Iako je krompir nekada bio jedna od najzastupljenijih namirnica na našim trpezama i kultura na njivama, u poslednje vreme sve ga manje i jedemo i proizvodimo. Zato smo pitali stručnjaka da nam objasni kako je do toga došlo i čemu mogu da se nadaju proizvođači krompira u narednom periodu.
O tome kakvo je tržište krompira u Srbiji, da li površine pod ovom namirnicom rastu i koliko Srbija izvozi krompira, razgovarali smo sa dr Živkom Bugarčićem.
Njegovo veličanstvo – krompir!
Možda vas zanima
„Situacija sa krompirom u Srbiji je vrlo nepredvidiva. Prošla godina je bila dobra i za ratarsku i za povrtarsku proizvodnju. Imali smo visoke prinose, zato što su vremenske prilike bile povoljnije. Međutim, uvek se postavlja taj problem, ako imate prinos, imate i problema sa plasmanom na domaćem tržištu, cene padaju. Dinamika plasmana je nepredvidiva.“
Dešavanja na tržištu krompira
„U prethodnoj sezoni bilo je dobro to što su tržišta zapadne Evrope od septembra i oktobra konstantno imala visoku cenu krompira. Ta cena se zadržala i danas. To znači da je krompir bio oko 20 ili preko 20 centi, a tako je i danas. Čak je, recimo, na Zapadu došlo do jedne neobične situacije, a to je da je krompir namenjen preradi u čips i pire imao veću cenu nego krompir za konzumnu upotrebu.“
„Što se tiče našeg regiona, mi smo bili jedna od zemalja koja je imala zaista nisku cenu od starta. Znači Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija su imale dosta nisu cenu. Nakon Poljske, imali smo najnižu cenu krompira u Evropi. Imali smo nekih 10 do 20 centi uglavnom cenu za proizvođača, a u Poljskoj je to čak bilo i niže. Bilo je nekih zemalja koje su bile deficitarne, kao što su Rumunija, Bugarska i od zime Albanija.“
Da li izvozimo krompir?
„Niska temperatura s početka godine uticala je na izmrzavanje krompira. U jednom periodu, naročito u januaru, bilo je otežano i snabdevanje. Krompir je imao dobru cenu samo na prelazu iz januara u februar i to su uglavnom bile sorte sa belo-žutom pokožicom, naročito sorta agria. U to vreme izvezli smo velike količine krompira.“
„Samo prvih 15-ak dana u februaru izvezli smo dobru količinu krompira i to za 18 do 20 centi u Makedoniju i Albaniju. Zatim su cene opet pale. Trenutno se takođe izvozi krompir, uglavnom u Albaniju i Bugarsku, ali su cene crvenog krompira veoma niske. One prema proizvođaču iznose od 9 do 12 dinara. Krompira još ima i u ravničarskom i u brdskom području i biće ga u narednih mesec dana u zadovoljavajućem kvalitetu. Neće mu verovatno rasti cena, jer uskoro stiže u značajnijoj količini i po pristupačnoj ceni i rani krompir.“
Da li se na tržištu podjednako traže sve sorte krompira?
„Od velikog značaja za cenu jesu sorte koje se proizvode. Trenutno je dosta komplikovaniji plasman crvenog krompira, jer tržište u našoj okolini više preferira krompir sa belom pokožicom. Sorta koja se najlakše izvozi je sorta agria, koju sam već pomenuo. Ipak, njeno ograničenje moglo bi da bude što se ona proizvodi na nadmorskoj visini od preko 400 metara.“
Od jedne od najčešćih namirnica u ishrani stanovništva, krompir je spao na to da se možda jede dva puta nedeljno.
„Proizvodnja se proteklih godina promenila, sve je više navodnjavanja, više se upotrebljavaju bankerice, pa tako krompir bolje rodi i boljeg je kvaliteta. U ravničarskom području trenutno imamo proizvodnju koja poslednjih godina iznosi 50 i više tona po hektaru. Ukoliko je od tog krompira 80 ili 90% u prvoj klasi, sigurno je njegova cena mnogo bolja.“
Evo kako da sprečite klijanje krompira
„Prerada je takođe u našem regionu živnula. Oni proizvođači koji sarađuju sa nekim fabrikama čipsa zarađuju dobar novac. Ipak, i tu je potreban određeni sortiment. Sigurno je to da je krompir jedna kompleksna kultura i da od toga kako se pristupa proizvodnji zavisi ko će se za koju sortu i vrstu proizvodnje krompira odlučiti.“
„Proizvodnja u brdsko-planinskim predelima se značajno smanjila, jer i plodnost zemljišta opada. To zemljište je sklono eroziji i veoma brzo gubi plodnost, bez obzira na to čime se đubri ili poboljšava njegov kvalitet.“
„Poslednjih godina imali smo značajne pomake kada je reč o tehnologiji proizvodnje. Promenio se malo sortiment, drugačiji su prinosi, a tendencija smanjenja površina pod krompirom je prisutna. To će biti izraženo i ove godine.“
Šta za proizvođače znači smanjenje površina pod krompirom?
„Dolazi do značajne diferencijacije kod proizvođača. Mnogi povrtari u Vojvodini i dolini Zapadne Morave postaju sve veći i imaju razrađene tehnike proizvodnje, kao i tržište. Zato njima ide mnogo lakše nego ostalim proizvođačima. Međutim, i oni su se borili za pozitivnu nulu. U nekim periodima su uspevali da ostvare zaradu, ali ova godina konkretno bila je bitka za nulu.“
„Tržište je veoma dinamično. Mnogo toga zavisi od uslova u biljnoj proizvodnji, naročito od spoljašnjih faktora. Manji deo proizvođača može to da kontroliše sistemima za navodnjavanje i drugim agrotehničkim merama. Manja cena merkantilne robe povlači i manje želje za sadnjom.“
Koliko jedemo krompir?
„Na ovim prostorima nije se smanjila samo proizvodnja, već i potrošnja krompira po stanovniku. Mi danas jedemo znatno manje krompira nego ranije.“
„Od jedne od najčešćih namirnica u ishrani stanovništva, krompir je spao na to da se možda jede dva puta nedeljno, što takođe predstavlja deo problema. Ja pretpostavljam da će kao i do sada za proizvođače važiti da se jedne godine proizvodi sve, a naredne godine se odustaje od proizvodnje. Ukoliko se malo i priroda umeša, situacija može da bude povoljna za one koji su ostali u tom poslu.“
„Nisu se do sada desile nikada ni dve ekstremno dobre ni dve ekstremno loše godine. Zato mislim da će oni koji su uporni i koji u ovom poslu vide perspektivu na duge staze ostati u proizvodnji i da će im se sav rad na kraju vratiti dobrim.“
Sagovornik:
dr Živko Bugarčić
Komentari