze kod drevnih Kineza, rimskih imperatora i grčkih filozofa.
Najstariji podatak o korišćenju kupusa pronađen je u Kini, a datira iz perioda 4.000 godina pre nove ere. Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže jin i jang ravnoteža u telu. Kiselili su ga za zimu i u njega dodavali bareni pirinač. U Evropi se razvijao od kamenitih sredozemnih obala, pa sve do Irske, iz divljeg kupusa (lat. Brassica oleracea), poznatijeg pod nazivom zelje. Drevni Grci su počeli da ga upotrebljavaju u 4. veku p.n.e, kada su zapisani prvi podaci o uzgoju kupusa u Evropi.
Možda vas zanima
Diogen je prvi uočio hranjivu vrednost ove namirnice, dok je Teofrast već tada razlikovao tri vrste kupusa. Ova biljka je takođe bila omiljena hrana starih Rimljana. Rimski imperator Dioklecijan je u Splitu uzgajao kupus lisičar. O lekovitim svojstvima kupusa prvi je pisao Katon Stariji pre više od 2.200 godina. On u svojim zapisima ističe kupus kao diuretik, sredstvo protiv grčeva, sedativ za smirenje živaca i laksativ.
Gajenje kupusa
Kupus se gaji u ravnicama, rečnim dolinama i brdsko-planinskim područjima, ali može uspevati i na većim nadmorskim visinama, do 2.000 metara. U zavisnosti od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U slučaju kontinentalne klime, uvek je postrni, obično posle graška, luka, krompira i pšenice. Uglavnom najbolje uspeva na vlažnom i prohladnom području. Ne podnosi prejaku svetlost, uzgaja se iz rasada i, u zavisnosti od klimatskih uslova, može se navodnjavati.
Na prooranom zemljištu (25-30 cm), kupus se seje u redove, sa razmakom od 8 do 12 cm, a između biljaka sa razmakom od 3 cm. Optimalna temperatura za rast kupusa je između 15 i 18 stepeni C°, dok visoke temperature iznad 25 stepeni C° ugrožavaju rast i razvoj glavice. Mrazeve od -3 stepena C° dobro podnosi, a starije biljke mogu izdržati i -12 stepeni C°. Kupus je potrebno đubriti organskim đubrivom.
Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže jin i jang ravnoteža u telu.
Lekovitost kupusa
U kupusu se nalaze velike količine vitamina A i C. Takođe, sadrži kalcijum, belančevine i gvožđe. Hlorofil, koji je biljni hemoglobin, utiče na lečenje mnogih oboljenja, pa čak i anemije, dok celuloza poboljšava probavu i preventivno deluje kod prehlade i kašlja. Ima antioksidantno i antiseptičko dejstvo, te jača imunitet i sprečava brojne bolesti i tegobe.
Pomaže kod bolesti srca i krvnih sudova, bronhitisa, glavobolja, istegnuća mišića i ligamenata, malokrvnosti, mamurluka, modrica, plućnih bolesti, povišenog holesterola, prehlada i kašlja, proširenih vena, kožnih bolesti, regulisanja varenja, reume, stresa, uganuća, čireva i bubuljica. Listovi kupusa se stavljaju i kao obloge na opekotine i rane. Osim svežeg kupusa, kao izuzetno zdrav ističe se i kiseli kupus.
Kiseli kupus
Procesom kiseljenja u kupusu se stvara vitamin B12, koji potpomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca i održavanju nivoa gvožđa u organizmu. Takođe je bogat jedinjenjima sumpora, odličnim za prevenciju protiv raka želuca i iscelivanje oštećene kože od UV zraka. Laktobacili deluju kao probiotik i prirodno se nalaze u fermentisanim proizvodima. Dokazano je da blagotvorno utiče na bol u želucu i jača imunološki sistem.
Kiseli kupus utiče na dobro raspoloženje, a odličan je i u borbi protiv stresa. Pomaže kod izgradnje kostiju, jača imunitet i povećava snagu mišića, doprinosi obnavljanju istrošenog vezivnog tkiva, blagotvorno deluje na organe za varenje, želudac i creva, podstiče izlučivanje štetnih materija iᴢ organizma, blagotvorno deluje i na funkcionisanje srca i krvotoka, jer snižava povišeni holesterol, pospešuje zarastanje rana, te pozitivno deluje i na funkcionisanje mozga i nervnog sistema.
Zimi iskoristite sezonu kiselog kupusa, a leti ga koristite u ishrani kao salatu i sigurno ćete osetiti poboljšanje u organizmu.
Komentari