Štetočina koju je veoma teško iskoreniti, krompirov moljac, nanela je velike štete ovogodišnjem rodu, a naročito u krompirištima u okolini Čačka. O tome kako sačuvati krompir koji je ostao i kako se zaštiti od tog insekta razgovarali smo sa dr Živkom Bugarčićem.
Doktore Bugarčiću, ova godina za proizvođače krompira biće sigurno dobro upamćena jer se u velikom broju pojavio krompirov moljac. Recite nam na koji način je došlo do toga i koliko je opasna ova štetočina?
Možda vas zanima
“To je štetočina koje je na prostoru bivše države bilo već krajem osamdesetih godina. Ona je veoma dobro poznata svima onima koji su u mediteranskoj zoni s jedne i s druge strane Sredozemnog mora, u Srednjoj Americi, zemljama Bliskog istoka… To je veoma migratorna vrsta koja za kratko vreme, za 15 do 20 dana, može čitavo selo da opusti.”
“Dodatni je problem što se ta štetočina sa krompirom druži 12 meseci. Neke druge štetočine koje mi znamo kao velike štetočine krompira, poput krompirove zlatice ili podgrizajuće sovice, one su u zemlji ili iznad zemlje neko vreme. U suštini sve su to štete koje se dese u periodu od 2 ili 3 meseca, nisu duže i te štetočine ne prave problem u skladištu.”
Međutim, objašnjava dr Bugarčić, sa krompirovim moljcem problem je mnogo ozbiljniji.
“Imamo situaciju da je zbog povoljnih vremenskih prilika ove godine populacija krompirovog moljca izuzetno brojna u područjima gde se pojavio, a to je od juga, od leskovačkog kraja, do Čačka, na prvom mestu, ali zahvaćena su i neka sela u opštini Gornji Milanovac. Čak sam čuo da ga ima i na području opštine Lučani i, ali za to ne znam da li je 100% proverena informacija, na par mesta u Bačkoj.”
“Znam pouzdano da ga ima u Glogonju, u južnom Banatu, i da su tamo štete ogromne, ali je tamo relativno manji broj proizvođača koji su imali krompir u zemlji.”
Krompirov moljac je veoma migratorna vrsta štetočine koja za kratko vreme, za 15 do 20 dana, može čitavo selo da opusti.
“Dakle imamo prilično veliko područje sa velikom brojnošću krompirovog moljca. Vremenske prilike su pomogle da se štetočina izuzetno lako razmnoži, a onda ušla je i u skladišta, što je jedan od najvećih problema, jer proizvođači su već uložili ogromna sredstav u proizvodnju, uložili su u vađenje krompira, a sad imaju situaciju da dobar deo tog krompira neće biti upotrebljiv.”
“S druge strane, jedna solidna količina tog krompira će za kratko vreme istrunuti, jer produkti metabolizma te štetočine, zajedno sa iniciranjem razvoja nekih drugih bolesti, utiču na to da krompir počne da trune. Takođe, pojavljuje se kao veliki problem sudbina semena koje su proizvođači ostavili za narednu godinu. To seme u velikom procentu neće uspeti da iskoriste zato što se štetočina ubušuje i u okca na krompiru, tako da će doći do izumiranja centara rasta ukoliko krompir ne satrune.”
“Zaista je šteta velika, a ono što je trenutno problem za mnoge proizvođače je šta da urade da u skladištu ta šteta bude što manja. Međutim, ukoliko su uneli krompir u skladište, taj manevar je veoma mali.”
“Rešenje je da stave mreže koje se koriste protiv komaraca u domaćinstvu. Da stave mreže na sve otvore, vrata, prozore, ventilacione otvore i da se vrata otvaraju u što kraćem periodu kad se unosi roba.”
“Leptir najviše leti u popodnevnim i večernjim satima. Na žalost mi smo imali dan polja između Čačka i Kraljeva gde je krompirov moljac masovno leteo 12 sati, iako je rominjala kiša, tako da izgleda da njemu ništa ne smeta.”
“Mnogo se diskutuje o tome šta se od sredstava za fumigaciju može koristiti, a da krompir bude bezbedan za ishranu, tako da je i tu manevar veoma mali. U suštini najviše prostora je bilo dok je krompir bio na njivi, u smislu kvalitetne agrotehnike, dobrog zagrtanja krompira, sve dok je krompir u zelenom stanju može da se zaliva manjim zalivnim normama, a zatim da se, dve do tri nedelje pošto krompir sazri, istera iz njive, da se ubaci u magacin kako ne bi došlo do ubušivanja kroz pukotine.”
Zbog povoljnih vremenskih prilika ove godine populacija krompirovog moljca izuzetno je brojna u područjima gde se pojavio, a to je od juga, od leskovačkog kraja, do Čačka, na prvom mestu, ali zahvaćena su i neka sela u opštini Gornji Milanovac.
“Štetočina veoma lako može da dođe do krompira, a ukoliko je krompir sa tri do četiri centimetra zemlje iznad krtole, neće doći do oštećenja.”
“Postoji veliki broj preventivnih stvari koje su mogle da se odrade, ali na žalost sada ih je veoma malo. Primera radi, naša dva velika prerađivača za čips takođe strepe šta će se desiti.”
“Znam da je recimo u čačanskom kraju bojazan apsolutno opravdana jer je svuda veoma puno leptira. Sam sam imao priliku da pre nekoliko dana vidim da i u samom skladištu u kojem je rađena dezinsekcija zaostane po neki između nekih dasaka u zidovima i zaista sa razlogom mogu da kažem da će mnogi imati probleme da sačuvaju i krompir koji su planirali da jedu.”
“Zaista, šteta je veoma velika i za pojedinca, ali i generalno za budžet, jer na kraju krajeva ti ljudi bi taj novac, koji bi zaradili od krompira, na nešto pametno potrošili.”
Znači, protiv te štetočine, borba nije laka, a na neki način, gotovo da je i da je nemoguća u ovom period, sada kada predstoji samo čuvanje i skladsištenje krompira?
“Da. Manevar je veoma mali u ovoj fazi u koju smo ušli. S druge strane, ovo je naš prvi ozbiljan susret sa tom štetočinom i nemamo dovoljno saznanja. Ja znam da probe sa nekoliko preparata početi u narednim danima i vrlo lako će se videti koji deluje. Ako imamo okruženje koje je puno leptira i tretirano stavimo ispred magacina ili bilo gde na neku njivu, očas posla ćemo videti koliko je šta efikasno.”
Rešenje je da proizvođači stave mreže koje se koriste protiv komaraca u domaćinstvu u skladišta. Da stave mreže na sve otvore, vrata, prozore, ventilacione otvore i da se vrata otvaraju u što kraćem periodu kad se unosi roba.
“Potrebno je imati u vidu da je to gde smo mi imali do sad štete bilo na području Leskovca. Dole su ljudi preventivno radili neke stvari u poslednjim godinama i oni nemaju velike štete. Međutim, mnogi proizvođači u tom kraju su odustali od lagerovanja krompira i prodaje u toku jeseni. Oni uglavnom izvade krompir sredinom jula meseca i prodaju ga tad pa zaista i nema šteta.”
“Verovatno će u mnogim regionima da se smanji proizvodnja onog krompira koji nema gde da se lageruje, a možda će ti prozvođači povećati rod koji je potrebno prodati zaključno sa julom mesecom kad je rizik od napada štetočine neuporedivo manji.”
Sagovornik:
Dr Živko Bugarčić
Komentari