Proizvođači krompira sa Zlatara, Murtenice i Javora sačuvali su rod od januarskog mraza, ali im prodaja slabo ide. Kupaca gotovo da nema, a oni retki kilogram plaćaju od 16 do 20 dinara, što ne pokriva sve troškove.
Možda vas zanima
Najskuplje se plaća beli krompir, koji u ovim krajevima malo ko seje, a uslov kupaca je da krompir, bez obzira na sortu, bude upakovan u manje vreće težine deset kilograma. Krompir koji je prezimio u velikim džakovima zbog toga se poslednjih dana prepakuje, a na tom poslu angažovan je veći broj nadničara.
Krompir iz Srbije ponovo se izvozi u Evropu!
U magacinima Srđana Lojaničića iz sela Akmačići kod Nove Varoši radi cela porodica, a pripomognu i najmlađi. Lojaničić sa Obrenom Šaponjićem ortački seje krompir na oko deset hektara i jedan je od većih proizvođača.
„Krompir je za oko četiti dinara skuplji nego jesenas, ali ta razlika u ceni pokriva samo dodatne troškove koje imamo na prepakivanju, a krompir je morao da se očisti i od sasušenog blata jer smo ga jesenas vadili po kiši. Ukoliko ostane ova cena, crno nam se piše. Sve ispod 24-25 dinara za kilogram je rad na našu štetu, a već smo nekoliko poslednjih godina sejali sa gubitkom“, kaže za naš portal Srđan Lojaničić.
Cena za četiti dinara veća nego jesenas, ali razlika ne pokriva sve vanredne zimske troškove.
Nekoliko šlepera natovarenih krompirom koji su početkom februara zamakli asfaltom preko Javora i Zlatibora, obradovali su proizvođače, ali nakratko. Prema informacijama kojima proizvođači raspolažu, izvoz u Rumuniju i Bugarsku je stao, a domaće tržište je prezasićeno. Zbog toga i strahuju da će veći deo roda završiti u potocima i jarugama.
A prošlogodišnji rod je bio rekordan. Na njivama koje u proseku daju 20-25 tona po hektaru, rodilo je i do 40 tona krompira odličnog kvaliteta.
Kako godinu za nama ocenjuju uspešni povrtari
„Za razliku od otkupne cene koja je dvostruko manja nego lane, sve ostalo je poskupelo, od goriva i zaštitnih sredstava do dnevnica radnicima, tako da su ukupni troškovi po hektaru za oko 100.000 dinara veći nego prethodne godine“, kaže Lojaničić.
Proizvođači su imali zimus dosta muke da sačuvaju krompir od izmrzavanja, a temperatura se danima spustala i do 30 podeoka ispod nule. Oni koji su u magacinima sa krompirom uključivali grejna tela na struju sa zebnjom iščekuju januarske račune, a na trošku su i poizvođači koji su krompir od niskih temperatura branili pećima na drva.
Prošlogodišnji rod je bio rekordan. Na njivama koje u proseku daju 20-25 tona po hektaru, rodilo je i do 40 tona krompira odličnog kvaliteta.
„Potrošili smo tri puta više ogreva nego predhodnih zima, ali smo uspeli da sačuvamo rod. Morali smo da po ceo dan ložimo peći u magacinima sa krompirom koji smo jesenas spremili za prodaju, a niko u zaseoku nema manje od 20 vagona. Zbog niskih temperatura pretilo mu je izmrzavanje, a to bi nas potpuno finansijski uništilo. Nažalost, nisu svi proizvođači imali sreće“, kažu Milivoje Ocokoljić i Miladin Dumanjić iz Jasenova.
U opštini Nova Varoš krompir se trenutno seje na oko 900 hektara, što je za petinu manje nego prethodnih godina. Branko Gujaničić iz Akmačića procenjuje da će ove godine biti još manje krompirišta. On krompir seje na 24 hektara i naveći je proizvođač u jugozapadnoj Srbiji.
Ljubičasti krompir iz Perua na prokupačkoj pijaci
„Kod nas se sve radi stihijski pa imamo viškove koje je teško prodati. Sve teže je naći i mušku radnu snagu za fizičke poslove u polju, mada smo jesenas dnevnicu plaćali od 2.000 do 2.500 dinara“, kaže Gujaničić.
Uspeli smo da pokrijemo troškove, a bilo je i sitne zarade. Nismo, međutim, prošli dobro kako smo očekivali.
Mlada braća Miloš i Milorad Bojović iz Miševića na Zlataru jedni su od retkih proizvođača koji kažu da će i iduće godine povećati zasad uprkos svim nedaćama koje prate ovu proizvodnju. Oni su jesenas na tri hektara proizveli devet vagona krompira i ceo rod prodali na njivi kupcima iz Čačka po ceni od 16 dinara za kilogram.
Istraživali smo kakva je ovogodišnja proizvodnja krompira u Srbiji
„Uspeli smo da pokrijemo troškove, a bilo je i sitne zarade. Nismo, međutim, prošli dobro kako smo očekivali. Zbog toga smo jesenas na krompirištu posejali ozimu pšenicu za svoju stoku, kao i raž, koja će u prodaju zbog dobre cene na tržištu“, objašnjava Miloš.
Bojovići krompir seju tek nekoliko godina i svake povećavaju površinu za jedan hektar.
„Nastavićemo i dalje ovim tempom jer se ovde u bespuću Zlatara više isplati sejati hektar krompira nego gajiti 4-5 krava. Zbog toga uporedo sa proširenjem krompirišta smanjujemo brojnost u staji. Nekada smo gajili 20 grla goveda, a sada desetak, najviše muznih krava“, kažu Miloš i Milorad Bojović.
Sagovornici:
Srđan Lojaničić iz sela Akmačići kod Nove Varoši
Milivoje Ocokoljić i Miladin Dumanjić iz Jasenova
Branko Gujaničić iz sela Akmačići kod Nove Varoši
Miloš i Milorad Bojović iz sela Miševići na Zlataru
Autor teksta i fotografija: Željko Dulanović
Komentari