Jedna od važnih povrtarskih kultura bez koje zimnica ne može ni da se zamisli jesu krastavci kornišoni. Gajenje kornišona nije toliko rasprostranjeno i prošireno kao na primer paprika ili paradajz, ali to nimalo ne umanjuje vrednost ove vrste, kako na domaćim trpezama, tako i u prerađivačko-prehrambenoj industriji.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
Postoje dva osnovna tipa kornišona: glatki ili holandski i bradavičasti ili američki kornišoni. U našoj zemlji su poznatiji bradavičasti, jer se dugo godina gajila sorta pariski kornišon, koji je iz tog reda. Kornišoni se gaje na zemlji, u špaliru, na otvorenom polju, u plastenicima i staklenicima. Kod nas dominira proizvodnja na otvorenom polju, na zemlji, mada ima i špalirskog načina gajenja.
Kornišoni – proizvodnja i osnove gajenja
Vodeći način proizvodnje krastavca kod nas je direktna setva, sa retkim i mestimičnim pokušajima primene nekih netipičnih agrotehničkih mera, kao što je zastiranje zemljišta polietilenskom folijom i malč papirom, ili vertikalni, špalirski uzgoj. Iz rasada je način koje se nešto ređe koristi, a koji vodi do plasteničke, tj. stakleničke proizvodnje. U Srbiji se, dakle, kornišoni više gaje na otvorenom polju nego u zatvorenom prostoru. Moguće je da ekonomski ovo povrće ne opravdava takvu vrstu ulaganja.
Postoje dva osnovna tipa kornišona: glatki ili holandski i bradavičasti ili američki kornišoni.
Oba ova načina proizvodnje, i na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru, mogu biti uz oslonac ili položeno i oba su relativno laka, s tim što se treba voditi računa o zalivanju, đubrenju (NPK pre setve i kalcijum za vreme plodonošenja), kao i bolestima i štetočinama (plamenjača, crveni pauk), što je zajedničko za gajenje bilo koje kulture.
Sami kornišoni zahtevaju malo lakša zemljišta i imaju veliku potrebu za zalivanjem, s tim što se mora voditi računa da toplu biljku nikako ne treba zalivati hladnom vodom, jer će plod biti gorak.
Gajenje na otvorenom polju
Proizvodnja na otvorenom se najčešće obavlja kasnom setvom sredinom jula i to plitko, na 1 do 2 cm dubine, uz utrošak 1-2 kg/ha. Razmak između jamki trebalo bi da bude 100×15 cm, dok je kod špalirskog uzgoja nešto bliži, što donekle zavisi i od sorte.
Postoji varijanta da se seje i dvoredno, gde je rastojanje 25 do 30 cm u trakama i 120 cm između traka. Iz rasada sadnja može da se obavi i kasnije, a razmak je otprilike isti.
Za uspešno gajenje se obično koristi tehnika malč folije, kao i sistem kap po kap. Folija mu pruža dovoljnu količinu viših temperatura koje kornišon, kao toploljubiva biljka, zahteva.
Špalirski oblik gajenja tj. uz oslonac, zahteva više ulaganja. Pre svega, na zemlji bi trebalo da je gajena monokultura bar 5 godina. Za ovakav uzgoj se koriste posebni hibridi sa visokim prinosom.
Gajite krastavac? Ovo trebate da znate o njegovoj berbi
Sam špalir su obično betonski, metalni ili drveni stubovi, slično kao kod gajenja vinove loze. Visina špalira trebalo bi da bude 1,6 do 2 m, a razmak između konstrukcija 1,5 m. Špaliri sa dva reda su na rastojanju od 2 m.
Špalirski način obično obuhvata u svojoj konstrukciji i tri vodovodne žice, od kojih se prva nalazi na visini od 20 do 30 cm.
Prednosti špalira su veće mogućnosti za formiranje plodova (više svetlosti), lakša zaštita i lakša berba. Prednosti kod položenog tipa jesu mala ulaganja, gotovo nikakva.ž
Gajenje u zatvorenom prostoru
Kod ovog načina važe gotovo ista pravila, s tim što se setva i sadnja obavljaju nezavisno od godišnjeg doba. Krastavci u plasteniku imaju dovoljno toplote, a obično je i sistem za navodnjavanje obezbeđen, te su plodovi dobijeni na ovaj način dobri i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu.
U vreme presađivanja sejanaca, biljke imaju po 4 lista. Zemljište bi trebalo da je zagrejano najmanje na 16 stepeni, a sadnja se obavlja u redove 120×40-50 cm, ili u dvostruke redove. Za ovaj tip uzgoja trebalo bi da se sade otpornije sorte, sa jačim korenovim vratom i stablom, kako bi mogućnost zaraze Fusariumom bila svedena na minimum. Zbog ove gljive se najčešće vrši dezinfekcija zemljišta pre sadnje.
Krastavci u pasteniku imaju dovoljno toplote, a obično je i sistem za navodnjavanje obezbeđen, te su plodovi dobijeni na ovaj način dobri i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu.
Kada je reč o izgledu radova, takođe postoji nekoliko varijanti, kao na primer nađubrene brazde, dvored, nastiranje slamom, folijom itd. Zanimljiv je način proizvodnje krastavaca u niskim tunelima, ali on je za izuzetno rano plodonošenje.
Špalirsko gajenje u plasteniku se vrlo retko, gotovo nikada ne primenjuje u Srbiji.
Kao i na otvorenom, i kornišone u zatvorenom prostoru treba redovno zalivati, podmlađivati, ogrtati po potrebi i prehranjivati 4-5 puta u toku vegetacije sa NPK đubrivima kao i vuksalom, fertikerom.
Pogledajte i naš video o gajenju krastavca kornišona:
Autorka teksta: Ana Blagojević
Komentari