Maksimalno iskorišćenje zemljišta, dodatni prinosi i prihodi, i smanjenje štetočina samo su neki od prednosti postrne setve. Često se kao postrni usev koristila soja, međutim pasulj takođe može da posluži kao drugi usev na istoj parceli.
Možda vas zanima
Do sada je kod nas najzastupljenija leguminiza u postrnoj setvi bila soja. Setva pasulja kao drugog useva bila bi preporučljiva pogotovo u novim vidovima proizvodnje, kontrolisanoj konvencijalnoj proizvodnji, sistemu upravljanja proizvodnjom na bazi principa dobre poljoprivredne prakse, a posebno u organskoj proizvodnji.
Udružena sadnja: Kako da gajite tikve, kukuruz i pasulj
Značaj stalnog prisustva nekog od useva na njivi nije samo u boljem iskorišćavanju zemljišta i ekonomskim aspektima. Smanjeni su problemi sa bolestima i štetočina, ali treba naći adekvatan sortiment pšenice i pasulja s gledišta visine prinosa i potreba za kvalitetnim namirnicama.
Sve što treba znati o gajenju pasulja
Neophodni uslovi za organizovanje postrne proizvodnje su odgovarajuće klimatske prilike u području za koje se planira proizvodnja i odgovarajuća dužina vegetacije svih useva koji treba da se smenjuju na površini. Na uspeh proizvodnje u pojedinim godinama utiču konkretne vremenske prilike.
Zahtevi pasulja za toplotom i vodom
Sa gledišta mogućnosti postrne proizvodnje pasulja eventualni limitirajući faktori mogli bi da budu raspoloživa količina toplote i vode. Vegetacioni period postrnog pasulja kada se seje početkom jula,može da traje oko tri meseca. Pasulju treba 250-390 milimetara vode za uspešan razvoj i to odgovarajuće raspoređene tokom njegove vegetacije.Nedostatak vode je jedan od osnovnih uzroka niskih i nestabilnih prinosa pasulja. Neke sorte pasulja su osetljive na dužinu dana, ne mogu da cvetaju u dugom danu, te ne bi mogle doneti rod kao postrni usev. Zato se, osim o dužini vegetacije mora voditi računa i o izboru sortimenta.
Vodič za uspešno gajenje različitih sorti pasulja
Prinos u postrnoj proizvodnji pasulja nije manji od onog u redovnoj. Kvalitet zrna je bolji, zrna su krupnija, nalivena i sazrela u boljim uslovima. U postrnom roku setve pasulj se može sejati čim se skine ječam i pripremi zemljište – početkom jula. Nakon nicanja pasulja, ali i ječma iz zrna rasutih prilikom žetve, usev bi trebalo tretirati herbicidom za suzbijanje jednogodišnjih trava.
Gajenje pasulja
U proizvodnji postrnog pasulja treba se pridržavati većine istih pravilakao i u proizvodnji u prolećnom roku setve:
- ne sme se sejati na njivi na kojoj ima ostataka atrazinskih preparata,
- nije preporučljivo gajiti pasulj na parcelama na kojima ima korova koji se razmnožavaju vegetataivnim organima,
- setva se obavlja mašinski pri čemu treba da se ostvari od 400.000 – 500.000 biljaka po hektaru,
- vrlo je važna međuredna kultivacija jer se uništavaju korovi,održava povoljan vodno,vazdušni i toplotni režim zemljišta,
- ne treba žuriti sa prvom kultivacijom i treba raditi pažljivo da se ne bi povredio plitak i nežan korenov sistem,jer to može mnogo da produži vegetaciju,
- treba voditi računa dase ne ulazi u usev kada su biljke vlažne,
- usev trtirati preventivno bakarnim preparatom prvi put u fazi trećeg lista,a kasnije po potrebi,
- zalivanje se izvodi svakih 10-15 dana sa po 30 milimetara vode sve do fiziološke zrelosti biljaka
- prvih smptoma sušenja lišća,
- ne kasniti sa žetvom,
- nakon žetve odmah treba obaviti čišćenje dobijenog zrna pasulja od biljnih ostataka i prljavštine,
- uraditi zaštitu od pasuljnog žižka.
Iz ličnog iskustva: Gajenje pasulja bez hemije
Posebna pravila
- Važno je da se obrada zemljišta posle žetve obavi u što kraćem roku, sa što manje gubitka vlage,
- odmah posle setve, najbolje istog dana, zasejanu površinu zaliti sa oko 30 milimetara vode da bi usev dobro iznikao,
- posle nicanja,ako je pet-šest dana bilo bez padavina, potrebno je još jedno zalivanje, a nakon toga pustiti usev da se “ukoreni” – ne zalivati ga i ne kultivirati jednu do dve nedelje,
- za uspešan razvoj pasulju treba 250-390 milimetara vode. To znači da je pasulju,osim redovnih padavina i početnih zalivanja, najčešće potrebno obezbediti još oko 150 milimetara vode,
- u postrnoj vegetaciji pasulja često se pojavi rđa (gljivično oboljenje) ali ne izaziva ekonomski značajno smanjenje prinosa,
- herbicid za suzbijanje travnih korova, u kombinaciji s visokom temperaturom i osetljivim genotipom, može da izazove stres koji usporava rast biljke i produžava vegetaciju, pa i o tome treba voditi računa.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Gordana Rehak
Komentari