Zemljište je obnovljiv izvor. Zato, ukoliko ga dobro čuvate i negujete možete iz godine u godinu iz njega izvući maksimum, a samim tim dobiti i maksimalan rod povrća. A na malim porodičnim gazdinstvima, okućnicama i u baštama postoji nekoliko načina da se kvalitet zemljišta poboljša. Jedan od načina jeste stajnjak.
„Ukoliko u domaćinstvu imaju nešto od stoke, bilo šta, krupniju ili sitniju stoku, ili ako imaju živinu trebalo bi da sačuvaju taj stajnjak, da ne dozvole da mnogo kisne (trebalo bi da stoji na nekom mestu koje je zasenjeno) i da ga na gomilu slažu, da bi on zgoreo kako treba i da ga upotrebljavaju na svojim okućnicama”, savetuje Mirjana Zdravković, sa Instituta za zemljište.
Možda vas zanima
Osim stajnjaka nanošenje pepela od drveta može u velikoj meri poboljšati kvalitet zemljišta i uticati na rast biljaka. Podaci o korišćenju pepela u oblasti zemljoradnje potiču iz antičkih vremena, kada su ga stari Rimljani koristili sa ciljem kultivizacije zemljišta. Korišćen je kao glavna sirovina za dobijanje mineralnih đubriva u novom veku, sve do momenta kada su patentirane nove i jeftinije metode za njegovo dobijanje, koje se koriste i u današnje vreme.
„Pepeo od drveta ima kalijuma u sebi. Pepeo ima i alkalnu reakciju, te ako su kisela zemljišta u pitanju inkoroporacija pepele u zemljište može malo da ublaži tu kiselost, te i on može biti koristan“, potvrđuje Mirjana.
Sa druge strane tu je i kompost. Uz dovoljno vremena, sav biorazgradivi materijal može postati kompost. Primarni cilj ovog procesa je da se zadrži što više razgradivog materijala, kako ne bi završio na otpadu. Pa tako otpaci od voća i povrća, promrzle biljke, pokošena trava, otpale grančice i sličan baštenski otpad su odličan materijal za kompost.
„Čak i kućni otpad koji je organskog porekla: ljuske od krompira, trulo povrće… sve to treba na neki način kompostirati i kada kompost dobije crnu i mrvičastu strukturu treba ga aplicirati na zemlju. Ne bi bilo loše dodati i malo đubriva i malo kreča tom kompostu da bi njegov kvalitet bio bolji”, savetuje Mirjana.
A osim ovih jedan od najstarijih načina za održavanje plodnosti zemljišta jeste zelenišno đubrivo. Ono predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka, koje se namenski gaje kako bi se zemljište obogatilo organskom materijom, te da bi mu se na taj način poboljšale fizičke, biološke i hemijske osobine. Ipak, bilo koji od ovih načina da odaberete svakako će uticati na kvalitet zemljišta u vašoj bašti, a kasnije i na prinos biljaka.
Sagovornica: Mirjana Zdravković, Institut za zemljište
Komentari