Klimatske promene donose novi izazov baštovanima i poljoprivrednicima širom sveta, pa i u našoj zemlji. Svedoci smo sve češćih iznenadnih kiša i jakih vetrova koji nisu karakteristični za ovo podneblje. Međutim, ukoliko prilagodite svoju baštu, možete kreirati mikroklimu koja će pružiti određeni stepen zaštite mladim biljkama i osigurati njihov uspešan razvoj. Evo i kako.
Predvidivi vremenski obrasci na koje smo navili i na koje smo računali postaju sve nepredvidljiviji. Jedne nedelje je vreme vruće i sunčano – pogodno za presađivanje paradajza. Sledeće nedelje hladan vetar duva preko mladih biljaka i hladi njihov koren. Zbunjujuće je i za biljke i za proizvođače.
Možda vas zanima
Prilagođavanje područja uzgoja radi zaštite mladih biljaka od vrućine, suše, vetra, kiše i hladnoće ključ je njihovog uspešnog rasta. To možete učiniti tako što ćete stvoriti mikroklimu koja nudi zaštitu ranjivim biljkama.
Šta je mikroklima u bašti?
Mikroklima je malo područje koje ima različite uslove uzgoja u odnosu na okruženje. Zamke za sunce, zaštitni slojevi protiv vetra i druge tehnike i pomoćna sredstva stvaraju mikroklimu koja biljke štiti od naglih vremenskih promena ili im obezbeđuje ono što im nedostaje. U uslovima suše, hladna mikroklima omogućava zadržavanje hlada i vode kako bi se toplotni stres sveo na minimum. Kako krerati mikroklimu za zaštitu biljaka od promene vremena?
Zaštita povrća od vrućine i sunca
Previše vrućine i izlaganja suncu isušuje vegetaciju. Prekomerna vrućina uzrokuje zastoj razvoja listova jer biljke prenose vlagu da bi se zaštitile od visokih temperatura i sunca. Tokom vrelih dana, povrće poput salate i španaća brzo razvija cvet. Na temperaturama preko 30 ° C, paradajz i paprika mogu da izgore i da prestanu da cvetaju.
Obezbedite senku biljkama: Da biste ublažili vrućinu neophodno je da bacite senku na biljke. Možete iskoristiti mreže za zasenu ili bilo koju drugu laganu tkaninu. Visoko cveće ili voće može takođe da pruži senku, te je prilikom planiranja bašte ovo pitanje jako važno uvrstiti u plan.
Zalivajte redovno: Ne preskačite zalivanje jer doslednost stvara stabilno okruženje za rast biljaka. Tokom vrelih perioda, zalivajte rano ujutro ili rano uveče kako bi vlaga mogla dospeti do korena biljke bez isparavanja.
Malčirajte biljke: Oko povrća stavite slamu, zdravo suvo lišće i osušenu travu (ne korovske biljke) kako bi se zemlja ohladila i održavala vlažnom. U vrlo vrućim uslovima, nabacajte gust malč visine 10–15 cm da biste zaštitili biljke i zemlju od isušivanja.
Zaštitite biljke od vetra: Ograde, drveće, višlje biljke ili grmlje stvaraju zaštićenu zonu i mogu promeniti delovanje vetra koji isušuje mlade biljke, hladi koren i stabljike. Visoko povrće ili trska prekrivena vinovom lozom može pružiti niskom povrću zaklon od vetra. Nasuprot tome, ove barijere stvaraju hladnu zonu sa strane okrenute prema vetru.
Zaštita povrća od kiše
Obilne kiše i stajaća voda ostavljaju biljke preterano mokrim, što na toplom vremenu pogoduje razvoju patogena. Previše kiše spira seme, oštećuje sadnice, hladi biljke i zbija zemljište.
Velika stabla nude zaštitu od kiše biljkama koje rastu ispod njihovih krošnji. Ovde je takođe bitno da biljke budu okrenute ka jugu, kako bi primale dovoljno sunčeve svetlosti. Korenje drveća, međutim, ponekad se takmiči za dostupne hranjive materije i vodu, pa otežava uzgoj biljaka u blizini baze drveta. Na tim mestima treba saditi biljke sa plitkim korenom.
Nadstrešnica iznad biljaka, koju možete napraviti sa drvenim nosačima i plastičnom folijom, pružiće zaštitu od obilnih kiša i održavaće biljke suvim, istovremeno omogućavajući dovoljno svetla.
Ukoliko je reč o tek rasađenim, mladim biljkama, možete biti kreativni i iskoristiti tegle ili plastične flaše da ih zaštitite.
Zaštita povrća od hladnoće
Hladnoća ima puno veze sa lokacijom. Ukoliko je bašta više na severnoj strani, tu će biti hladnije nego ako je orjentisana ka jugu.
Ukoliko napravite uzvišene gredice i orjentišete ih ka jugu, one mogu da ublaže hladnoću jer će se mnogo brže zagrejati u proleće nego zemljište oko njih. Kamenje, cigle i šljunak kada se ugreju zrače toplotom. Tokom dana, oni upijaju toplinu od sunca koju oslobađaju noću. Svoju baštu možete nisko da ogradite ovim prirodnim „radijatorima“ koji će svojom termalnom masom da zagrevaju obližnje biljke. Malč tamne boje će takođe zagrevati zemlju.
U jesen biljke možete zaštiti agrilom, a sve o toj tehnici možete pogledati u video uputstvu kako zaštititi biljke od mraza i zime. Možete biti i kreativni, iskoristiti stari kišobran i zaštiti biljke od hladnoće.
Komentari