U našim agroekološkim uslovima kao drugi usev obično se proizvode krastavci za turšiju i industrijsku preradu, i to oni sitnih plodova tipa kornišona.
Prilikom postrnog gajenja kornišona važno je da predusev rano stiže za berbu (vađenje) radi blagovremene pripreme zemljište za setvu kornišona. Dobri predusevi su grašak, grahorica, rani krompir, strna žita. Ukoliko su predusev strna žita postrnu setvu treba planirati i pripremati pre početka žetve.
Možda vas zanima
Ukoliko nema uslova za navodnjavanje, setva je vrlo rizična. Odmah po žetvi preduseva zemljište treba poorati na 20 cm dubine. Površinskom obradom zemljište treba dovesti u povoljno stanje za setvu. Seme se seje na 3 cm dubine, a u povoljnim uslovima nikne posle 5 – 6 dana.
Krastavac kornišon najbolje uspeva na dubokim, aluvijalnim, strukturnim tipovima zemljišta bogatim organskim materijama. Za njegovo gajenje nisu pogodna teška, zabarena, kisela zemljišta. Od mineralnih đubriva treba uneti 100 – 150 kg azota po ha, odosno 100 – 120 kg fosfora po ha i 200 – 250 kg kalijuma po hektaru u zavisnosti od plodnosti zemljišta.
Celokupnu količinu fosfora i kalijuma i polovinu azotnog đubriva treba uneti u zemljište uoči setve ili istovremeno sa setvom, a preostalu količinu azota uneti tokom vegetacije. Biljke se prihranjuju 2 puta. Prvo 10 dana posle nicanja, a zatim uoči plodonošenja.
Kornišon najbolje uspeva na temperaturi od 28 – 32 stepena a po dužini dana od 10 – 12h. Na nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu biljke reaguju velikim smanjenjem prinosa. Optimalna relativna vlažnost vazduha je 85 – 95%.
U postrnoj setvi kornišoni se seju što je moguće pre, a najkasnije do 20. jula. Svako zakašnjenje sa setvom dovodi do osetnog smanjenja prinosa. U postrnom roku setve, na polju, kornišoni se seju na rastojanju od 70 -100 cm između redova, a između biljaka u redu 1 – 20 cm.
Krastavac se može sejati i u dvoredne trake gde je rastojanje između redova od 30 cm pa do 90 cm a između biljaka u redu 10 – 15 cm. Kad se biljke gaje uz oslonac treba otklanjati bočne grane i mlade plodove visine od 40 – 60 cm.
Još bolji rezultati se dobijaju ukoliko se koristi konstrukcija za gajenje biljaka uz oslonac – špalir. Na ovaj način biljkama se obezbeđuje više svetlosti, vazduha, a mogu se efikasnije štititi od štetočina i bolesti.
Plodovi na biljkama koje se vode uz oslonac pravilno se razvijaju, lakše se beru i formira se mali broj deformisanih plodova. Ukoliko se seju dva reda biljaka, seje se na obe strane špalira na udaljenosti po 30 cm od konstrukcije, a rastojanje u redu od 20 do 25 cm.
Razmak između dva reda konstrukcije ne sme da bude manji od dva metra, zbog transporta i gaženja u blizini biljaka za vreme berbe. U postrnom roku setve kornišone je potrebno navodnjavati često i odmah posle setve. Kornišoni se intenzivnije navodnjavaju od početka berbe, da bi se postigli optimalni odnosi.
Kornišoni stižu za berbu 40 – 45 dana posle nicanja. Prilikom berbe treba uklanjati i sve prerasle, deformisane i bolesne plodove. Beru se svaki drugi, treći dan, samo ujutru. Ubiranje plodova treba obaviti pažljivo, pazeći da se biljke ne povređuju kidanjem ili gaženjem vreža.
Autor: dipl. inž. Slavica Kodžopeljić, PSSS Zaječar Agroznanje
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari