Tušt svi znamo kao nepoželjan korov u vrtovima i na oranicama. Tačnije on raste gotovo svuda jer pokazuje neverovatnu tolerantnost na sušu i temperaturne oscilacije, zemljište gde druge biljke ne bi uspele, a pritom u svim tim nepovoljnim uslovima veoma brzo napreduje.
U pitanju je biljka koja dolazi sa azijskog kontinenta, tačnije iz Indije i Kine gde se primenjuje u gastronomiji kao začin i povrće. Tušt dakle vodi poreklo iz Azije, ali se ova biljka raširila po celom svetu.
MOŽDA VAS ZANIMA
Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja biljna vrsta. Često se smatra korovom, ali radi se zapravo o izuzetno lekovitoj biljci koja se koristi u narodnoj medicini i gastronomiji.
Tušt ima zelene listove, crvenosmeđu stabljiku (doseže visinu do 30 centimetara) i male žute cvetove koji izmile u pazusima listova. Oni se pojavljuju od jula do septembra i smatra se medonosnom biljkom.
Izuzetno je zdrava biljka koja sadrži veću količinu omega-3 masne kiseline, vitamine A, B i C, mnogo minerala (magnezijum, kalcijum i gvožđe).
Tušt je lek i hrana
Ova korovska biljka sadrži vitamine A, B i C, minerale gvožđe, kalijum, magnezijum, cink i mangan, i najvažnije znatnu količinu omega 3 masne kiseline, više od ostalog povrća.
Od davnina ova biljka se koristila za poboljšanje rada srca i cirkulacije, podizanje imuniteta, smanjenje holesterola u krvi, prevenciju tumora i oporavak onkoloških pacijenata.
Brojni izvori navode da pomaže i ubrzava zarastanje rana. Smatra se da sprečava glavobolje, migrene. Navodi se i da ima udela u jačanju kostiju, potpomaže razvoju dece, ali i učestvuje u lečenju kod problema sa štitnom žlezdom, kožom i stomačnim organima.
U gastronomiji se najčešće upotrebljava svež za pripremu pesto soseva, raznih salata, smutija ili variva. Može da se suši i kozervira za upotrebu tokom zime.
Mladi listovi ove biljke su kiselkasto – slanog ukusa. Od njega se obično prave salate, dok se stariji listovi najčešće upotrebljavaju kao sastojci čorbi i supa, poput drugog zelenog povrća. Na ovaj način ga uglavnom upotrebljavaju Englezi i Francuzi. Tušt je i sastojak pesto soseva. Ova biljka može se i konzervirati i upotrebljavati kao zimnica.
Uzgoj tušta
Iako ne zahteva nikakve naročite uslove uzgoja, postoje oni koji mu najviše pogoduju. To su mesta koja su dobro osunčana, sa zemljištem u kojem se dugo ne zadržava voda (ne zabaruje se).
Razmnožava se semenom i sadnjom reznica. Najčešći način je setva semena koja se obavlja u proleće. Naime, semena se ne pokrivaju slojem zemlje već se samo pobacaju na njenu površinu jer moraju biti izloženi sunčevoj svetlosti.
Uzgoj tušta je jednostavan proces, mada zahteva određene uslove. Iako je korovna biljka, redovno uklanjanje iz bašte može značajno smanjiti prisustvo ili ga čak potpuno ukloniti. Preporučuje se izdvojiti posebnu gredicu za uzgoj tušta, po mogućstvu na sunčanim mestima s dobro dreniranim zemljištem, izbegavajući pretežno vlažna područja.
Za sadnju možemo koristiti biljke pronađene u bašti, voćnjaku ili iz prirode, reznice od postojećih biljaka ili seme. Ispupčene biljke jednostavno sadimo u zemlju, dok reznice stavljamo na površinu tla i lagano ih pokrivamo zemljom. Nakon sadnje, potrebno je zaliti biljke i reznice.
Važno je napomenuti da tušt može prenositi nematode, stoga je bolje koristiti reznice ili seme umesto celih biljaka iz prirode. Setva semena se obavlja u proleće, gde je dovoljno posuti semenke po površini zemljišta, pošto bolje klijaju na površini izloženoj svetlosti.
Nega biljaka praktično ne zahteva mnogo posla, osim redovne rezidbe. Preporučuje se rezidba mladih biljaka pre cvetanja i formiranja semena, ostavljajući deo osnove biljke kako bi se omogućilo razgranavanje i formiranje novih mladih stabljika. Uvek je preporučljivo ostaviti nekoliko biljaka nerezanim, kako bi se osiguralo stvaranje semena. Tušt je veoma konkurentan, lako se širi i potiskuje druge biljne vrste.
Sve što treba da znate o tuštu
Tušt je širokolisi jednogodišnji krovo koji se razmnožava iz semena. Voli toplije klime i peskovita zemljišta. Može se naći na njivama i česta je konkurencija gajenim usevima za hranu i vodu, ima ga i u vinogradima i voćnjacima. Kao i svaki drugi korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda, a kako smanjuje kvalitet krmnih kultura i stoka ga izbegava.
Lakše se suzbija u početnim fazama razvoja, kasnije kada uznapreduje porast njegovo uništenje je teško. Pored hemijskih mera, jedan od efikasnih načina za suzbijanje ovog korova je česta obrada zemljišta, freziranje podrivanje…
Recepti sa tuštom:
Krem čorba od tušta
Tušt može da se konzumira u svežem stanju, ali je i veoma ukusan sastojak čorbi, pesto soseva i raznih salata. Pored toga može se i sušiti za upotrebu tokom zime.
Sastojci: 1 crni luk, šargarepa, krompir, šolja pirinča i začini, aleva parika i so
Luk propržiti tako da bude staklast, zatim dodati sitnije iseckanu šargarepu i dinstamo 3-4 minuta. Dati i iseckan krompir i sve zajedno dinstati dok povrće ne omekša. Pre nego što se dolije topla voda dodati zapršku od brašna i aleve paprike, posoliti po ukusu. Čorbu poklopiti i ostaviti da vri 20-ak minuta, nakon toga sipamo pirinač unutra. Smanjujemo ringlu i kuvamo dok pirinač ne bude gotov. Kad skinete sa vatre dodati biber i izgnječen beli luk, kao i umućeno jaje.
Caciki (Tzaziki) sa tuštom
Sastojci: Veza tušta, mirođije, 3 čena belog luka, grčki jogurt, maslinovo ulje, sok od limuna i so.
Dobro operite tušt, odstranite velike grančice i iskoristite tanke stabljike.
Iseckajte mirođiju, a beli luk zgnječite tako da dobijete pastu.
Pomešajte grčki jogurt, beli luk, seckanu mirođiju i tušt. Posolite po želji, dodajte sok od 1 limuna i servirajte.
Komentari