Upotreba mikrobilja poslednjih godina dobija sve više na popularnosti. Osim toga što je veoma dekorativno i može da ukrasi gotovo svako jelo na trpezi, važno je istaći primaran značaj mikrobilja – njegov bogati sastav. Naime, ove male biljke obiluju vitaminima, velikom količinom minerala i aminokiselinama. Pored toga, mikrobilje se može pohvaliti intenzivnim ukusom i mirisom.
MOŽDA VAS ZANIMA
Sa našom sagovornicom Anom Popov koja se bavi uzgojem mikrobilja razgovarali smo o njenoj proizvodnji, karakteristikama ovih biljaka malih dimenzija i o tome koji su potrebni uslovi za uzgoj istih.
Zašto se mikrobilje smatra superhranom?
Ana Popov je sa svojom porodicom počela da se bavi uzgojem mikrobilja pre godinu dana. Oni gaje oko 20 vrsta ovih biljaka, a kako kaže najpopularniji je grašak koji je i najtraženiji u restoranima zbog svog zanimljivog izgleda. Takođe u biljke koje gaje spadaju i kukuruz, suncokret, slačica, rukola, crveni kupus, amarant, tri vrste rotkica i vena salata.
„Za mikrobilje sam čula od prijatelja iz inostranstva i to me je odmah zaintrigiralo. Želela sam da pre svega spojim nešto zdravo za svoju porodicu i da uzgojim sama mikrobilje koje će biti organskog porekla, dakle da znam šta sam uzgojila i šta jedemo, a potom smo to spojili i u korisno i pretvorili u biznis“, rekla je Ana Popov.
Ova Novosađanka koja je osnovala brend „Mikro salaš“ objašnjava zbog čega se mikrobilje smatra superhranom.
„Mikrobilje je u stvari jedna energetska bomba, ta mala biljka u sebi sadrži sve one vitamine, minerale, nutrijente koji se kasnije tokom rasta same biljke raspu i na stablo, koren i list, tako da je u njoj sve sadržano“, rekla je naša sagovornica.
Od setve do gotovog proizvoda za svega nekoliko dana
Ana Popov objašnjava koje uslove mikrobilje zahteva kako bi se pravilno razvijalo i raslo.
„Zemljište mora biti organskog porekla. Mi ovde koristimo kokosov treset u najvećem broju slučajeva. Neke biljke zahtevaju i zemlju, ali ona opet naglašavam mora biti organskog porekla. Isto tako i seme koje se koristi za uzgoj mikrobilja mora biti organskog porekla ili bar netretirano, to je ono na čemu se institira da bi mikrobilje bilo organsko“, rekla je naša sagovornica.
Kada je u pitanju količina vode ona ističe da je svaka biljka individualna po tom pitanju. Kada je u fazi klijanja zaliva se odgore a u momentu kada to mikrobilje bude izloženo svetlosti zaliva se u donju posudu. Da bi imali vrhunski proizvod preporučeno je da voda bude filtrirana, što i oni sami primenjuju jer se na taj način voda oslobađa od teških metala. Ona dodaje da su ove biljke sprecifične kada je u pitanju brzina rasta.
„Vi imate gotovo mikrobilje u roku od šest do osam dana, toliko je potrebno od momenta setve do gotovog proizvoda koji možete konzumirati. To nije za svaku biljku svojstveno ali uglavnom u 80 posto slučajeva bude taj period, dok ostale biljke zahtevaju period od 14 dana“, rekla je Ana Popov.
Ona objašnjava koja temperatura i količina svetlosti pogoduje uzgoju mikrobilja.
„Temperatura isto mora biti određena. U proseku temperatura između 22 i 25 stepeni posebno pogoduje mikrobilju, a što se tiče svetlosti ona je isto od presudnog značaja, tu su posebne lampe kao i ventilatori koji u stvari održavaju konstantno taj protok vazduha“, objašnjava naša sagovornica.
Kako kaže oni vole i preferiraju da svojim mušterijama isporuče „žive“ biljke odnosno mikrobilje u plastičnim saksijama koje kasnije mogu sami da seku i konzumiraju kada žele kako bi se uvek održala svežina, ali ako postoji upit oni ih i beru i pakuju u posebne plastične kontejnere.
Komentari