Srbija je pre 2006. godine bila neto uvoznik šargarepe, od kada izvoz postepeno raste, a uvoz stagnira. Tako za samo deset godina, 2016. godine, Srbija izvozi deset puta više ovog povrća nego što uvozi.
Možda vas zanima
Ključ uspeha sa šargarepom bili su poljoprivrednici, njih nekolicina koji su uvideli dobru priliku, počeli da primenjuju savremene tehnologije proizvodnje i da postižu visoke prinose i to 80-100 tona po hektaru, dok je republički prosek od 15 do 20 tona po hektaru.
Centar proizvodnje šargarepe u Srbiji je nesumnjivo Begeč, gde su locirani najveći proizvođači. Proizvodnja se obavlja na bankovima, koristi se najkvalitetnije seme, uglavnom iz Francuske, navodnjava se i preko 20 puta u toku godine, biljke imaju dovoljne količine mineralnih đubriva i pravovremenu zaštitu.
Takođe, proizvođači intenzivno razmišljaju o plasmanu proizvoda i tržištu, investiraju u dodavanje vrednosti proizvodima kroz hladnjače, pakerice, sortirke. Mogu da čekaju povoljnije cene, da imaju finalni, upakovan proizvod koji postiže veću cenu i ima veću potražnju. Redovno prate trendove cena i plasiraju svoje proizvode na više tržišta čime smanjuju rizik od potencijalnog gubitka. Srbija izvozi šargarepu u preko 20 zemalja, uglavnom u okruženju, a Bugarska postaje sve značajnija izvozna destinacija.
Uspešni primeri izvoza, poput ovog sa šargarepom, i dalje će trajati, ali na brzinu daljeg razvoja uticaj će imati i podrška institucija (kao što je, na primer, IPARD fond), prvenstveno za investicije u dodavanje vrednosti.
Izvor: SEEDEV
Komentari