Ako ste od kasne jeseni pa do sredine proleća na pijačnim tezgama zapazili vrećice s nepravilnim svetlim krtolama, a niste znali šta je to, odajemo vam tajnu – to je čičoka. Ukoliko nikada niste ni čuli za nju, evo prilike da obogatite znanje, možda i trpezu i organizmu podarite neke nove, sveže vitamine. A možda poželite da je i sami gajite jer je veoma skromno povrće, uspeva u svakom ćošku bašte, a što je najvažnije, „sama se sadi“.
Čičoka potiče iz Latinske Amerike, a i pre Kolumba bila je raširena po celoj Americi, gde je domaće stanovništvo gomolje koristilo kao zimsku namirnicu. Prema obliku kultivari mogu imati okrugle, valjkaste ili vretenaste gomolje. Višegodišnja je biljka, ali gaji se kao jednogodišnja vrsta.
Poput velikog suncokreta s minijaturnim cvetom
Za čičoku kažu da je to biljka 21. veka koja daje izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku, otporna je na sve vremenske prilike i neprilike, bolesti, a proizvodnja je jako jeftina kada se uzme u obzir da se sadni materijal kupuje samo jednom, a eksploatiše desetinu godina.
Čičoka (Helianthus tuberosus L. Compositae) ili kako je još nazivaju slatki krompir, morska repa, mačja repa, divlji krompir, jerusalimska artičoka, je višegodišnja zeljasta biljka, slatkog gomolja (krtola), ne mnogo krupnog ali nepravilnog oblika. Ta biljka spada u istu porodicu kao i suncokret, čak imaju i sličan izgled nadzemnog dela. Stabljika je jednogodišnja, može da izraste u pravog džina, do visine tri i po metra, na čijem vrhu se, u našim uslovima obično u septembru, pojavljuju veliki crvenkastosmeđi ili svetlo žuti cvetovi slični suncokretu, samo sitniji, u prečniku imaju svega četiri do osam cm. Čičoka je biljka izrazito kratkog dana i cveta tek kada je dan kraći od 12 sati (u septembru), a kultivari duže vegetacije često ni ne cvetaju.
Možda vas zanima
Iako je to povrće skromnih zahteva, najviše joj odgovara dobro usitnjeno, propustljivo (lako, peskovito) zemljište jer ne podnosi dugo zadržavanje vode. Kako gomolji čičoke podnose temperaturu i do -30 Celzijusovih stepeni na otvorenom se mogu saditi od oktobra pa do sredine aprila. Kasnija sadnja smanjuje prinos te godine. Kako smo napomenuli, čičoka se može gajiti kao jednogodišnja i kao višegodišnja biljka. Dobro podnosi i sušu, i dok kiša ili zalivanje ne pokvasi zemlju, ona se na neki način konzervira i čeka pogodne uslove da nastavi razvoj. Na istom mestu ostaje godinama, zato se ne preporučuje sadnja u plodoredu jer se teško iskorenjuje.
Prija joj stajnjak
Ako se sadi na većoj površini, pa čak i u jednoj leji, zemljište prvo valja duboko uzorati ili izašoviti u uneti puno stajnjaka. Za dobar rast i razvoj čičoki je potrebno mnogo kalijuma. Preporučuje se da se za hektar obezbedi 100 kg čistog azota, 50 kg fosfora i 150 kg kalijuma. Polovina od preporučene doze azota koristi se u prihrani. Prevelika količina azota može dati bujnu, kabastu nadzemnu masu te u u unošenju ovog elementa valja biti obazriv. Tokom vegetacije potrebne su jedna do dve međuredne obrade uz prihranu. Pri zadnjoj obradi redove treba malo nagrnuti, što utiče na stvaranje više krtola bliže površini koje se lako vade. U vegetaciji je treba redovno okopavati da bi se uništio korov. Čičoka se razmnožava krtolama. Za sadnju su najprikladniji one koje teže 30 – 50 g. Nije preporučljivo da se gomolji režu.
Sadi se u jesen ili u rano proleće, do sredine aprila. Sadi se na međuredni razmak 50 – 70 cm i 40 – 50 cm u redu na dubinu od šest – 10 cm, u zavisnosti od zemljišta. Može se saditi i u plitke brazde.
Čičoku od ostalog povrća izdvajaju mnoge osobine, pa tako i berba, ili vađenje gomolja. Naime, njeni gomolji se kratko mogu čuvati u bilo kom skladištu, pa čak i u frižideru svenu posle izvesnog vremena. Zbog toga se krtole vade po potrebi. Jedino kada se zemlja jako smrzne do njih se ne može doći. Kraće vreme može se skladištiti u podrumima u vlažnom pesku ili u hladnjači pri temperaturi 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha 95 – 97 procenata. Čičoku koja se vadi zimi bi valjalo pokriti slamom ili drugim materijalom, da bi se izbeglo smrzavanje zemljišta. Gomolje predviđene za sadnju najbolje je vaditi krajem zime ili početkom proleća, odnosno „zaboraviti ih u kućici“.
Berba počinje od novembra i traje dok se iz njih ne pojave novi izdanci. Kada bi se prinos preračunao na hektar on bi težio 25 do 35 t/ha, a zelene mase, koja je kvalitetna hrana za životinje, 27 do 35 t/ha.
Iako je krompir – čičoka nema skrob
Podzemni plodovi čičoke su gomolji (krtole), u obliku nepravilnog krompira i koriste se kao sadni materijal, za farmaceutsku industriju i ljudsku ishranu. U krtoli čičoke, za razliku od običnog krompira, nema skroba nego inulina, zbog čega ga u ishrani mogu koristiti osobe obolele od šećerne bolesti i oni koje imaju problema s prekomernom težinom. Ona je čak izuzetno kvalitetna sirovina za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glukozu, već fruktozu. Kao ljudska hrana čičoka se može koristiti sirova, tanko narendana i začinjena kao salata u koju se može dodati i drugo povrće. Kao prilog jelu koristi se kuvana ili pečena kao i krompir, dok se od brašna, dobijenog od njenih gomolja, priprema specijalan hleb. Od gomolja čičoke se može proizvesti i rakija, i to 6 litara od 100 kilograma, a može se i kiseliti kao turšija. Dijabetičari je mogu dnevno koristiti u neograničenim količinama jer ona snižava visinu šećera u krvi.
Slično kao krompir, i čičoka je dobar izvor kalijuma, pola šoljice narendane sveže čičoke zadovoljava 20 posto dnevnih potreba za kalijumom. U istih pola šoljice nalazi se i 1,5 grama belančevina, 1,2 grama celuloze. Izvor je kalcijuma, gvožđa, vitamina C, folne kiseline i vitamina B1 i B2. Što se tiče gomolja čičoka, on ima bolju hranljivu vrednost od krompira. Da bi se iskoristila sva lekovita svojstva čičoke, valja je trošiti svežu. Termički obrađen gomolj nema lekovita svojstva karakteristična za sirov.
Čičoka je dobra i kao hrana za stoku
Stabljika i lišće kvalitetna su stočna hrana, a može se kositi dva – tri puta, sušiti ili pripremati silaža. Kada se odvoje gomolji, nadzemni deo ne treba bacati. Prvo se otkinu mladi vrhovi i sveži daju stoci dok se stariji iseku za silažu. Stabljike čičoke se odlično siliraju. Stručnjaci preporučuju da se silira zajedno zelena masa čičoke i kukuruzovina u odnosu 40:60. Krave muzare koje se hrane silažom ove biljke na dan daju od četiri do šest litara mleka više. Životinje mogu jesti čičoku i sirovu. Sveži gomolj ima tanku ljusku i često se koristi kao hrana za svinje.
Komentari