Bez kvalitetno proizvedenog rasada nema uspešne proizvodnje povrća, ni na otvorenom, ni u plastenicima. Ako kvalitetan rasad presadimo u plastenik, ili kada se stvore optimalni uslovi, na otvoreno polje, onda znatno skraćujemo vreme do berbe.
Možda vas zanima
Lepo odnegovan rasad po pravilu daje natprosečne prinose!
Dok su u rasadniku mlade biljke prožive i do pet svojih životnih stadijuma razvoja, tako da je ovom delu proizvodnje neophodno posvetiti optimalnu pažnju.
Lepo odnegovan rasad će u budućnosti imati lep izgled biljaka ali i sklop zasada, kao i veću mogućnost ranijeg cvetanja i takve biljke po pravilu daju natprosečne prinose. Takođe ako se zasad formira iz rasada onda može da se posadi znatno veći broj biljaka po jedinici površine.
Kalemljenjem rasada paprike jača se otpornost biljke
Porodica Đurić iz pedgrađa Trstenika, tačnije iz Grabovca, se godinama unazad uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom, ali su pre podizanja plastenika morali da izaberu najbolje mesto gde mogu da podignu objekat za proizvodnju rasada. S obzirom na to koliko rada i brige treba oko rasada najzgodnije je bilo da to mesto bude u blizini porodične kuće, ali pošto tu nije bilo dovoljno prostora za podizanje takvih objekata i podizanje nove i lepe porodične kuće, rešenje je bilo objediniti sve pod jedan krov.
Pod krovom trenutno 10000 biljaka paradajza i 7000 biljaka paprike!
Odluka je doneta i tako reći pod jednim krovom, na spratu njihovog doma je nikao rasadnik. Sa godinama razvoja i ulaganja popravljali su se i uslovi u rasadniku. Danas je to jedna pre svega čista prostrana dobro osvetljena prostorija opremljena sa svom neophodnom opremom.
Paraziti iz roda Pythium česti uzročnici poleganja rasada
U prostoriji je već četiri pokretnih stolova za proizvodnju rasada. Trenutno se izvodi rasad paradajza i paprike, dok je rasad kupusa i krompira nedavno promenio stanište i posađen je u plastenike. Količine koje sada proizvode su, kažu Đurići, dovoljne za prvu turu rasada u plasteniku za oko 40 ari. Trenutno imaju 10000 biljaka paradajza i 7000 biljaka paprike.
Desetog marta počinje rasađivanje u plastenike!
Početkom januara su ove biljke posejane iz semena, i nakon četiri nedelje, početkom februara su pikirane, odnosno rasađene pojedinačno. Po planu proizvodnje ove nežne biljčice će od desetog marta početi da se rasađuju u plastenike. Za 3 do 4 dana planiraju da petoro ljudi obave kompletnu sadnju i kažu da to nije težak posao, ali da im do tad predstoji možda najteži posao u ovoj proizvodnji, a to je priprema plastenika za sadnju.
Optimalna temperatura za proizvodnju rasada paradajza i paprike je od 14-22 stepena celzijusa!
Zemljište u plasteniku treba da se podrije, da se isfrezira, pođubri i zaštiti. Svake druge ili treće godine se đubri stajnjakom.
Paradajz i paprika u rasadu ostaju optimalno 50-70 dana. Za proizvodnju rasada je neophodno da se odvija u zaštićenom prostoru i da određeni broj sati bude pod prirodnim ili veštačkim osvetljenjem pa je bolje ako su krovni pokrivači od providnih materijala. Proizvodnja se obavlja u strogo kontrolisanim uslovima temperature, svetlosti, vlage i ishrane.
Kvalitetom uvek pravdaju očekivanja kupca – za tržište ne brinu ni ove godine!
Važno je da seme iz koga se dobija rasad a kasnije i celokupna proizvodnja ima sva izražena dobra svojstva, da ima visok procenat klijavosti i visok procenat energije klijanja. Seme treba da bude dezinfikovano kako bi se sprečila pojava virusa u kasnijem rastu u zasadu.
Zaštićeni prostor treba da ima dobre klimatske uslove pa je neophodno često provetravanje da biljke u rasadu nebi bile tanke i visoke, a samim tim i slabe. U fazi kad biljke niknu temperatura može da se snizi za desetak stepeni, a kada počnu da niču prvi listovi opet im je neophodna viša temperatura do perioda kaljenja pa se opet snižava.
Rasad zahteva stalnu negu, provetravanje prostorije, zalivanje po potrebi, osvetljenje i prihranjivanje. Đurići se prema njima ophode sa velikom brigom kao da su članovi porodice, s obzirom na to da dele zajednički životni prostor.
Ovako sa ljubavlju odnegovan rasad uvek da dobar prinos, samo ga treba odbraniti od bolesti i štetočina. Prošle vegetativne sezone su u dva plastenika sa paprikom isprobali biološku zaštitu i ona je dala izvanredne rezultate, pogotovu zato što su u ostalim hemijski branjenim plastenicima, pred kraj vegetacije imali velike probleme sa virusima i prenosiocima virusa, tako da za ovu sezonu nije bilo dileme. Iako je biološka zaštita prilično skupa za naše uslove proizvodnje, kako bi sačuvali kompletan rod svi plastenici sa paprikom će biti branjeni od bolesti i štetočina na ovaj način.
Plasman je godinama obezbeđen, a pošto kvalitetom uvek pravdaju očekivanja kupca za tržište ne brinu ni ove godine. Najveća zebnja je neposredna blizina plastenika Zapadnoj Moravi, koja je i najveći prijatelj i najveći neprijatelj ovim proizvođačima, kao što je dokazala u majskim poplavama 2014. godine, kada im je u dva navrata odnela sve. Sa setom se sećaju tih dana. Finansijski gubici su bili ogromni, ali osećaj nemoći i gubitka neće zaboraviti nikad. I svaki veći sneg, kome se mnogi raduju za njih je dodatni posao, jer potrebno je rasteretiti plastenike i sprečiti oštećenja.
Pitali smo ih i da li ostvaruju neke finansijske benefite iz državne ili lokalne kase. Kažu imaju povraćaj za sisteme za polivanje i foliju koju uglavnom menjaju svake treće godine.
Kad vidimo sočne plodove jarkih boja na pijacama i učini nam se da su skupi treba samo da stvorimo sliku svih stepenica koje su prešli od semena do pijačne tezge, i možda shvatimo da cena nije uopšte visoka.
Komentari