Listovi brokolija se uglavnom bacaju, iako su jednako jestivi kao i sama glava brokolija. Sa druge strane, listovi se ne mogu kupiti u prodavnicama jer su tamo glave brokolija uredno očišćene, tek sa ponekim sitnim i nimalo zanimljivim listovima zalepljenim za glavu. Ali da bi trebalo da ih bacamo?
Ne moramo biti profesionalni povrtari da bismo shvatili da masivni listovi brokolija sa jakim rebrima i stabljikama mogu biti jestivi. Ukoliko se gaji sorta Romanesco, njeni listovi mogu da budu dužine i do 2 metra.
Iako se biljka gaji prvenstveno zbog svoje cvetne glave, to je zapravo relativno mali deo biljke i za taj deo je potrebno da čekate celo proleće (ili jesen).
Možda vas zanima
Biljka ima samo jednu cvetnu glavu u toku jednog životnog ciklusa, sa povremenim sekundarnim glavicama koje se formiraju u osovinama lišća. Ti bočni izdanci su uvek manji od središnje glave. Znajući to, može se steći utisak rasipništva ako koristimo tako skroman deo biljke, a tako veliki ostatak bacamo.
[reklama]
Kako brokoli utiče na naše zdravlje?
Brokoli se smatra jednim od najhranljivijih povrća na tržištu jer pruža 100 posto dnevne potrebe za vitaminom C. Toliko ima u jednoj šoljici naseckanog brokolija. Takođe, ispunjava potpunu prehrambenu potrebu za vitaminima B grupe,a tu su još i kalijum, gvožđe, kalcijum, vitamin A, minerali i vlakana.
U odnosu na stabljike, cvetovi imaju veću koncentraciju zaštitnih fitohemikalija kao što je beta karoten i suforafan (za koje se pokazalo da štite od određene vrste raka).
A, ono što sigurno niste znali, to je da su listovi brokolija superhrana, sa još većim količinama beta karotena nego što imaju cvetovi. Takođe, veći je sadržaj vitamina A (koji je važan za vid i zdravlje kože) i fitonutrijenata.
Tekstura i izgled listova brokolija podsećaju na raštan jer su obe biljke iz iste porodice. Lako se skupljaju i kuvaju, a možete ih kuvati na pari, pržiti ili čak spremati na roštilju. Oni se zaslađuju sami dok se kuvaju, a za razliku od ostalog zelja, neće se pretvoriti u ništa čim se susretnu sa toplotom.
Ako sami gajite svoj brokoli, možete svake nedelje da počnete da skupljate prvo nekoliko spoljnih (starijih) listova, čim dođu do dužine od 4-6 cm. Nakon što biljka napravi glavu – uberete nju, a zatim nastavite da berete listove. Brokoli je kultura koja se neverovatno obnavlja nakon rezidbe listova, a novi listovi ostaju nežni čak i kada ostali delovi biljke postanu veliki i glomazni.
Ako odaberete mlađe lišće sa biljke, oni su dovoljno nježni da ih ubacite sirove u salatu ili da sa njima spremite novi zeleni smuti. Srednji listovi su savršene veličine i debljine za novu vrstu ukusnih sarmica, odnosno za punjenje sa povrćem i mesom.
Stabljike na većim listovima mogu biti previše vlaknaste. Probajte, ako vam ne odgovara – nemojte jesti. Ali, ako odsečete središnju stabljiku pre nego što postane previše drvenasta, možete da ogulite čvrstu spoljnu koru i otkrićete hrskavu slatkoću ispod nje.
Ako uzmemo u obzir količinu vode i resursa koji se potroše da bi se uzgajala ova biljka, a da odbacujemo njeno lišće kojeg ima najviše – to daje razlog više da počnemo da ga koristimo u našoj kuhinji.
Izvor: Gardenbetty
Komentari